„Iz ljubavi prema svom mestu, gde sam se rodio, školu učio, u radu i miru relativno nezavistan život proveo, iz prevelike ljubavi prema deci i iz zahvalnosti prema građanima, koji su me lepo primili i doprineli da se materijalno pomognem – rešio sam se, u dogovoru sa svojom domaćicom, da ponudim opštini šabačkoj 1.100,000 da bi se sazidala jedna osnovna škola u Šapcu. Za školu, kako sam doznao, velika je potreba pošto sada postojeće nisu dovoljne da prime svu decu i nastavnici su prinuđeni da drže polunastave, a opština je angažovana drugim nužnim preduzećima“, S poštovanjem, dr Andrija Jovanović, lekar. To su prve reči koje je doktor Andra napisao kada se odlučio na ovo humano delo.
Andra Jovanović, pano u Medicinskoj školi (Foto: J. Gubelić)
Šabački dobrotvor želeo je da učini nešto za svoj grad, i tako ostavi dubok trag u kulturi varoši. Priču o tome sa ponosom čuva praunuka Andrina, Lepa Sloboda.
„U našem gradu mnogi misle da Andra Jovanović nije imao potomke i da je zbog toga bio dobrotvor. Ne, on je samo bio jedan plemenit čovek. Moja baka je njegova ćerka. Ona je bila jedinica. Ja mislim da iza svakog uspešnog muškarca stoji jedna prava žena i to se u ovom slučaju sasvim potvrdilo. Deda Andra je bio lekar i bio je mnogo bogat. Čak je i u Beču napravio institut između dva svetska rata za otkrivanje raka, čak u to vreme, i za lečenje tuberkuloze. On je svaki dan baba Dragi ostavljao džeparac. Baka je bila veoma skromna i taj novac je čuvala. Posle nekoliko godina, ona je pitala svoga supruga šta da radi sa tim parama. On nije znao o kojoj sumi je reč, pa je rekao da iznese. Ona je onda iznela petnaest starih jastučnica punih novca. To su one, ako možete da zamislite, metarske jastučnice. On je onda njoj rekao – „Hajde da uradimo nešto za ovaj grad!“, priča praunuka Andrina, Lepa Sloboda.
Plan škole, Međuopštinski istorijski arhiv (Foto: J. Gubelić)
U njegovom pismu dalje stoji :
„Ja ću potrebne planove za osnovnu školu nabaviti o svom trošku, ali molim opštinu da usvoji sledeće:
1. Da odredi mesto za školu, gde bi se ista mogla podići
2. Da kad bude zgrada potpuno gotova da nabavi unutrašnji nameštaj (klupe, stolove, table)
3. Da parkira dvorište i ogradu da izda potrebnu količinu šljunka i eventualno peska iz svog majdana za zidanje škole besplatno
Ovo iskam zbog toga što sam prinuđen izdati 53.360,00 d. za planove zgrade, koji su gotovi, a koji se ne svojom krivicom, ne mogu upotrebiti, nego moram izdati naknadno jošte 30.000,00 za nove planove. Za sve od opštine ne tražim nikakva priznanja, zahvalnost ili druge obaveze“, napisao je šabački humanista u testamentu.
Do detalja razrađen finansisjki plan, Međuopštinski istorijski arhiv (Foto: J. Gubelić)
Gradsko „poglavarstvo“, kako se dalje navodi u dokumentima sačuvanim u šabačkom Međuopštinskom istorijskom arhivu, prihvatilo je ponudu dr Andre Jovanovića i odlučilo : „ Da se za podizanje nove osnovne škole koja se ima podići novcem g. Jovanovića ustupa opštinski plac na Bairu – sadašnjem Stočnom trgu – s tim da prostor za samu zgradu , dvorište i ostalo odredi Poglavarstvo sa svojim stručnim organima, predstavnikom školske vlasti i darodavcem g. Jovanovićem.
