Bitka za osnivanje prve moderne apoteke u Šapcu meri se sa prosvetiteljskom namerom, jer se o društvenom napretku može govoriti tek nakon izvojevanog prava da se jednom velikom gradu podari savremeni sistem lečenja, a primenom važne naučne grane život učini zdravijim i boljim.
Prvobitni izgled apoteke Gavrila Gaje Gašića, koju je adaptirao Lazar Lazić
Nakon 160 godina od dolaska u Šabac prvog farmaceuta Franca Ludvika, farmacija je prošla dug put. Prvi šabački apotekari bili su stranci, zatim su naši đaci završavali farmaciju u Beču, Pešti i Zagrebu, čime je grad dobio visokoobrazovane stručnjake, kao što je prvi doktor hemije u Srbiji Konstantin Kosta Nikolić i doktor hemije Luka Panić, da bi tek od druge polovine 20. veka pristigle i generacije diplomiranih farmaceuta sa Beogradskog univerziteta. Šabački apotekari uživali su visok ugled u Srbiji, jer su se pored stručnog rada bavili zdravstvenim prosvećivanjem svoga naroda. Apoteke su otvarane, u ratnim vremenima razarane i ponovo obnavljane. Nakon 160 godina od osnivanja farmaceutskog života u gradu, 2017. sa radom u potpunosti je prestala Apotekarska ustanova „Šabac“, a lekove više ne pravi ni Zorka Farma.
Hemičari Luka Panić i Kosta Nikolić
Zahvaljujući studiji prof.dr Tihomira Đorđevića „Medicinske prilike u Srbiji za vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića“ saznajemo da je u gradu pored Save postojala prva apoteka u Srbiji već 1827, a takođe i prva bolnica osnovana godinu ranije. O svemu tome Đorđević je u svojoj knjizi rekao: „Prva se apoteka u Srbiji pominje u Šapcu 1826. godine. Ustanovio ju je Jevrem Obrenović. Bila je prilično snabdevena „nužnim i potrebnim lekarije veščmi, koje na 5000 groša iznose“. Smeštena je bila u domu Jovana Mijokovića , koji je bio apotekar.“ Tek 1830. godine otvorena je u Beogradu prva apoteka u Zemunu. Godine 1827. Bila je još jedna apoteka izvesnog kir Đorđa. Ali to nisu bile prave apoteke kakve su postojale na zapadu, već specijalizovani dućani za prodaju lekova, kao što ni njihovi vlasnici nisu bili školovani apotekari. Apoteka-dućana je bilo po svim srpskim varošima, ali ovako bogato opremljenih i uređenih kao u Šapcu, nije bilo nigde.Na to su uticali blizina Rume, Sremske Mitrovice, Novog Sada i Zemuna, gde su postojale apoteke po zapadnom uzoru. Iz ovih razloga Joakim Vujić u svom u svom „Putešestvju po Srbiji“, navodi da samo u Šapcu postoje apoteke.
Farmaceut Čeda Popović u svojoj apoteci
U Šapcu je od 1839. godine bilo nekoliko pokušaja otvaranja savremenih apoteka. Prvo je dozvolu dobio Antonije Delini, lekar iz Beograda, koji je potrošio dosta novca za opremanje apoteke, ali je nije i otvorio, jer mu je posao otežavao dr Antonije Groder, okružni fizikus u Šapcu, i vlasnik priručne apoteke, kom nije išlo na ruku otvaranje savremene apoteke. Delini svoju nedovršenu apoteku premešta u Beograd, i tako Beograd umesto Šapca, dobija drugu privatnu apoteku. Zahtev za otvaranje apoteke podneo je 1846. farmaceut Avgust Kozjak iz Šida, ali je i on naišao na protivljenje Grodera. Treći put, na interesovanje magistra Đorđa Krstića, koji takođe biva odbijen, umesto Šapca, Jagodina dobija apoteku. U međuvremenu je još jedan lekar otvorio priručnu apoteku, pa je na četvrti pokušaj 1856. farmaceuta Franca Ludvika iz Iloka da otvori apoteku u Šapcu, dr Groder Okružnom načelstvu dao obrazloženje da Šabac pored dve privatne apoteke nema potrebu za trećom, da se narod, a posebno seljaci ne leče ili leče domaćim lekovima i da nova apoteka ne bi imala dovoljan profit. Njegov interes zaslepeo je njegovu lekarsku etiku i odložio otvaranje apoteke u Šapcu za dve decenije.
