Дистрикт
Култура

ОВДЕ СУ ПОЧЕЛИ НАЈВЕЋИ! СОКОЛАНА, ПРВА КУЋА ШАБАЧКИХ СПОРТИСТА

Зграда на углу улица Косте Абрашевић и Милоша Обилића, на чијем je свечаном отварању 3. јуна 1934. године говорио краљ Александар Карађорђевић, подигнута је за потребе Соколског друштва у Шапцу. Управо она била је полазна тачка за многе успешне спортисте који су прославили Шабац. Од 2005. године проглашена је за споменик културе од посебног значаја, а након вишегодишње паузе у раду, реконструкцијом објекта и санацијом терена, спортски дух враћен је у ове просторије.

Соколски дом пред освећење 1934. (Извор: Народни музеј Шабац)

Прича о Соколском дому део је приче о развоју спорта у Шапцу, која траје више од 12 деценија, јер одавде су кренула сва велика и значајна спортска имена, која су прославила Шабац. У златна времена био је симбол талента и младости , а у она друга, стајао је као подсећање на дане које би требало вратити. Мењали су се називи, али осећања и моралне вредности Шапчана који су у њему стасавали, остали су непромењени.

Натпис на зиду Дома (Фото: Дистрикт)

Соколско друштво и Соколски дом
На иницијативу Михаила Рувидића, предавача из Шапца 1882. године, да му се пошаље уредба из престонице да са дружином у Шапцу оснује „Друштво за гимнастику и борење“, како се наводи у Шабачком гласнику из јуна 1934. године, то се и десило. Тако је пре 138 година, залагањем једног младог и ентузијастичног гимназијског предавача настало прво Гимнастичко друштво у Шапцу, а треће у Србији, након београдског и зајечарског, чију управу сачињавају највиђенији представници тадашње шабачке елите – директор гимназије, физикуси-лекари, апотекари, судски радници, учитељи, као и трговци и зантлије. Справе за вежбање биле су смештене у дворишту Владичиног конака, који је припадао Гимназији, и ту су вежбали ученици и грађанство. Међутим, како су кроз читав рад ово Друштво пратили периодични прекиди, тако је било и на почетку.

Чланови Соколског друштва „Душан Силни“ (Извор: Изложба „Прича о честитости“, Соколски дом)

У то време у Србији су оснивана соколска друштва, која су се заснивала на систему вежби доктора Мирослава Тирша и средњовековнисх српских витешких начела Друштва „Душан Силни“. Драгомир Туфегџић, који је још као гимназијалац био вешт вежбач, враћа се из Беча одушевљен соколством и у Шапцу 1907. године и званично оснива Соколско друштво, које тада започиње рад у духу соколског програма. Међутим, тешкоћа је било посебно због недостатка зграде где би вежбачи тренирали у зимском периоду: „Те прве вежбаонице, биле су тесне, неугодне и нездраве напуштене кафане или магацини…Па и под таквим околностима, рад је осетно напредовао из године у годину“, пише у Гласнику, мада је у Друштво долазио све већи број Шапчана. Након анексије Босне и Херцеговине Гимнастичко друштво „Душан Силни“ и Соколско друштво уједињују се у Соколско друштво „Душан Силни“, на нивоу читаве државе, а старешинство над шабачким соколима имао је Драгомир Туфегџић. Од 1910. године за наставнике гимнастике у Шабац долазе и многи Чеси, стручњаци у овим вештинама.

Дочек сокола у Шапцу (Извор: Међуопштински историјски архив)

Образовање женског одељења ишло је теже јер се, не познајући соколство, женска омладина држала по страни, па тек 1912. на Михаиловцу соколице су иступиле да јавно вежбају пред публиком, што је, према писању штампе, било симпатично примљено и срдачно поздрављено.

