Сваке године, пред Сајам шљива у Осечини, стручни тим оцењује ракије по којима је овај крај познат. Чувени воћарски крај, део производње шљиве прерађује у ракију, која се издваја по квалитету.
На питање шта је добра шљивовица, најтачнији одговор даће професори који сензорски оцењују квалитет јаких алкохолних пића. Ова метода подразумава дегустацију и оцењивање неколико параметара, а толику су прецизни да могу да примете присуство шећера од само неколико процената, као и друге додатке који утичу на боју, мирис, укус.
– Ми пијемо са разумевањем, шалимо се између себе, то значи да знамо шта ћемо да пијемо, шта је квалитетно – каже дипл. инж. Љубиша Станковић, стручни сарадник на Пољопривредном факултету у Земуну.
Знање и огромно искуство помаже им да прецизно знају шта предмет цензорне анализе садржи.
– Нас четворица можемо све да откријемо. Да ли је додата арома, чак да ли је арома била свежа, да ли је била бајата, можемо да откријемо додатак шећера, до 1 одсто, преко тога, па правили би се важни мало. Да ли је додавана струготина, дашчице, даске, како ми често кажемо „даскара“, значи додао нагорелу даску у пачву – шаљиво илуструје поступке произвођача др Нинослав Никићевић, професор у пензији.
У Подгорини се сваке године, пред Сајам шљива у Осечини оцењују ракије и најбољима додељују признања.
– Боја и бистрина носе максимално по један поен, типичност два поена, мирис до шест поена, и укус десет поена. Мирис и укус одлучују да ли ће неки узорак да добије бронзану, сребрну, златну или велику златну медаљу. Ја сам увео назив „ајукула“ кад дође узорак до 19 поена. До 19.5, једном у годину дана пар нас да, то је „ајкулетина“ – појашњава принцип оцењивања др Никићевић.
Има је међу српским брендом, али је за стручњаке питање како обичан човек да зна шта је добра ракија.
– На питање шта је добра ракија, обично се каже да је то ако вам се после прве тражи да попијете још једну. Ако вам стварно прија, органолептички, ако осетите воће, у оном изворном смислу ако пробате неку кајсијевачу, као да сте загризли кајсију. Све мора да буде дискретно, да прија, да није пренаглашено. Ракија не сме да буде јака, и ми смо поборници тога да ракија треба да буде јачине између 40 до 45 одсто – наводи објашњава др Веле Тешевић, редовни професор на Хемијском факултету.
Све то заједно утиче на квалитет, али и последице по оног ко пије, због чега од неких ракија, заболи глава.
– Глава највише били од количине, али глава боли и од оних једињења која не смеју да се нађу у ракији. То су пре свега једињења која не смеју да се нађу у првенцу, а то је етил-ацетат, метанол, ацеталдехид, то су виши алкохоли. У том смислу је технологија јако битна –прича Тешевић.
Српска ракија посетала је део културног наслеђа човечанства, а по оцени професора Нинослава, већ дуже време налази се у високом друштву.
– Шљивопрепеченица у трци са француским коњаком, коме ја одајем дужно поштовање, свака част, и одређеним типовима малт вискија. Значи, то је најсавршеније јако алкохолно пиће на планети – тврди професор.
Алкохол конзумирају углавном само за потребе наручиоца, или како у шали кажу, пију само кад им се плати. За то је потребно огромно знање и искуство које им не мањка, јер њихове сензорске анализе готово да не одступају од хемијских.
Из серијала НАЈБОЉЕ ИЗ ПОДГОРИНЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Осечина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