Zgrada Podrinske banke gde se nalazila drogerija „Orao“, koju je otkupio Lazar Lazić
Ludvik je, uz brojne uslove od Ministarstva unutrašnjih dela ipak dobio dozvolu, a sva oprema nabavljena je u Beču i Pešti. Tako je 11. oktobar 1856. godine ušao u istoriju farmacije ovoga kraja. Ludvikova apoteka bila je šesta apoteka u Srbiji – 4 je bilo u prestonici, jedna u Jagodini, otvorena umesto u Šapcu, i izdvojeno odeljenje beogradske apoteke u Kragujevcu. Bila je u centru grada, prostrana, lepo uređena, i svojim izgledom se izdvajala od drugih trgovina. U nju se ulazilo sa strahopoštovanjem, pa je naš narod umeo da kaže „Čisto kao u apoteci“. Strogost državne vlasti za posledicu je imala da su apoteke po pedantnosti i opremljenosti mogle da se porede sa onima u drugim evropskim državama.
Kolektiv apoteke Ilije Rankovića između dva svetska rata
Konstantin Kosta Nikolić osnivač je Druge šabačke apoteke 1869. godine. Nakon prakse kod Franca Ludvika i studija u Beču, postao je prvi doktor hemije u Srbiji. Šabac postaje prva varoš u Srbiji, posle Beograda, sa dve apoteke. Nikoliću je otac ozidao prizemnu zgradu preko puta šabačke crkve. Tada je nastala žestoka konkurencija između dva apotekara, obojica su nastojala da bolnicu snabdevaju lekovima, pa iz tih razloga Ludvik prelazi u pravoslavlje i menja ime u Mijailo Filipović.
U međuvremenu Kosta Nikolić se za vreme Srpsko-turskih ratova pokazao kao veliki rodoljub, ustupivši državi lekove u vrednosti od 47290 groša koji će biti plaćeni po završetku rata. Posle 30 godina rada dr Nikolić je odlučio da se povuče, a svoju apoteku je 1898. godine prodao dr Luki Paniću da bi u Beogradu kupio apoteku „Kod srpskog grba“. Luka Panić pred Prvi svetski rat prodaje apoteku, koja se nalazila preko puta Saborne crkve, a u ratu je do temelja srušena.
Zgrada Prve narodne apoteke sazidana 1928. godine
Nakon smrti Mijaila Filipovića, od Milana Filipovića, Ludvikovog sina i naslednika je 1884. godine, prvoosnovanu apoteku „Kod Sv. Trojice“ kupio Gavrilo Gaja Gašić, za sumu od 60.000 dinara, što je najviša postignuta cena kod prodaje apoteke u Srbiji u to vreme. Ova apoteka se nalazila, na sada slobodnom prostoru, ispred Pošte, do zgrade zvane „Košnica. Uskoro preko puta ove apoteke u Karađorđevoj 11, zida novu zgradu u koju 1898. premešta apoteku.
Mesto gde se nekad nalazila apoteka „Kod Svete Trojice“
Zbog narušenog zdravlja u Balkanskim ratovima Gašić prodaje, ratom oštećenu pa obnovljenu apoteku, farmaceutu Lazaru Laziću, Šapčaninu, koji je farmaciju diplomirao u Zagrebu. Dobio je pravo da samostalno rukovodi apotekom i svoj žig za Đulijan krem za lice. Ova apoteka je radila kao privatna sve do 1949. godine, kada su sve apoteke prešle u državnu svojinu.
Kolektiv Druge narodne apoteke iz 1962. godine
Pred kraj 19. veka Šabac je vidno uznapredovao, stanovništvo je naučilo da koristi usluge lekara i apotekara. „To je vreme kada je pomada osvojila i selo i grad“, a parfimerijski proizvodi su apotekama donosili najveći profit. Šabac je čak imao i „Farmaceutske novine“, koje su izlazile jednom nedeljno.
