Srpska dobrotvorka Stana Milanović, koja je svoju imovinu zaveštala za školovanje devojaka, dobila je mural u Šapcu. Umetničko delo dar je šabačke firme „SET“, koja želi da ponovo oživi dobročinstvo i zadužbinarstvo. Ovaj mural nalazi se u ulici koja nosi ime dobrotvorke, nedaleko od Ekonomske škole koja je odnedavno ponela Stanino ime.
Mural u čast šabačkoj dobrotvorki
Iako nepismena, Stana Milanović bila je ispred svog vremena pa je testamentom, sastavljenim 14. juna 1891. godine, svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u Šapcu i mačvanskom selu Belotiću, zaveštala „na više vaspitanje i školovanje ženskog podmlatka.“ Kanije, od tog novca je izgrađena današnja Ekonomsko-trgovinska škola u Šapcu.
“Ja imam kuću i plac u Šapcu do Stane Ostojićke, Sime Trojanovića i ulice, magacin u Šapcu kraj Save i zemlju u Belotiću, koju je moj brat kupio kao imanje braće Gligorića, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome mužu dao u radnju, kao i četiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome mužu za miraz.
Sve to imanje, osim ranije prodatih zemalja Josifoviću, hoću da do svoje smrti uživa moj muž Mijat, a čim ja i moj muž umremo, hoću da to imanje upotrebi se na zidanje jedne Više ženske škole u Šapcu, koja će imati natpis: Zadužbina Stanka Ostojića iz Šapca i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića, trgovca iz Šapca”, pisalo je u testamentu kojim je dobrotvorka Stana Milanović poklonila svoju imovinu. Prema podacima iz napisa u lokalnoj štampi, celo imanje koje je Stana zaveštala kao zadužbinu procenjeno je na 100.000 dinara.
Te godine je umrla, sa samo 25, ali je njena poslednja želja kasnije ispunjena.
– Stana Milanović je jedna od dobrotvorki koja je živala u našem gradu. Zgrada Ekonomske škole koja danas nosi njeno ime nekada je služila kao internat Učiteljske škole, podignuta je iz njenog fonda. Taj internat kasnije je prerastao u ekonomsku školu. Škola je u neposrednoj blizini ulice koja je nedavno dobila naziv po Stani Milanović, na bočnoj strani zgrade je sada i mural ove dobrotvorke, tako da možemo da kažemo da je ovaj deo Šapca danas postao omaž dobrotvorki, koja je bila velika ne samo kad je naš grad u pitanju, već i po merilima tadašnje Srbije – kaže Tatjana Marković, načelnica Odeljenja društvenih delatnosti – muzejski savetnik.
Mural simbolizuje dobročinstvo, mudrost, inovativnost
Na zgradi Ekonomske škole u Šapcu, koja odnedavno nosi njeno ime, i danas stoji natpis – Zadužbina Stane M. Milanović, što je i bila želja ove dobrotvorke. Tim tragom krenulo je i šabačko Preduzeće za inženjering, konsalting, projektovanje i izgradnju „SET“. Želeći da afirmišu zadužbinarstvo i društvenu odgovornost u oblasti očuvanja pravih vrednosti, na zgradi „Centar 5“ koju su projektovali i izgradili, u ulici koja nosi ime Stane Milanović, donirali su mural.
– Naša ideja je da se grad oplemeni sećanjima na sve dobre i velike ljude, posebno žene koje su živele, radile i stvarale u Šapcu, tako da smo odlučili da i svi naši novi objekti budu posvećeni sećanju na neke naše velike ljude iz prošlosti – kaže Milenca Srećković, direktorka SET-a.
Testament Stane Milanović
Mural, rad slikara Đorđa Zečevića, obiluje simbolima mudrosti, pobede i borbe za ravnopravnost, koji su obeležili kratak, ali značajan život šabačke dobrotvorke, sa akcentom na važne događaje u godini njenog rođenja, ali i smrti – 1891.
– Te godine je Nikola Tesla promovisao svoj transformator na godišnjoj izložbi u Parizu i ja sam taj motiv uzeo kao simbol njene smrti, ali ne kao plamen koji se ugasio nego kao iskru, koja je zapalila munje i osvetlila mrak. U donjoj zoni kompozicije nalazi se slika boginje Atine, koja predstavlja mudrost, kao i sova na muralu koja donosi Stanin testament. Tu je i simbolika vezana za godinu rođenja Staninog, 1867, kada su Turci predali ključeve grada i taj detalj je predstavljen na muralu. Stana Milanović je rođena u slobodi, i svojim rođenjem svedoči slobodu koja se odnosi na ženski rod – objašnjava Đorđe Zečević, autor murala.
I baš kao što je zapisao Ivo Andrić „Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta. Jednom kada ih nestane sa zemlje, drugi put kad propadne njihova zadužbina“. Tako i zadužbina Stane Milanović i danas “živi”, a oni koji su to prepoznali, oživeli su i sećanje na nju.
Stana Milanović, rad Hakije Kulenovića
Stana Milanović rođena je u Šapcu 1867. godine, kao kći Ostoje Filipovića, trgovca i bila je udata za šabačkog trgovca Mijata Milanovića. Imala je brata, Stanka Ostojića, koji je očito uzeo prezime po očevom imenu i koji je, kao i Stana, umro veoma mlad. Stana M. Milanović je umrla u Šapcu, 1891. godine. Sahranjena je na Donjošorskom groblju. Iako je malo podataka o njoj sačuvano, hroničari su pisali da je živela povučeno, zatvorena u kući sa visokim zidovima, iz koje je retko izlazila. Ostalo je zabeleženo da se vrlo lepo izražavala. O njenoj veličini govore dela.
