Odluka da se otvori prva stalna bakteriološka stanica u Šapcu, kao jedna od pet u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. novembra 1921. godine, nije bila privilegija grada već potreba zbog borbe protiv zaraznih bolesti, asanacije terena, higijenizacije i vakcinacije.
-Pisani tragovi ukazuju da su među prvim zabeleženim slučajevima šarlaha i tifusa u Srbiji bili oni u Šapcu. Pored toga, malarija, difterija, tuberkuloza- sve su to bile pretnje koje su zahtevale brzu i organizovanu reakciju- ističe primarijus dr MSc. Branko Vujković, direktor Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Najveći autoritet tog vremena, dr Milan Jovanović Batut, zajedno sa dr Andrijom Štamparom, svojim idejama i preporukama dao je značajan doprinos osnivanju prve bakteriološke stanice, koja je formirana zbog velike opasnosti od malarije. Mačvanski okrug, ali i cela Srbija, prepoznati su kao regioni najvećeg rizika.
-Muka je naterala naše lekare da organizuju ovu bakteriološku stanicu, koja je bila preteča svih drugih organizacionih oblika, pa i naše ustanove. Pored malarije, tuberkuloza je bila veliki problem. Prva be-se-že vakcina primenjena je upravo u ovoj stanici, što je značajno doprinelo sprečavanju širenja bolesti- napominje primarijus doktor Vujković.
Vakcinacija, asanacija terena, higijenizacija, kontrola vodosnabdevanja i edukacija stanovništva o prevenciji bolesti bili su ključne mere u to vreme.
-Prva bakteriološka stanica bila je preteča svih današnjih instituta za javno zdravlje. Njena uloga bila je da spasi živote i podigne svest o značaju higijene i preventivne medicine- naglašava primarijus doktor Vujković.
Borba i organizacija nakon ratova
Država je nakon balkanskih i Prvog svetskog rata imala ograničena sredstva, ali prioritet je bio zaštititi stanovništvo.
-Velika epidemija španske groznice uzela je više života nego stradanja u ratnim sukobima, pokazujući koliko su preventivne mere bile od ključne važnosti. Bolesti nisu poznavale granice, a nedostatak vakcina i imuniteta zahtevao je primenu svih higijensko- epidemioloških mera. Bez organizovane borbe nije bilo moguće zaštititi populaciju. Nabavka opreme i metoda bila je teška, ali su eksperimentalne životinje korišćene za ispitivanje vakcina i istraživanja, a fotografije tog perioda to dokumentuju- priča doktor Vujković.
Bakteriološka stanica funkcionisala je u okviru tadašnjeg Doma zdravlja u Šapcu, jednog od pet na teritoriji Drinske banovine (Užice, Valjevo, Tuzla, Vukovar, Šabac), a svi su organizaciono i teritorijalno pripadali Higijenskom zavodu Sarajevo.
Kasnije su usledile brojne reorganizacije- od Okružne sanitarno- epidemiološke stanice (1946), preko Higijenskog zavoda (1953) i Zavoda za zdravstvenu zaštitu (1961), SIZ zdravstvenog osiguranja i zaštite (1974), Regionalnog zavoda za zaštitu zdravlja (1979), Zavoda za zaštitu zdravlja (1991), do današnjeg Zavoda za javno zdravlje (2007), sa nadležnošću isključivo za Mačvanski okrug. Tokom ovog perioda, institucija je sprovodila praćenje i prevenciju zaraznih bolesti, higijensku kontrolu, laboratorijske analize i zdravstveno vaspitanje.
-Nakon Drugog svetskog rata, epidemija zaraznih bolesti obeležila je prve dane u slobodi. Borba je obuhvatala suočavanje sa bolestima kao što su trbušni tifus, tuberkuloza, sifilis, trahoma, ali i gušavost. Tada je Zavod pokrivao šest srezova sa više od 200 hiljada stanovnika. Početkom šezdestih, sa analizom i novim rizicima po zdravlje, pojavila se potreba za praćenjem i detaljnijim proučavanjem zdravlja stanovništva, navika, ali i rizika životne sredine, kao i sprovođenje higijensko- epidemiloških mera. To uključuje povećanje broja laboratorijskih analiza, ali i planiranje rada i razvoja zdravstvene službe i zdravstveno vaspitanje građanstva- ističe primarijus MSc. dr Vujković.
Uloga u vreme krize
Istorijski značaj stanice potvrđuju i prvi „Dani zdravlja“ 1928. godine, kada su prezentovani radovi i iskustva iz borbe protiv zaraznih bolesti.
