Стоматолог шабачког Дома здравља, доктор Бранимир Стошић спаја неспојиво – преко дана је зубар, а када падне вече, постаје певач и штимунг мајстор. Титулу најбољег певача међу зубарима стицао је паралелно са послом који воли, а у шали каже да му је и у једном и у другом најважније кад заблиста осмех задовољних муштерија.
-У мом животу све је била песма – почиње своју причу познати шабачки зубар.
Пре подне је доктор у ординацији у Прњавору, недалеко од Шапца, а увече у ресторану „Цар“ доктор за штимунг и добар провод. Тако дуже од две деценије лечи зубе, али и срце и душу. Спајао је неспојиво још од студентских дана, када се из кафане у Малом Мокром Лугу, враћао у амфитеатар, а касније из ординације у кафану.
-Некад се у ординацији деси нешто тешко и комликовано, тако да све то послеподне некако улепшам. Некад у кафану дођем сав сломљен, али извучем последњи атом снаге. Ова публика моја не сме да осети оног другог, невољног и сломљеног. То важи и за посао у ординацији – прича овај познати зубар и музичар.
И за једну и за другу професију осмех је заједнички именилац за који мора да се брине. Овај мајстор за угођај и атмосферу неретко преноси знање будућим зубарима, а често је и на фудбалском терену. Све стиже, јер га подстиче љубав.
-Најбитније у стоматологији јесте ублажавање бола. Дакле, битно ми је да овде протекне све безболно а у кафани да прође све са песмом. Ја често из кафане после сат времена спавања идем на посао, будем неиспаван и уморан, али то су слатке муке – прича кроз смех.
Слатке муке дели са пуном кафаном, где у друштву боема дочекује јутра.
-Не само да је доктор медицине, он је доктор и за музику, добро расположење. Он своју енергију преноси својим песмама. Једноставно зрачи и на публику делује невероватно – прича колега Зоран Ераковић.
Иако подједнако користи зубарске и музичке алате и на оба посла има заједничке муштерије, за себе каже да је само на једном месту доктор.
-Не волим кад ме неко ословљава са “докторе” у кафани. У кафани сам певач, гост и ништа више – прича доктор Стошић.
Ипак, понекад певуши пацијентима да бол брже прође, али из чисте љубави а не за бакшиш.
