Proslavili su Šabac, Jugoslaviju i sam rukomet. Neponovljiva, zlatna generacija Metaloplastike osamdesetih godina kao meteorit bljesnula je na nebu evropskih i svetskih sportskih visina. Dvostruki uzastopni šampioni Evrope, sedam sezona zaredom osvajali su Prvenstvo Jugoslavije i četiri puta Kup republike, a nacionalnoj selekciji dali čak 8 od 12 igrača odjednom. U njihovim spretnim rukama sijala su sva svetska odličja i ono najsjajnije – zlatna olimpijska medalja iz Los Anđelesa 1984.
Od Mačve do Metaloplastike
Oslabljeni gradski rukometni klub „Mačva“ materijalno je podigao radni kolektiv Industrijskog preduzeća za proizvodnju metalne i plastične galanterije. Tako 1970. nastaje Metaloplastika – ime koje će za desetak godina odzvanjati Evropom i svetom.
Entuzijastičnim i promišljenim rukovodstvom, plavo-belu četu ka neslućenim uspesima povešće direktor preduzeća Aleksandar Trifunović, a pobedničkom mentalitetu ekipe neizmerno je doprineo i dolazak Petra Fajfrića, zlatnog olimpijca iz Minhena.
Zlatna generacija
Na treneru Jezdimiru Stankoviću bio je zadatak da napravi smenu generacija, primivši omladince Rašića, Đukanovića, Isakovića, Vukovića, Simonovića. Ova ekipa Metaloplastike 1978. godine osvaja peto mesto u Jugoslaviji i beleži prve nastupe u Evropi.
Većina igrača bila je iz Šapca, a 1979. novi član postao je sedamnaestogodišnji Veselin Vujović iz Cetinja.
– Veselin Vuković, poreklom Crnogorac, bio je uporan da ja dođem u Šabac. Uzeo je telefonski imenik Crne Gore, pa Cetinja, i zvao pojedinačno sve Vujoviće koji su imali telefone, dok nije dobio moje roditelje. Nakon toga je Aca Trifunović, legenda oko koje se vrti sva istorija Metaloplastike, došao u Cetinje i dogovorio moj prelazak – priča nekada najbolji igrač sveta.
Za njim dolaze Kuzmanovski, Ignjatović i Čolić. Posle više godina igranja u društvu najboljih klub osvaja prvu titulu Kupa Jugoslavije 1980, a potom i prvo Prvenstvo republike 1982.
– Mojim dolaskom i dolaskom trenera Seada Hasanefendića, izboren je status u prvoj ligi, osvojen je Kup Jugoslavije, sledeće godine smo igrali u Evropi, došli su Bašić, Portner, Milošević, Mrkonja, i tako je nastala ta neverovatna generacija. Bili smo formiran tim, jedino zrelo pojačanje nam je bio Jovica Cvetković, koji nam je mnogo pomogao – zaključuje Veselin Vujović.
Odlučujući momenat za uspeh šabačkog rukometa bila je izgradnja Sportske hale „Zorka“ 1976. Kao u bioskopu, njihove treninge gledalo je i po 2.000 ljudi. U prvim redovima prednjačile su mlade Šapčanke, a sa obožavanjem svoje idole pratila su i deca.
Bez srebra, ne bi bilo zlata
U prvom odmeravanju snaga sa najboljim evropskim ekipama, Šapčani su stigli do polufinala. Pobedonosni pohod Metaloplastike prekinuo je snažni i iskusni tim CSKA iz Moskve.
Drugi put bili su na korak od krune. Godine 1984. u finalu najjačeg klupskog takmičenja na svetu protivnik im je bila Dukla iz Praga. Da pobednik bude nepobedivi prvak Čehoslovačke, odlučili su sedmerci nakon revanša u Šapcu.
– Kada smo pred utakmicu došli iz karantina u Obrenovcu, u Šapcu nas je čekala reka ljudi, pečeni vo. U jednom momentu mi je kroz glavu prošlo: „A šta ako izgubimo?!“ Tako je i bilo. Bili smo potonuli zbog tog poraza. Onda je ušao naš predsednik Aca Trifunović i rekao „Dignite glavu, idemo dalje! Sledeće godine ćemo biti prvaci“ – seća se fizioterapeut Metaloplastike Branko Mrkonjić.
Publika koja se unapred pripremila za slavlje, žalila je zajedno sa svojim pulenima.
– Najveći znak da smo voljeni od publike bio je 1984. kada smo izgubili finale Kupa evropskih šampiona ovde jer nijedan zlonameran komentar nije bio posle penala. Mogu reći da je čitav grad posle toga par dana tugovao zajedno sa nama. Kada date svoje srce na terenu i svoj maksimum, niko vam ništa ne zameri i odmah morate biti ljubimac i publike i grada – rekao je Mile Isaković u dokumentarnom filmu „Šabački vanzemaljci“ 2016. godine.
Na vrhu Evrope
Sa novim elanom i najjačim klupskim sastavom u Jugoslaviji a možda i na svetu, na pobedonosnom putu kroz Evropu u sezoni 1984/85. vodio ih je trenerski tandem Aleksandar Pavlović – Zoran Živković. Šapčanima su se pokorili Škoda iz Plezna, Steaua iz Bukurešta, FH iz Rejkjavika. Nije ih zaplašila ni snažna buka 13.000 španskih navijača u velelepnoj Palati sportova u revanšu finala sa Atletikom u Madridu. Rezultat je bio istorijskih 30:20 za Metaloplastiku, do tada nezabeležen u finalima Kupa evropskih šampiona. Šapčani su osvojili pehar pariskog lista „L’Ekip“ bez ijednog poraza. Španski novinari pisali su: „Oni su iz druge galaksije!“
– Jedan od nalepših momenata je kada su osvojili Kup u Madridu, pred tolikom publikom. Svi su im čestitali. Spektakularno su odigrali – seća se Mrkonjić koji ih je pratio na svaku utakmicu.
I doček je bio spektakularan. Već na aerodromu u Surčinu bilo je 500 navijača sa duvačkim orkestrom „Abrašević“. Na pola puta do Šapca protezala se kolona ljudi, a tek na Savskom mostu čekao ih je prizor.
– Od rumske raskrsnice smo prolazili kroz špalir i sa jedne i druge strane. Sa mosta do hale bilo je hiljade ljudi koji nisu mogli da uđu u halu, a u hali je bilo preko 5.000 ljudi. Uneli su nas na rukama, to je bila tolika euforija da ne znam sa čime bih to uporedio. Za Šabac je to bilo nešto najveće u istoriji grada. Jedan mali Šabac, provincija, evropski prvak u bilo čemu – priča Veselin Vuković o najmasovnijem dočeku sa neke utakmice.
Dvostruki evropski šampioni
Godina 1986. bila je najuspešnija u istoriji kluba. Osvojena je četvrta uzastopna titula Kupa i peta Prvaka Jugoslavije. Postignutim bodovima oborili su klupski i državni rekord.
Na evropskoj sceni, u finalu, kod kuće su pobedili Vibžeže iz Gdanjska i tako postali dvostruki nosioci evropske titule. Ovakvo dostignuće ostvarile su još samo tri ekipe starog kontinenta: Gepingem, Gumerzbah i Grosvalštat iz Nemačke.
– Teško je objasniti prosečnom čoveku kakav je bio taj pobednički mentalitet. Ne samo kad je rukomet u pitanju. Mi smo vrlo često igrali košarku, fudbal i kakvo god je takmičenje bilo u pitanju, davali smo sve od sebe. Karakter koji smo imali, disciplinu, kreativnost u samoj igri, doveli su do toga da budemo najbolja ekipa u Evropi koja je ikada napravljena – ponosan je Veselin Vujović na klub u kom je proveo najlepše godine.
U svemu najbolji
Šabački čarobnjaci svojom virtuoznom igrom zasenili su sve velike evropske rukometne klubove. Ne samo titulama i skorovima, već i novinama koje su uneli u ovaj sport. Profesionalci u igri, pisali su istoriju rukometa silovitim napadima, sigurnim odbranama, atraktivnim stilom. Protivničkim ekipama zadavali su muku, dok su mediji širom sveta objavljivali njihove uspehe.
– Vodili smo jedni druge. Kvalitetan tim čine kompaktni igrači. Takođe, imali smo veliku ljubav prema sportu kojim smo se bavili i idole koje smo hteli da dostignemo i prevaziđemo. U samom klubu imali smo jednog olimpijskog pobednika Petra Fajfrića, od kog smo slušali priče i to je u nama budilo želju da dostignemo te visine. I to smo postigli – kaže Veselin Vuković.
Svetski i Olimpijski prvaci
Metaloplastika je jedini klub u Jugoslaviji koji je državnoj selekciji dao 8 rukometaša od 12 u jednom trenutku. Nakon doprinosa njenih igrača za uzimanje srebra na Svetskom prvenstvu 1982. u Nemačkoj, Bašić, Isaković, Vujović, Vuković, Mrkonja i Portner, doneli su zlatnu medalju sa Svetskog prvenstva u Švajcarskoj 1986.
– Kad smo igrali Svetsko prvenstvo imao sam 21 i po godinu. Ja sam zaspao tako da su me jedva probudili pre utakmice. Popodne. Kad kažu svi ne mogu zaspati pre utakmice, ja sam zaspao najnormalnije, probudio se, odigrao utakmicu, odbranio 5-6 penala, kao klinac – u pomenutom filmu bivši golman Metaloplastike Mirko Bašić priča sa kolikom je lakoćom izlazio na teren pred najveća takmičenja.
Bašić, Isaković, Vujović, Vuković i Kuzmanovski zaslužni su što je Jugoslavija postala jedina zemlja sveta koja je do tada osvojila dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama – Minhen 1972. i Los Anđeles 1984. Ovi momci pre 40 godina u najblještavijem gradu Amerike popeli su se na postolje nedodirljivih.
– Olimpijada se ne može ispričati, mora se doživeti. Izlazak na postolje je kao film. Vi ste u nekom Matriksu do momenta dok ne čujete himnu, dok ne grune aplauz, nešto nestvarno – seća se Veselin Vuković najvažnijeg momenta u svojoj sportskoj karijeri.
Važnije od novca, dajući najbolje od sebe, osvojili su prestiž i slavu, čime su im sva vrata bila otvorena.
– Ja sam za moju medalju mogao da kupim televizor u boji. Ali mi nismo razmišljali u tom pravcu. Mi smo svakako kao nosioci medalja svi dobili stanove. Nije bilo dileme, preduzeća su učestvovala u nagrađivanju sportista, predsednik opštine izda direktivu i to bude učinjeno. Sve zahvaljujući našoj popularnosti – priča Vujović, koji je učestvovao i na narednoj Olimpijadi u Seulu, kada je Jugoslavija osvojila bronzu.
Do sledeće zlatne generacije
Iz Metaloplastike su otišli u inostranstvo ili u domaće zvučne klubove, i većina igrača napravila je zapažene sportske i trenerske karijere. Zamenili su ih mlađi momci, kojima je slava prethodnika bila teret koliko i podstrek za novi uspeh.
Naredne sezone donele su oslabljene pozicije na rang-listama, a pobednički duh ostao je da tinja. Ipak, Šabac koji je jednom bio prestonica rukometa, zahvaljujući svom klubu, ostaće važno mesto na nacionalnoj sportskoj mapi. Od 2020. Metaloplastika počinje da vraća stari ugled. Novostasala generacija 1922. osvojila je Kup i Superkup Srbije. U ovoj sezoni došli su do finala državnog prvenstva. Lopta je izgleda ponovo bačena.
Iz serijala PRVI MEĐU PRVIMA. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