Od tada, Zavod je nastavio tradiciju edukacije i prevencije. U svim kriznim momentima, od poplava do pandemije COVID-19, ustanove javnog zdravlja pokazale su značaj efikasne organizacije i preventivnih mera. Svaka naredna generacija Zavoda nastavlja taj put- edukacija, preventivne mere, vakcinacija i digitalizacija zdravstvene zaštite.
-Infodemija je savremeni izazov. Ljudi su izloženi mnoštvu netačnih informacija i naš zadatak je da pružimo tačne podatke i zaštitimo populaciju. Organizovana mreža zavoda pokazala je svoju vrednost i u doba COVID-19, kada je koordinacija i brzina reagovanja spasla mnoge živote- objašnjava dr Vujković, podsetivši da je prvi srpski infodemiolog bio dr Laza Lazarević, koji se borio protiv nepoverenja u zdravstveni sistem.
-Uvek je bilo otpora i sklonosti ka teorijama zavere, ali era vakcinacije je morala da postoji. Tada je funkcionisao princip- prvo prinuda, pa menjanje svesti. Nije se ostavljao prostor da se ugrožava zdravlje drugih. U borbi protiv pandemije COVID- 19 oni koji nisu mogli da prime vakcinu zbog kontraindikacija bili su ugroženi zbog neodgovornih koji nisu hteli da se vakcinišu i rizikovali su živote drugih- kaže doktor Vujković.
Danas, u vremenu digitalizacije, menadžment kvalitetom uveden je 2005. godine po ISO standardu, a laboratorije su akreditovane 2007. godine po evropskim i svetskim standardima. Krajem osamdesetih uveden je prvi računar, elektronska pošta- 1998, prvi server- 2001, već 2004. prva internet prezentacija, 2006. današnji domen, 2010. jedna od retkih ustanova sa legalnim softverom. Od 2012. godine podaci se unose na daljinu direktno na server Zavoda.
Više od veka suočavanja sa izazovima
Zavod koristi mobilnu aplikaciju „Čuvar zdravlja“, nagrađenu 2021. godine za kvalitet inovacija. Aplikacija omogućava informisanje građana o PCR testiranju, vakcinaciji, a danas i zagađenju vazduha i rizičnim aktivnostima. PCR laboratorija Zavoda danas dijagnostikuje više od 50 uzročnika bolesti, a rezultati analiza su dostupni lekarima svih ambulanti Mačvanskog okruga na jedan klik.
Na čelu ustanove smenjivali su se rukovodioci, a svako vreme nosilo je svoje izazove. Prim. dr Miljana Popović bila je značajna u borbi protiv poplava, dok su prim. dr Sofranić i dr Nićiforović bili zaslužni za infrastrukturno uređenje. Dr Brkić vodio je ustanovu u najtežim vremenima sankcija i ratova, obezbeđujući vodu, higijenske mere i sprečavajući širenje zaraza. Prim. dr Dragutin Marković, dugogodišnji epidemiolog Zavoda, takođe je primer posvećenosti i humanosti, volonterskim radom nastavljajući zavet dr Batuta.
Kroz vek postojanja, od prve bakteriološke stanice do savremenog Zavoda, suština je ostala ista- zaštita zdravlja stanovništva.
-Od prve bakteriološke stanice došli smo do digitalizovane, moderne ustanove, nastale na temeljima i tradiciji koju je postavio dr Milan Jovanović Batut. Izraz „narodno zdravlje“ kreirao je upravo Milan Jovanović Batut. Borimo se da sačuvamo narodno zdravlje uz sve nove izazove koji ugrožavaju, pre svega životnu sredinu, kao i izazove koje nosi neracionalna upotreba antibiotika, antimikrobna rezistencija, pojava novih zaraznih bolesti i mutacija starih uzročnika, kao i povećanje nepoverenja u vakcinaciju. Nastavljamo tim putem uz sve izazove, trudeći se da opravdamo njegovu zaostavštinu i da sve radimo u interesu naroda- poručuje primarijus doktor Vujković.
Zavod za javno zdravlje Šabac 1. novembra puni 104 godine. I u četvrtoj godini drugog veka postojanja ostaje temelj za prevenciju i borbu protiv zaraznih bolesti, spreman da odgovori na sve izazove koji ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
Deo fotografija preuzet iz knjige „Čuvar narodnog zdravlja“,“ autorke Stane Munjić
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