Соколице (Извор: Изложба „Прича о честитости“, Соколски дом)

По повратку са слета из Прага 1912. године, место начелника преузео је Миша Ристић, а на прекоре својих старешина да као свештено лице не би требало да вежба одговарао је :“Најсветији задатак једног човека јесте соколство. Има ли шта боље?“, стоји у Гласнику. Ова изјава најбоље говори о феномену соколства.
Најзад се 1913. године приступило и акцији подизања соколског дома. „Помоћ је дошла са свих страна, и од грађана, и од општине и од округа“, пише овај шабачки лист. Међутим, ову акцију прекинуо је Први светски рат у ком је сва имовина шабачких сокола уништена. По завршетку рата, у руинираном Шапцу, Ристић и Туфегџић поново окупљају соколе.

Позив на игранку (Извор: Изложба „Прича о честитости“, Соколски дом)

Од тада број сокола незадрживо расте, а Шабац, по гимнастичким и атлетским успесима постаје један од водећих градова у тадашњој држави. У то време на место учитеља вештина у Гимназији долази Чех Јура Градов, који је оставио неизбрисив траг у причи о шабачком соколству.

Гимнастичка секција 1958. (Извор: Изложба „Прича о честитости“, Соколски дом)

Недостатак реквизита и опреме замењивао је ентузијазам, па су соколи у Шапцу сами правили материјал, кугле, штапове за атлетику, кладива.
– Кладиво је настајало од пробушене кугле, мотка за скок увис од јасеновог дрвета, а дискови су ручно прављени од метала. Нису имали никакву литературу, па су најосновније стилове изучавали у биоскопу Касина, по неколико пута гледајући филм са Олимпијаде у Берлину, када је тријумфовао Џеси Овенс– прича Смиљка Јовановић, једна од ауторки изложбе о историјату спорта у Шапцу у Соколском дому.

Соколски слет (Извор: Изложба „Прича о честитости“, Соколски дом)

Изградња дома за младе соколе
Све већи број чланова и успеси који се нижу подстакли су да изградња дома за спортисте буде питање од највеће важности. Грађанство, иако и само у неприликама од рата, свесрдно се одазива па 1930. почиње подизање дома по плану инжењера Анте Гашпарца, а 1933. и последњи радови приводе се крају. Освештавање Дома извршено је 3. јуна 1934. године, када је у посети Подринском округу био Краљ Александар Карађорђевић. У свом говору тог величанственог дана за све Шапчане, краљ је између осталог рекао: „Ви сте соколили вазда, нећете клонути ни сада. Ваш Соколски дом, што га данас осветисте, показује да је дух самопоуздања у вама и вашим млађим, будан и крепак и да нећете ни у чему бити постидни пред онима, којима данас подижете споменик дивљења и благодарности“, објавио је Гласник након свечаности.

Соколски дом у изградњи (Извор: Изложба „Прича о честитости“, Соколски дом)

Од тада Соколски дом постаје центар спорта – утицао је на развој рукомета, фудбала, атлетике, бициклизма, тениских и шаховских активности, али и друштвених збивања у граду.
– Популарна Соколана је била стециште младих у сваком смислу, не само за бављење спортом, него и културом. Формиране су разне свечаности, академије где су млади усмеравани, држана су предавања о здрављу итд. Када говоримо о соколству пре свега говоримо о части! То је био васпитни модел по ком су млади живели. Модел части, културе, храбрости. Дом је живео – наводи ауторка изложбе.
Савез за телесно васпитање „Партизан“
Након Другог светског рата, Друштво се убрзо враћа у Соколски дом, а ускоро долази и до преименовања Друштва у Савез за телесно васпитање „Партизан“, како старије генерације Шапчана памте ову зграду.

Гимнастичари 1961. (Извор: Изложба „Прича о честитости“, Соколски дом)

Од друге половине прошлог века број чланова достиже максимум, а расте и интересовање за друге спортове. Заслужна за многе успехе, па и за награду за масовност и квалитет 1975. године, што представља највеће државно признање, је професорка Гвозденија Палежевић, која је рад Друштва организовала пуних 10 година и окупљала многобројно чланство.

