Zgrada na uglu ulica Koste Abrašević i Miloša Obilića, na čijem je svečanom otvaranju 3. juna 1934. godine govorio kralj Aleksandar Karađorđević, podignuta je za potrebe Sokolskog društva u Šapcu. Upravo ona bila je polazna tačka za mnoge uspešne sportiste koji su proslavili Šabac. Od 2005. godine proglašena je za spomenik kulture od posebnog značaja, a nakon višegodišnje pauze u radu, rekonstrukcijom objekta i sanacijom terena, sportski duh vraćen je u ove prostorije.
Sokolski dom pred osvećenje 1934. (Izvor: Narodni muzej Šabac)
Priča o Sokolskom domu deo je priče o razvoju sporta u Šapcu, koja traje više od 12 decenija, jer odavde su krenula sva velika i značajna sportska imena, koja su proslavila Šabac. U zlatna vremena bio je simbol talenta i mladosti , a u ona druga, stajao je kao podsećanje na dane koje bi trebalo vratiti. Menjali su se nazivi, ali osećanja i moralne vrednosti Šapčana koji su u njemu stasavali, ostali su nepromenjeni.
Natpis na zidu Doma (Foto: Distrikt)
Sokolsko društvo i Sokolski dom
Na inicijativu Mihaila Ruvidića, predavača iz Šapca 1882. godine, da mu se pošalje uredba iz prestonice da sa družinom u Šapcu osnuje „Društvo za gimnastiku i borenje“, kako se navodi u Šabačkom glasniku iz juna 1934. godine, to se i desilo. Tako je pre 138 godina, zalaganjem jednog mladog i entuzijastičnog gimnazijskog predavača nastalo prvo Gimnastičko društvo u Šapcu, a treće u Srbiji, nakon beogradskog i zaječarskog, čiju upravu sačinjavaju najviđeniji predstavnici tadašnje šabačke elite – direktor gimnazije, fizikusi-lekari, apotekari, sudski radnici, učitelji, kao i trgovci i zantlije. Sprave za vežbanje bile su smeštene u dvorištu Vladičinog konaka, koji je pripadao Gimnaziji, i tu su vežbali učenici i građanstvo. Međutim, kako su kroz čitav rad ovo Društvo pratili periodični prekidi, tako je bilo i na početku.
Članovi Sokolskog društva „Dušan Silni“ (Izvor: Izložba „Priča o čestitosti“, Sokolski dom)
U to vreme u Srbiji su osnivana sokolska društva, koja su se zasnivala na sistemu vežbi doktora Miroslava Tirša i srednjovekovnish srpskih viteških načela Društva „Dušan Silni“. Dragomir Tufegdžić, koji je još kao gimnazijalac bio vešt vežbač, vraća se iz Beča oduševljen sokolstvom i u Šapcu 1907. godine i zvanično osniva Sokolsko društvo, koje tada započinje rad u duhu sokolskog programa. Međutim, teškoća je bilo posebno zbog nedostatka zgrade gde bi vežbači trenirali u zimskom periodu: „Te prve vežbaonice, bile su tesne, neugodne i nezdrave napuštene kafane ili magacini…Pa i pod takvim okolnostima, rad je osetno napredovao iz godine u godinu“, piše u Glasniku, mada je u Društvo dolazio sve veći broj Šapčana. Nakon aneksije Bosne i Hercegovine Gimnastičko društvo „Dušan Silni“ i Sokolsko društvo ujedinjuju se u Sokolsko društvo „Dušan Silni“, na nivou čitave države, a starešinstvo nad šabačkim sokolima imao je Dragomir Tufegdžić. Od 1910. godine za nastavnike gimnastike u Šabac dolaze i mnogi Česi, stručnjaci u ovim veštinama.
Doček sokola u Šapcu (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv)
Obrazovanje ženskog odeljenja išlo je teže jer se, ne poznajući sokolstvo, ženska omladina držala po strani, pa tek 1912. na Mihailovcu sokolice su istupile da javno vežbaju pred publikom, što je, prema pisanju štampe, bilo simpatično primljeno i srdačno pozdravljeno.
Sokolice (Izvor: Izložba „Priča o čestitosti“, Sokolski dom)
Po povratku sa sleta iz Praga 1912. godine, mesto načelnika preuzeo je Miša Ristić, a na prekore svojih starešina da kao svešteno lice ne bi trebalo da vežba odgovarao je :“Najsvetiji zadatak jednog čoveka jeste sokolstvo. Ima li šta bolje?“, stoji u Glasniku. Ova izjava najbolje govori o fenomenu sokolstva.