Za osnivanje treće apoteke u Šapcu dozvolu je dobio Petar Hadži-Popović. Apoteka se nalazila u Gospodar Jevremovoj ulici u prizemnoj zgradu na mestu nekadašnje Prve narodne apoteke i nosila je ime „Kod Sv. Nikole“. Radila je sve do 1913. godine, kada je Hadži-Popović umro. Apoteka je nastavila sa radom za vreme rata zato što je bila najmanje oštećena, a vodila ju je njegova žena Ljubica Hadži-Popović, velika dobrotvorka. U njenoj apoteci su se za vreme okupacije snabdevali i Austrijanci. Od supruge Hadži-Popovića apoteku je 1919. kupio farmaceut Ilija Ranković. On je zgradu Treće šabačke apoteke srušio i na njenom mestu sagradio novu u Gospodar Jevremovoj ulici, u kojoj su do skoro bile prostorije apoteke.
Zgrada apoteke „Dr Bora Tirić“
Ilija Ranković je apoteku otvorio 1928. godine i tada je to bila najlepša i najveća apoteka u gradu, a vrlo verovatno i u Srbiji. Imala je podrum ispod cele zgrade, gde su se nalazile prostorije za čuvanje hemikalija, dve laboratorije, kancelarije sa galerijom, sobe za dežurstvo, trpezariju za osoblje, a na spratu je bio luksuzno opremljen stan sa sedam soba i drugim prostorijama. U dvorištu apoteke je izgrađena dvospratna zgrada u kojoj je bio pogon za izradu lekova za humanu i veterinarsku medicinu i preparata za ličnu higijenu. U ovoj apoteci bio je začetak industrijske proizvodnje lekova, kozmetičkih i preparata za ličnu hemiju. Godine 1944. je konfiskovana.
Nakon rata grad je bio oštećen, a stanovništvo prepolovljeno. Sa svega 7.000 stanovnika Šabac se sporo oporavljao. Između dva rata treća po redu bila je apoteka Vladimira Spasojevića, pod nazivom „Apoteka kod Svetog Save“, nalazila se u opštinskoj kući na Velikoj pijaci preko puta Zelenog venca i radila je uspešno sve do 1949. Četvrta apoteka otvorena posle Prvog svetskog rata bila je apoteka farmaceuta Čede Popovića pod nazivom „Kod Svetog Jovana“, u jednom od lokala Krsmanovića kuće u Masarikovoj ulici broj 2, preko puta crkve. Zatim je Vladimir Samurović osnovao 1932. godine petu po redu apoteku u Šapcu „Kod Spasitelja“ u Jevremovoj ulici 51.
Kolektiv apoteke „Dr Bora Tirić“
Po završetku Prvog svetskog rata u Šapcu se otvaraju drogerije, radnje koje prodaju gotove lekove. Svoje proizvode reklamirali su u šabačkoj štampi. Prvi vlasnik drogerije 1922. Otvorio je Pavle Kurtović na Mačvanskoj pijaci, a tom prilikom je u Šabačkom glasniku dao oglas: „Novootvorena drogerija Paje K. Kurtovića diplomiranog apotekara na Mačvanskoj pijaci snabdevena svim lekarijama, specijalitetima, izrađuje pomade, ima Ljubičicu krem Jankovića, Narcis Okanovića, Đulijanka Viktorovića, Nobilijar krem, Lio krem Lilija Rankovića, Francuske kremove, Simon Beatris, Violet Pompeja, Florami. Sve vrste pudera, rumenila, kolonjske vode, mirisa, sapuna…“, glasio je oglas u novinama te 1922. godine.
Po oslobođenju Šapca 1944. godine apoteke su mahom konfiskovane i nastavile da rade kao državne apoteke. Ilija Ranković i Vladimir Samurović osuđeni su na smrt kao narodni neprijatelji, a sva imovina im je konfiskovana. Apoteka Ilije Rankovića u Gospodar Jevremovoj 25. nastavila je sa radom kao Prva državna apoteka, a za njenog upravnika imenovan je farmaceut Nikola Stefanović Pinja. Kako su se povećavale potrebe za zdravstvenim uslugama, širila se šabačka bolnica otvarajući nova odeljenja, pa su organi upravljanja Medicinskog centra doneli odluku da se u Prvoj narodnoj apoteci izvrši adaptacija prostorija i počne sa proizvodnjom infuzionih i fizioloških rastvora, glukoze i drugih. Raspolagala je zavidnim kapacitetom za proizvodnju kozmetičkih preparata.
Kolektiv AU obuhvatao je veliki broj radnika
Apoteka Lazara Lazića posle nacionalizacije 1949. godine nastavila je da radi kao Druga narodna apoteka u Karađorđevoj 11. Zbog nedostatka prostora pripojena je apoteci „Dr Bora Tirić“ u Masarikovoj 6, koja je nosila naziv po lekaru, specijalisti za dečije bolesti, streljanom 1941. godine, a zatim obešenom na skveru pri kraju Karađorđeve ulice. Ovde je, pored Lazara Lazića radila i Ljubinka Prodanović, prva diplomirana farmaceutkinja Beogradskog fakulteta. Od tada dolaze i ostali farmaceuti sa Beogradskog univerziteta.
Dve gradske apoteke nisu bile dovoljne da zadovolje potrebe grada i okoline, pa se ukazala prilika za još jednu u prizemlju novoizgrađenog Hotela „Sloboda. Novac je u najvećem delu obezbedila HI „Zorka“, u zamenu za amblem i izlaganje proizvoda njene fabrike lekova. Otvaranjem treće apoteke 1977. godine grad je dobio novu i savremenu zdravstvenu ustanovu u gradskom jezgru. Prvi šef apoteke bila je Danica Miljković.
Apoteka „Sloboda“ u zgradi istoimenog hotela
Tek je 1991. godine omogućeno da se osnivaju apoteke u privatnoj svojini. Prvu samostalnu apoteku u Šapcu osnovala je Julijana Stanojević 1991. pod nazivom „Julifarm“, u čijim se laboratorijskim prostorijama u ulici Prote Smiljanića 58 i danas lekovi prave po porudžbini.
Godine 1992.izvršena je reorganizacija zdravstvene službe u Šapcu – apoteke su izašle iz Zdravstvenog centra „Laza K. Lazarević“ i osnovale samostalnu Apotekarsku ustanovu „Šabac“. U njen sastav ušle su sve apoteke i apotekarski ogranci, koji su bili u sastavu Zdravstvenog centra. Tada je za upravnika Ustanove imenovan diplomirani farmaceut Milan Gajić. Međutim, odmah po osnivanju AU se suočila sa teškoćama prouzrokovanim ekonomskim stanjem u društvu. Zbog osnivanja privatnih apoteka farmaceuti su napuštali posao u AU.
Od 1991. osnivaju se apoteke u privatnoj svojini, a veliki broj farmaceuta prelazi u ove ustanove
Blizina ratom zahvaćenog područja bivše Jugoslavije zahtevala je pružanje pomoći ugroženom stanovništvu. U saradnji sa humanitarnim ustanovama Apotekarska ustanova je pružala pomoć našem narodu zapadno od Drine u lekovima i sanitetskom materijalu, posebno prilikom prolaska izbeglica kroz Šabac avgusta 1995. godine. Uprkos krizi, za proslavu jubileja 140 godina od otvaranja prve moderne apoteke, Šabac je 1996. godine dobio i četvrtu apoteku, u ulici Prote Smiljanić.
Proces privatizacije, koji je zahvatio sve privredne delatnosti u državi, neminovno je uticao i na rešenje neodrživog ekonomskog položaja Apotekarske ustanove „Šabac“. Od 2017. godine sve što je pripadalo ovoj instituciji prešlo je u privatni sektor, a farmaceutska tradicija Šapca nastaviće se u tom smeru.
Izvor i foto: 140 godina Farmacije u Šapcu, Miodrag Gajić, Živorad Mihajlović; Farmacija u Šapcu u 19. veku, Vojislav Marjanović
Iz serijala „ŠABAC – OD MALOG PARIZA DO ČIVIJAŠKE REPUBLIKE“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
