Још 13. јула, када је Шабачка болница, због великог броја заражених, претворена у ковид општу болницу, постало је јасно да ће медицинари у овом граду поднети највећи терет у борби против актуелног вируса. Они ово лето проводе у скафандерима и не мисле о одмору, јер свакодневно брину о пацијентима из целог округа. Сложни у намери да ову борбу, заједно са онима чији животи од њих зависе, изгурају до краја, шабачки хероји у белом раде као један.
Осмех не изостаје (Фото: приватна архива)
Сложно, професионално и одговорно, без обзира на године стажа, ризик и питање ко их чека кући, ови људи из дана у дан подижу елан пацијентима и једни другима.
– Имам потребу да кажем да сам поносна на себе и на своје колеге. У овом тренутку смо сви ангажовани подједнако и без изузетка сви радимо дан и ноћ под пуном опремом, са пуним капацитетом оболелих од Ковида-19. Уједињене из свих служби, како старије колегинице, од 60-ак па и више година, тако и младе и оне које код куће имају малу децу. Одговорне, професионалне и сложне! – написала је на свом Фејсбук профилу медицинска сестра Јасмина Вереш, која месец дана ради у црвеној зони на Грудном одељењу Опште болнице.
У једној смени седморо техничара има задатак да на оку држи 120 пацијената и сваком пружи адекватну негу, која је у овим тренуцима од пресудног значаја. У свом радном веку суочавали су се са свим и свачим, али по први пут са оваквом пошасти.
– Радила сам 15 година на ортопедији и 6 на ургентном пријему, где сам имала разне озбиљне случајеве – саобраћајке, тровања, преломе, повреде, свашта. Међутим, пацијенти су прилично уплашени јер и они, као и ми, први пут сусрећу се са овим вирусом, није пријатно, непознато је, није свеједно никоме. Они примају доста терапија, јер константно имају температуру и сви су углавном на кисеонику – прича сестра кроз шта пролазе оболели.
– Прилазимо им да би осетили подршку. Битно је да виде да смо им ослонац, сви нам се захваљују, виде колико радимо и како – прича.
После четири сата у рукавицама (Фото: приватна архива)
А многи им честитају што по летњим температурама целу смену проводе под пуном заштитном опремом.
– Двоје рукавице, капе, дупле маске, каљаче, комлет читав, кад то обучемо остављамо све по страни, улазимо на одељење и наредне сате не пијемо воду, не једемо, не идемо у тоалет, и све тако док се не поделе терапије и не ураде снимци и анализе пацијената, док траје сваки контакт са њима. Кад кренемо са одељења, све скидамо, идемо право у купатило, туширамо се и перемо косу и тако сваки дан – каже, јер су у најбољем случају слободни „од јутра до сутра“.
Ове дане памтиће по солидарности (Фото: приватна архива)
Нада се назире у смањеном броју заражених, а до тада имају једни друге.
– Својим колегама сам презадовољна. У тимовима са свих одељења, колегинице које имају малу децу раде сваки дан, и колегинице које имају по 60 година и на неки начин спадају у угрожену групу. И млади и стари, сви радимо, поносна сам на њих јер смо одличан тим. И они који би отворили боловање не раде то управо због солидарности према колегама и пацијентима. Иако смо сви уморни и психички је велики притисак, држимо се једни других – каже Јасмина Вереш.
А када све ово прође, медицински радници Шапца памтиће 2020. годину по изузетној колегијалности и хуманости, коју су показали према својим суграђанима.
