Давне 1922. године у Шабачком гласнику појавио се протестни чланак како аутомобили јуре по граду „највећом брзином“, па стога би „општина требало да истакне табле на којима се забрањује брза вожња“. Вероватно да је аутомобил у Шапцу постао омиљени превоз, јер још на почетку 1924. Бранко Стојановић преко Шабачког гласника нуди своје такси услуге, а каснијих година било је и других таксиста.
Први аутомобил у Краљевини Србији – Неселсдорф (данас Татра) тип Б од 12КС производио се 1902-1904 (Ауто:р: Gwafton)
Први аутомобил у Краљевину Србију дошао је 1903. године, у Београд. Купио га је трговац и рентијер Божа Радуловић, у једној фабрици у Аустрији (по неким изворима у Чешкој). Возило Неселсдорф (данас Татра) тип Б у Београд стигло је 3. априла 1903. године, возом и са фабричким шофером. Газда Божа га никада није возио, већ је као шофера ангажовао извесног Срету Костића, који је тако постао први возач у Србији.
Годинама касније на улицама града ретко се могао видети аутомобил (Фото: Народни музеј Шабац)
Директор и власник Музеја аутомобила у Београду, Братислав Петковић, у једном интервјуу НИН-у, говорио је о првом аутомобилу који је 3. априла 1903. године, возом из Беча, стигао у Србију, а онда рекао да аутомобиле у Србији нису увек куповили најбогатији. У Шапцу су, навео је пример, прве аутомобиле купили кројач Света Купка и винарски трговац Сретен Туцаковић. То и не чуди познаваоце прилика са овог подручја, јер је Шабац тада био град на граници и да су и шабачке занатлије и шабачки трговци били богати, а неки и веома богати. Али, то је мали привид у односу на шабачку штампу, која је објавила да је први аутомобил у Шапцу возио Карло Купка.
Ауто из 1911. године (Фото: приватна архива)
„Глас Подриња“ у јануару 1960. године пише да је Купка „дошао на чудну идеју да набави аутомобил“ и 1909. године на шабачкој главној улици направио „читаву сензацију“, коју је овако описао:
„Седео је високо уздигнуте главе, у карираном капуту и качкету за воланом дугачког црвеног аутомобила са пуњеним гумама. Аутомобил се тресао, избацивао облак дима из ауспуха, али и ишао. Читав се тадашњи Шабац слегао на улице. Неки су се смејали, неки чудом чудили. Старије жене су се крстиле и плашиле да због ђаволског возила, Шабац не потуче град и не задеси га каква несрећа. То је било првог дана. А другог, већ се није нико чудио, већ су почели да ничу и шаљиви стихови на Купкин рачун. Деца и шегрти трчали су за аутомобилом и викали:
„Карло Купка
тресе се до пупка…“
Возило које је изазивало и страх и смех . Из албума породице Гачић (Фото: Народни музеј Шабац)
Почео је Велики рат у којем се изгубио траг аута, кројачка радња Карл Купке је срушена али је неки од синова преживео, јер је 1922. године кратко време држао биоскоп и једном приликом из Београда довео сниматеља, да снима пијачни дан у Шапцу.
Запрежна кола дуго су била најчешће превозно средство (Фото: Међуопштински историјски архив)
Аутомобил марке ,,Монен Гојзи,, стигао је у Шабац 1923. године, а купили су га богати Куртовићи, на изложби у Паризу. Био је то двосед који је касније купио шабачки фризер Миле Максимовић. Личио је на дечји, али је трошио само пет литара бензина, развијао брзину и до 70 км на сат, а власник га је возио до Новог Сада и Београда.
Оглас за излет аутомобилом (Фото. Библиотека шабачка)
Интересантан је оглас који се појавио у Шабачком гласнику 1924. године. Наиме, Управа друштва за очување народног здравља приређиваће одсад свеке недеље излете у Летњиковац аутомобилом. Цена за одлазак и повратак 10 динара од особе. Аутомобил ће стајати пред судом Општине шабачке на Великој пијаци и одлазак је одређен у три пута, у 3, 4 и 5 по подне. Повратак у Летљиковац у 6, 7 и 8 сати увече. Ако се укаже потреба и број излетника буде већи, моћи ће аутомобил и чешће да крене.
Оглас за такси возила (Фото: Библиотека шабачка)
Две године касније, како пише Шабачки гласник, појављују се и огласи за таксисте који нуде вожњу по вароши и ван ње. Оглас је дао Никола Зубџевски, у то доба познати гвожђар и трговац. Он каже да му је то споредни посао, па је могућа и погодба.
Поштански ауто у Шапцу 1930. године (Фото: Међуопштински историјски архив)
Током 1928. године одржана су два ауто-курса за обуку возача, са практичним и теоријским делом. То потврђује да је у Шапцу било више аутомобила, мада је тешко рећи колико и у ком времену. Прво возило Општина Шабац добила је од Немачке као део ратне одштете, а у овом граду већ 1930. на улицама се могло видети поштанско возило.
Прва возила на улицама Београда (Фото : Народни музеј Шабац)
Како је Шабац имао стално потешкоћа са превозом путника са Саве, често се и пешице ноћу долазило у град, па је Шабачки гласник предложио: „Хвала Богу, код нас има скоро 100 аута и бар педесет фијакера, али нема никога да напише распоред и одреди ко има да дежура кад воз дође“, па продужава: Странци ће причати да је Шабац усред Африке.“ Вероватно би наведене бројке о аутомобилима и фијакерима требало преполовити, али је за ондашње време и прилике у нашој земљи ипак био поприличан број.
Извор:
Годишњак 17, Међуопштински историјски архив
Драган Петровић – Изложба: Точкови на шабачкој калдрми
Стана Муњић – Несрећни богаташи – Глас Подриња
Википедиjа
Из серијала „ШАБАЦ – ОД МАЛОГ ПАРИЗА ДО ЧИВИЈАШКЕ РЕПУБЛИКЕ“. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