Najzad se 1913. godine pristupilo i akciji podizanja sokolskog doma. „Pomoć je došla sa svih strana, i od građana, i od opštine i od okruga“, piše ovaj šabački list. Međutim, ovu akciju prekinuo je Prvi svetski rat u kom je sva imovina šabačkih sokola uništena. Po završetku rata, u ruiniranom Šapcu, Ristić i Tufegdžić ponovo okupljaju sokole.
Poziv na igranku (Izvor: Izložba „Priča o čestitosti“, Sokolski dom)
Od tada broj sokola nezadrživo raste, a Šabac, po gimnastičkim i atletskim uspesima postaje jedan od vodećih gradova u tadašnjoj državi. U to vreme na mesto učitelja veština u Gimnaziji dolazi Čeh Jura Gradov, koji je ostavio neizbrisiv trag u priči o šabačkom sokolstvu.
Gimnastička sekcija 1958. (Izvor: Izložba „Priča o čestitosti“, Sokolski dom)
Nedostatak rekvizita i opreme zamenjivao je entuzijazam, pa su sokoli u Šapcu sami pravili materijal, kugle, štapove za atletiku, kladiva.
– Kladivo je nastajalo od probušene kugle, motka za skok uvis od jasenovog drveta, a diskovi su ručno pravljeni od metala. Nisu imali nikakvu literaturu, pa su najosnovnije stilove izučavali u bioskopu Kasina, po nekoliko puta gledajući film sa Olimpijade u Berlinu, kada je trijumfovao Džesi Ovens– priča Smiljka Jovanović, jedna od autorki izložbe o istorijatu sporta u Šapcu u Sokolskom domu.
Sokolski slet (Izvor: Izložba „Priča o čestitosti“, Sokolski dom)
Izgradnja doma za mlade sokole
Sve veći broj članova i uspesi koji se nižu podstakli su da izgradnja doma za sportiste bude pitanje od najveće važnosti. Građanstvo, iako i samo u neprilikama od rata, svesrdno se odaziva pa 1930. počinje podizanje doma po planu inženjera Ante Gašparca, a 1933. i poslednji radovi privode se kraju. Osveštavanje Doma izvršeno je 3. juna 1934. godine, kada je u poseti Podrinskom okrugu bio Kralj Aleksandar Karađorđević. U svom govoru tog veličanstvenog dana za sve Šapčane, kralj je između ostalog rekao: „Vi ste sokolili vazda, nećete klonuti ni sada. Vaš Sokolski dom, što ga danas osvetiste, pokazuje da je duh samopouzdanja u vama i vašim mlađim, budan i krepak i da nećete ni u čemu biti postidni pred onima, kojima danas podižete spomenik divljenja i blagodarnosti“, objavio je Glasnik nakon svečanosti.
Sokolski dom u izgradnji (Izvor: Izložba „Priča o čestitosti“, Sokolski dom)
Od tada Sokolski dom postaje centar sporta – uticao je na razvoj rukometa, fudbala, atletike, biciklizma, teniskih i šahovskih aktivnosti, ali i društvenih zbivanja u gradu.
– Popularna Sokolana je bila stecište mladih u svakom smislu, ne samo za bavljenje sportom, nego i kulturom. Formirane su razne svečanosti, akademije gde su mladi usmeravani, držana su predavanja o zdravlju itd. Kada govorimo o sokolstvu pre svega govorimo o časti! To je bio vaspitni model po kom su mladi živeli. Model časti, kulture, hrabrosti. Dom je živeo – navodi autorka izložbe.
Savez za telesno vaspitanje „Partizan“
Nakon Drugog svetskog rata, Društvo se ubrzo vraća u Sokolski dom, a uskoro dolazi i do preimenovanja Društva u Savez za telesno vaspitanje „Partizan“, kako starije generacije Šapčana pamte ovu zgradu.
Gimnastičari 1961. (Izvor: Izložba „Priča o čestitosti“, Sokolski dom)
Od druge polovine prošlog veka broj članova dostiže maksimum, a raste i interesovanje za druge sportove. Zaslužna za mnoge uspehe, pa i za nagradu za masovnost i kvalitet 1975. godine, što predstavlja najveće državno priznanje, je profesorka Gvozdenija Paležević, koja je rad Društva organizovala punih 10 godina i okupljala mnogobrojno članstvo.
Sala u zgradi Doma (Izvor: Izložba „Priča o čestitosti“, Sokolski dom)
Zlatno doba
Društvo je u ovom periodu iznedrilo mnoštvo uspešnih klubova i vrhunskih sportista. Partizanovo prvenstvo Sreza šabačkog održano je 1958. u Prnjavoru, a od sportista sa ovog takmičenja formirana je rukometna sekcija DTV Partizan, koja 1962. godine postaje klub.