Medicinska škola Dr Andra Jovanović (Foto: J. Gubelić)
„On je tu vrlo jasno rekao da će on obezbediti projekat, materijal i platiti izgradnju, a da opština ima obavezu da obezbedi lokaciju na kojoj će se graditi, opremi školu enterijerom i da, kako se u to vreme zanimljivo govorilo „parkira dvorište“ – odnosno, da napravi park i posadi sadnice. Zanimljivo je kako su tragali za lokacijom. Postojale su dve varijante, Žitni i Marveni trg. To je jedno mesto u Masarikovoj ulici, a drugo je gde se škola i danas nalazi. Nekoliko razloga je uticalo da izaberu drugu lokaciju. Pre svega bio je dobar pristup. Nekoliko ulica je vodilo ka toj lokaciji a i „mesto je suvo i ocedito“, kako je gradska uprava napisala, a dolazio je i čist vazduh sa Save. Dakle, vodilo se računa i o zdravlju učenika. Arhitekte iz Novog Sada su izradili projekat. Objekat je izveden za osam meseci. U prvom trenutku imao je 68 prostorija – učionice, kancelarije, kabineti, garderobe, sobe za poslugu, svečana sala, hodnici, stan za domara, klozeti, kupatila, svlačionica, vešeraj, kotlarnica, dva glavna i dva sporedna ulaza i dva trema učionice, zbornice, kotlarnice, stan za direktora što je tada bila praksa, stan za domara…Potpuno jedan savremen objekat koji je u arhitektonskom smislu predstavljao spoj moderne arhitekture ali sa primesama naše srednjovekovne arhitekture, slično zgradi Zelenog venca.“, priča Tatjana Marković, muzejski savetnik.
Škola je tek posle 2000. godine ponela ime svog dobrotvora (Foto: J. Gubelić)
Zgrada je primljena 25. novembra 1940. Osnovni problem po završetku zgrade bio je nedostatak enterijera, te se u dopisu moli pomoć za nameštaj i opremu učionica.
Želja dr Andre Jovanovića da u zgradi bude smeštena osnovna škola, nije se ostvarila. Školski objekat je završen, ali tada nije korišćen u prosvetne svrhe, jer je ubrzo izbio rat. Zgrada, koja je smatrana najlepšim školskim zdanjem u gradu, poslužila je nažalost okupatoru za vojne potrebe. Po oslobođenju u njoj je bilo smeštena prihvatna bolnica za ranjenike sa Sremskog fronta, zatim Dečji pionirski dom, pa Ženska gimnazija i najzad Državna škola za medicinske sestre. Narod je ovu zgradu dugo zvao Zelena škola, ali i Andrina škola. Dr Andra je školu posetio jedini put 1953, a ubrzo nakon toga je preminuo.
Kuća Andrina u Gospodar Jevremovoj (Foto. J. Gubelić)
„On je bio umno jak čovek koji se borio za zdravlje svih pacijenata. U biti je bio jednostavan. Imao je kćerku jedinicu, Milicu. On je nju naterao da živi u Šapcu jer je bio vezan za ovaj grad. Imao je svoju banku u Švajcarskoj i za vreme Drugog svetskog rata, kada je Amerika bila u krizi, on je sa svojom bankom pomogao Ameriku. Bio je veoma plemenit čovek i voleo je ovaj grad. Ponosna sam što sam njegova praunuka“, priča Lepa Sloboda.
Porodična grobnica na Kamičkom groblju (Foto: J. Gubelić)
Andrija Jovanović je rođen u Šapcu, 13. decembra 1875. godine u poznatoj i imućnoj porodici Jevrema Jovanovića, o čemu i danas svedoče dve kuće u Gospodar Jevremovoj ulici. Posle osnovne škole 1877. godine upisao je Šabačku gimnaziju, a zatim Medicinski fakultet u Beču, gde je i diplomirao 1905. godine. Po diplomiranju, vraća se u Šabac i počinje uspešnu karijeru lekara.
Na početku Aprilskog rata i kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Dr Andra Jovanović je kao sanitetski potpukovnik zarobljen i rat je proveo u zarobljeništvu. Po povratku u zemlju, kao imućnom čoveku sva imovina mu je konfiskovana. Umro je u Šapcu, 3. marta 1953. godine i sahranjen je u porodičnoj grobnici na Kamičkom groblju.
Iz serijala “Znamenitih trag”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
