Дистрикт
Култура Друштво

ШАБАЦ ЈОШ БИО ПОД ТУРЦИМА, А У СЕЛИМА ОКО ЊЕГА НИЦАЛЕ СВЕТИЊЕ

Три цркве са територије Мачванског округа – Црква Вазнесења Господњег у Дреновцу, Светог Георгија у Мачванском Причиновићу и Свете Тројице у Брдарици, на предлог Министарства културе и информисања, а одлуком Владе Републике Србије, проглашене су споменицима културе.

Старина, лепота, архитектура обреновићевске Србије, покретни и непокретни црквени реквизити, летописи који до детаља потврђују збивања у распону од преко 150 година – допринели су да се ове три мачванске светиње прогласе објектима од изузетног културно-историјског значаја.

Црква Вазнесења Господњег у Дреновцу (Извор: Црква Вазнесења Господњег, Дреновац)

Док је Шабац још увек званично био под турском влашћу, у селима око њега ницале су светиње. Дреновац је добио монументалну једнобродну грађевину за само годину дана.

– По наређењу Михаила Обреновића сазидан је овај храм 1865, по угледу на суседну Аустроугарску, зато је сличан сремачким црквама. Замислите како је било допремити материјал – један део је довлачен са Цера, а људи су пекли циглу у својим кућама – прича Слободан Стојићевић, протојереј Храма Вазнесења Господњег у Дреновцу.

Прослава стогодишњице цркве 1965. године (Извор: Црква Вазнесења Господњег, Дреновац)

О цркви која је заједно са народом трпела у свим ратовима, највише забелешки на маргинама књига и летописима оставио је њен хроничар, прота Јаков Чупић, старешина цркве од 1900. до 1955. године.

– Сам храм је историја. Претрпео је велику штету 1914. године. Прота Јаков Чупић написао је како су мађарски војници срушили торањ цркве, мислећи да се ту налази митраљеско гнездо. Њена обнова уследила је 1923. године, када смо добили и садашњи иконостас. Посебну вредност имају табле у унутрашњости цркве са уписаним именима пострадалих мештана Шеварица и Дреновца, из времена српско-турских, Првог и Другог светског рата – наводи протојереј разлоге због којих је Храм завредео статус посебног.

Црква Светог Георгија у Мачванском Причиновићу (Извор: Црква Светог Георгија, Мачвански Причиновић)

Црква у Мачванском Причиновићу стара је 154 године. Давне 1867. године 140 породица овог села сакупило је 1506 дуката да би за годину дана саградили своју богомољу. Посвећена је великомученику Георгију, крсној слави ондашњег газде Милисава Арнаутовића, најзаслужнијег за њену изградњу. Верује се да ју је баш овај светац заштитио од великог страдања.

–             За време Првог светског рата била је митраљеско гнездо, али најзанимљивији је податак да она и данас у својим темељима чува гранату која није експлодирала. Да се активирала у сводовима цркве, вероватно би цела била срушена. Зато мислимо да Свети Георгије није дозволио да се то деси – каже протојереј Радован Симеуновић, који сматра да ово звање спомеником културе има велики значај за цркву и село, чији се број становника смањује.

Унутрашњост цркве (Извор: Црква Светог Георгија, Мачвански Причиновић)

Најстарија у низу је Црква Свете Тројице у Брдарици код Драгиња, на територији општине Коцељева. Саграђена је 1838. године, док је на њеном месту била црква брвнара, коју је обор-кнез Ранко Лазаревић из Свилеуве подигао 1791. године, из које су сачувани камена часна трпеза, престоне иконе Христа и Богородице са младенцем и надверје.

Храм Свете Тројице у Брдарици (Извор: Фејсбук – Црква Брдарица Драгиње)

Црква у Брдарици припада групи цркава из 19. века, које су својим архитектонским обликом задржале сећање на цркве брвнаре иако су сазидане од тврдог материјала.

Иконостас (Извор: Фејсбук – Црква Брдарица Драгиње)

Много је параметара по којима су значај и лепота ових цркава вредновани, али једно је сигурно, својим местима су чувари духа и благостања.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима