Šapčanin Svetozar Ivanović (66) zavidnu kolekciju znački skuplja već tri i po decenije. Ponosan je na svoju zbirku koja sada broji oko 15.000 različitih komada nekada simbola radnih organizacija. NJegova ljubav prema kolekcionarstvu toliko je narasla da je uramio sve ono što je prikupio kako bi mogao da pokazuje prijateljima i gostima. Ramove od lipovog drveta, dimenzija metar osamdeset sa metar dvadeset sam je pravio. Još kao student mašinstva „zarazio se“ ovim hobijema, a danas se više raduje znački nego bilo kakvom skupom poklonu.
Svetozar ispred jednog od ramova (Foto. J. Gubelić)
„Još kao student to sam počeo. Kasnije, u radnoj organizaciji to je bilo vrlo popularno. Ja sam počeo da skupljam i onda mi se to toliko svidelo da sam morao da pišem pisma po celoj bivšoj Jugoslaviji da mi šalju značke“, priča ovaj pasionirani ljubitelj znački.
On je o svemu vodio brigu. Led sijalice postavio je ispod svakog od ramova da bi značke mogle bolje da se vide. Supruga Mirjana održava ustakljene ramove i redovno briše prašinu.
„On svaku zna u glavu. Kad ga pitaš gde je koja, on odmah pokaže, bez da ih traži. Duplikata nema. Sve su složene po serijama kako su se i pojavljivale. Čim izađe nova serija, on krene u potragu“, priča supruga Mirjana.
Značke zauzimaju tri zida (Foto: J. Gubelić)
Značka je nekada značila mnogo. Danas, osim nostalgične, nema drugu vrednost. No, međutim, to se ne može reći za one koji skupljaju značke.
„Noću kad se osamim, ja slažem. Svaki ram ima po tri i po hiljade različitih znački. Najdraža mi je iz firme gde sam radio – u firmi „Jedinstvo“ pa kasnije „Luka transport“, ali mi znači mnogo i značka „Primereni vojnik“ koju sam dobio dok sam služio vojsku. Čim dobijem, ja svaku ispoliram, onda ubacujem u ove kockice koje sam iscrtao na hameru. Kad sam ubacivao, odbolovao sam. To je trebalo svaku ubaciti unutra. Prsti su mi se raspadali“, priča.
Svakoj zna mesto i u snu ( Foto: J. Gubelić)
Novine su osamdesetih pisale da se kolekcionar „Kluza“ odrekao svoje kolekcije značaka među kojima je i jubilarna, da bi ustupio Svetozaru.
„On je tada rekao da se odrekao i svoje značke, jer razume šta znači biti kolekcionar. Mi smo pisali komercijalnim direktorima i oni su nam slali na adresu. Tako sam uglavnom dolazio do rektih primeraka. Čim bi izašla neka serija, ja bih pisao i tražio“, priča Svetozar.
Svaka od 15.000 znački je jedinstvena (Foto: J. Gubelić)
Poslednih godina traži po buvljaku, vašaru, u starinarnicama ili naručuje preko interneta. Tu su značke nekada poznatih firmi poput Name, Jele, Šapčnake, Inga, Beka, Beobanke, Jugobanke, Investbanke…Poseban red zauzima Tito, pa vojne škole i akademije …Zorka je stala čak u dva reda. Ima nekolicinu značaka sa omladinske radne akcije. Tu su sportske, automobilske, vojne..
„To je teško kao crna zemlja. Ja sad razmišljam kako će to zetovi lupati kad mi budemo pomrli, pošto imamo dve kćerke i dva zeta“, priča kroz smeh supruga Mirjana.
U dnevnoj sobi zidovi su popunjeni. Sada razmišlja da popunjava prostor u sobi. Jedino tada neće moći da ih vide gosti, a to je upravo cilj, da se svi podsete jednog vremena kada je značka na reveru značila mnogo.