– Dolaskom u Šabac 1957. godine počeo sam ovde da igram rukomet i prve utakmice koje sam igrao bile su u Partizanu i Gimnaziji. Tada sam imao 16. godina, rukometnog kluba još nije bilo, treniralo se po školama. U Partizanu su se tada igrale samo utakmice, a klub je oformljen 1962. Ubrzo sam otišao na fakultet – priča Petar Fajfrić, rukometni as i osvajač olimpijskog zlata u Minhenu 1972. godine.
Ovako je izgledao do prošle godine (Foto: J. Gubelić)
Kada Klub promeni ime u RK Mačva, ubrzo dolazi i do određenih finansijskih problema. Tokom 1970. šabačko preduzeće „Metaloplastika“ pruža im podršku i od iste godine Klub nosi naziv RK „Metaloplastika“. Tako počinje nova, zlatna era u šabačkom sportu.
– Kao član Crvene Zvezde 1965. godine sam došao da igram utakmicu protiv tadašnjeg Partizana. Bio je pun stadion Partizana kada je došla Zvezda. Tribine su bile i sa jedne i sa druge strane. Po povratku u Šabac 1973. ponovo sam zaigrao u Partizanu, tu godinu smo igrali drugu ligu, a naredne 1974. ušli smo u superligu. Tada su igrali Jerotić, Božanić, Lekić, Aleksić – priča.
Sada ima obnovljene sale za treninge i kancelarije (Foto: Distrikt)
Sportistima grada na Savi, a posebno rukometašima koji su Šabac proslavili, Partizan je bio druga kuća. Za njih ova ustanova i godinama kasnije, ima sentimentalnu vrednost.
– Pamtimo terene od šljake, betona, a evo danas i tartana. Bio je najpre dom rukometa, sportisti su tu bitisali, trenirali, igrali utakmice. Kad je Hala napravljena, prešli smo tamo da igramo utakmice, ali su pripreme uvek počinjale u Partizanu, kao i sada. Prisustvovali smo čitavom razvoju Partizana. Ovaj poslednji čin obnavljanja Sokolane je jako važan da se objedine sportski savezi, kako bi Partizan ponovo bio dom za razvoj sporta u gradu. Kada je Partizan propao bilo nam je jako žao – kaže proslavljeni rukometaš, koji ovde sada dolazi kao član Uprave Ženskog rukometnog kluba „Medicinar“.
Simbol sporta u Šapcu (Foto: Distrikt)
Uz oscilacije u funkcionisanju od osamdesetih godina prošlog veka naovamo – smanjen broj članova, finansijske krize, nemogućnost adaptacije objekta i prilagođavanje potrebama korisnika, život u Sokolskom domu opstaje uz pomoć raznih donacija. U vreme jubileja 70 godina od otvaranja Sokolane, postojale su brojne sekcije na kojima se trenirala gimnastika, odbojka, rukomet, stoni tenis, aerobik, badminton.
– Profesori fizičke kulture i treneri volonterski su obavljali rad. Osnovni problem sa kojim se susreću su neadekvatni uslovi rada i nemogućnost rekonstrukcije zgrade Sokolskog doma. Bez obzira na neuslovnost, prisutni su entuzijazam i upornost, pa članovi Društva beleže učešće i uspehe na okružnim i državnim takmičenjima. Prve korake u badmintonu još kao osnovac u Sokolskom Domu izvodi i Igor Bjelan, koji kasnije postaje uspešan državni prvak, reprezentativac i balkanski vicešampion – kaže Smiljka Jovanović.
Obnovljena multifunkcionalna sala (Foto: Distrikt)
Danas su u ovoj zgradi, obnovljenoj 2019. godine zahvaljujući sredstvima Evropske unije, ponovo okupljeni sportisti i sportski radnici Šapca. Posle mnogo godina tavorenja, ova ustanova vratila je stari sjaj i svakim danom broji sve veći broj mladih i uspešnih ljudi.
Teren uređen po modernim standardima (Foto: Distrikt)
Ponovo se na obnovljenom terenu igraju rukomet i fudbal, a u rekonstruisanoj multifunkcionalnoj sali uslova ima za brojne aktivnosti – školica sporta, stoni tenis, gimnastika, balet, mačevanje, aikido. Odavde će, sasvim sigurno, u budućnosti izlaziti sjajni sportisti, u skladu sa tradicijom zgrade gde treniraju, a služiće za ponos gradu i Šapčanima, koji su pre devet decenija Dom i podigli.
Iz serijala „ŠABAC – OD MALOG PARIZA DO ČIVIJAŠKE REPUBLIKE”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