Сала у згради Дома (Извор: Изложба „Прича о честитости“, Соколски дом)

Златно доба
Друштво је у овом периоду изнедрило мноштво успешних клубова и врхунских спортиста. Партизаново првенство Среза шабачког одржано је 1958. у Прњавору, а од спортиста са овог такмичења формирана је рукометна секција ДТВ Партизан, која 1962. године постаје клуб.
– Доласком у Шабац 1957. године почео сам овде да играм рукомет и прве утакмице које сам играо биле су у Партизану и Гимназији. Тада сам имао 16. година, рукометног клуба још није било, тренирало се по школама. У Партизану су се тада играле само утакмице, а клуб је оформљен 1962. Убрзо сам отишао на факултет – прича Петар Фајфрић, рукометни ас и освајач олимпијског злата у Минхену 1972. године.

Овако је изгледао до прошле године (Фото: Ј. Губелић)

Када Клуб промени име у РК Мачва, убрзо долази и до одређених финансијских проблема. Током 1970. шабачко предузеће „Металопластика“ пружа им подршку и од исте године Клуб носи назив РК „Металопластика“. Тако почиње нова, златна ера у шабачком спорту.
– Као члан Црвене Звезде 1965. године сам дошао да играм утакмицу против тадашњег Партизана. Био је пун стадион Партизана када је дошла Звезда. Трибине су биле и са једне и са друге стране. По повратку у Шабац 1973. поново сам заиграо у Партизану, ту годину смо играли другу лигу, а наредне 1974. ушли смо у суперлигу. Тада су играли Јеротић, Божанић, Лекић, Алексић – прича.

Сада има обновљене сале за тренинге и канцеларије (Фото: Дистрикт)

Спортистима града на Сави, а посебно рукометашима који су Шабац прославили, Партизан је био друга кућа. За њих ова установа и годинама касније, има сентименталну вредност.
– Памтимо терене од шљаке, бетона, а ево данас и тартана. Био је најпре дом рукомета, спортисти су ту битисали, тренирали, играли утакмице. Кад је Хала направљена, прешли смо тамо да играмо утакмице, али су припреме увек почињале у Партизану, као и сада. Присуствовали смо читавом развоју Партизана. Овај последњи чин обнављања Соколане је јако важан да се обједине спортски савези, како би Партизан поново био дом за развој спорта у граду. Када је Партизан пропао било нам је јако жао – каже прослављени рукометаш, који овде сада долази као члан Управе Женског рукометног клуба „Медицинар“.

Симбол спорта у Шапцу (Фото: Дистрикт)

Уз осцилације у функционисању од осамдесетих година прошлог века наовамо – смањен број чланова, финансијске кризе, немогућност адаптације објекта и прилагођавање потребама корисника, живот у Соколском дому опстаје уз помоћ разних донација. У време јубилеја 70 година од отварања Соколане, постојале су бројне секције на којима се тренирала гимнастика, одбојка, рукомет, стони тенис, аеробик, бадминтон.
– Професори физичке културе и тренери волонтерски су обављали рад. Основни проблем са којим се сусрећу су неадекватни услови рада и немогућност реконструкције зграде Соколског дома. Без обзира на неусловност, присутни су ентузијазам и упорност, па чланови Друштва бележе учешће и успехе на окружним и државним такмичењима. Прве кораке у бадминтону још као основац у Соколском Дому изводи и Игор Бјелан, који касније постаје успешан државни првак, репрезентативац и балкански вицешампион – каже Смиљка Јовановић.

Обновљена мултифункционална сала (Фото: Дистрикт)

Данас су у овој згради, обновљеној 2019. године захваљујући средствима Европске уније, поново окупљени спортисти и спортски радници Шапца. После много година таворења, ова установа вратила је стари сјај и сваким даном броји све већи број младих и успешних људи.

Терен уређен по модерним стандардима (Фото: Дистрикт)

Поново се на обновљеном терену играју рукомет и фудбал, а у реконструисаној мултифункционалној сали услова има за бројне активности – школица спорта, стони тенис, гимнастика, балет, мачевање, аикидо. Одавде ће, сасвим сигурно, у будућности излазити сјајни спортисти, у складу са традицијом зграде где тренирају, а служиће за понос граду и Шапчанима, који су пре девет деценија Дом и подигли.

Из серијала „ШАБАЦ – ОД МАЛОГ ПАРИЗА ДО ЧИВИЈАШКЕ РЕПУБЛИКЕ“. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима