Distrikt
Kultura

OD TABANOVIĆA DO HOLIVUDA – PUT KRALJICE NARODNE MUZIKE

Sofka Vasiljković Nikolić, kraljica narodne predratne muzike, bila je prva u svemu – velika kafanska zvezda, dobitnica „Zlatne potkovice“ u Parizu, prva žena čiji su nastupi uživo prenošeni na Radio Beogradu i prva žena koja je, odmah posle Enrika Karuza, ponela titulu najtiražnije pevačice Evrope. Ploče je snimala u Beogradu, Parizu i Berlinu, a imala ih je oko 100 sa preko 200 pesama. Čudo u muzičkom svetu, zasipana je aplauzima od beogradske Skadarlije, do pariske Olimpije i Holivuda, a oni željni njenog glasa „od kog su se gasile lampe i pucale čaše“ davali bi bogatstvo za jedan Sofkin nastup.

Njen glas nikog nije ostavljao ravnodušnim (Foto: privatna arhiva)

„Počela sam u 14. godina da pevam, a sa 17. sam snimila prvu ploču, ona je dobila Zlatnu potkovicu. Doživela sam da posle Karuza, dobijem takvu nagradu sa pesmom „Jahorina“. Ta je pesma zaludela narod. Ona je obišla svet, na svakom koraku me je pratila ta pesma. I sećam se tih pesama. Pevala sam mešovite stvari. Pevala sam narodnu, sa njom sam postala slavna i prozvana kraljicom sevdaha, romanse, ruske, mađarske pesme, odlomke iz opere, zabavnu muziku. Sve sam pevala solo, sa klavirom, orkestrom“, ovako je za RTS sedamdesetih godina prošlog veka govorila pevačica iz Srbije, za koju je čuo ceo svet.

Bila je najtiražnija pevačica Evrope (Izvor: Virtuelni muzej Sofke Nikolić)

Muzikolozi i novinari iz čitave Evrope, Rusije i Amerike dolazili su kako bi slušali Sofku i pisali o njoj. Cena njenih angažmana nije bila mala; bila je plaćena kao vrhunski operski pevači, čak i više. Poznavaoci muzike kažu da se u kafanama nije moglo naći mesto kada bi pevala Sofka Vasiljković Nikolić.

Devojčica iz Tabanovića stekla svetsku slavu (Foto: Distrikt, Izvor: Banja Koviljača, Vladimir Vulović)

Rođena je u mačvanskom selu Tabanović kod Šapca 1907. godine, u siromašnoj muzičkoj porodici, a svoju pevačku karijeru započela je pevajući na vašarima. Imala je tri rođena brata, o kojima je u mladosti morala da brine. Jedan od njih – Pavle Pajkan Vasiljković, kasnije je sa Sofkom nastupao u Skadarliji, a njegova unuka, zahvaljujući kumovima, čuvenoj porodici Stanić iz Tabanovića, ponela je ime slavne pevačice.
– Kad sam bila mala svi su mi govorili da sam ista Sofka. Dok je nisam upoznala, pamtim je iz porodične priče i na osnovu dve velike fotografije. Zauzimale su centralno mesto u kući kod deda Mite, dedinog i Sofkinog rođenog brata. Ona je ponosna i lepa na tim fotografijama i sa njih me je gledala gde god krenem – priča Šapčanka Sofka Vasiljković, koja sa ponosom nosi ime slavne pevačice.

Sa mužem Pajom nastupala po celom svetu (Foto: Distrikt: Izvor: Banja Koviljača, Vladimir Vulović)

Još kao devojčica, posle Prvog svetskog rata peva u Mačvi, zatim odlazi u Zvornik, gde je prvi nastup imala je u kafani 1923. godine, kada se udala za Iliju Markovića, s kojim je kasnije dobila kćerku Maricu (Mariolu). Ovde su je zapazili vlasnici kafane “Lira” iz Mostara i poveli sa sobom u grad sevdaha. Mostarci nisu žalili para kako bi se divili Sofkinom glasu i lepoti. Na zvuke njene pesme, obarale su emocije i najviđenije ljude Mostara. Jedne večeri joj je u bašti restorana, oduševljen njenim glasom i pesmom, Aleksa Šantić doneo tekst svoje pesme “Emina”, koju je Sofka prvi put otpevala tako da je pesnik zaplakao.

Bila je jako imućna (Foto: Distrikt)

Nakon Mostara, pevala je u Sarajevu, Zadru, Bijeljini, a ubrzo je prešla u Beograd. Nazivali su je kraljicom Skadarlije, a njeni obožavaoci i prijatelji bili su, između ostalih, Branislav Nušić, Tin Ujević, Dobrica Milutinović, Žanka Stokić, Rade Drainac, Raša Plaović.
– Nisam mogla da zamislim Nušića, čije sam drame čitala, kako komunicira sa mojom babom. Deda mi je pričao da u Skadarliji gde ona peva, Nušić dođe, započnu da se šale i toliko se svi zasmeju da ne mogu da nastave da pevaju. Pričali su mi i da je Šantić plakao kad je ona otpevala Eminu – kaže unuka.

Družila se sa velikim umetnicima (Foto: Distrikt)

Sa svojim drugim mužem Pajom Nikolićem i njihovim orkestrom, nizala je uspešna gostovanja u Beču, Parizu, Moskvi, Rimu, Londonu, a stigla je i do Holivuda. U brojnim emisijama pričala je kako su za njen glas u Americi čuli najveći glumci i umetnici tog vremena.
Prvu ploču sa numerama: „Kolika je Jahorina planina“ i „Kad bi znala, dilber Stano“ – snimila je sa 17. godina u Berlinu, a drugu ploču dve godine kasnije u Parizu. Njene poznate pesme su i „Cojle Manojle“, „Zone, mori Zone“ i „Čuješ, seko“. Prvi put Sofkino pevanje prenošeno je preko radiotalasa 11. decembra 1929. godine na Radio Beogradu iz kafane „Kragujevac“. Ti nastupi su, tvrde njeni biografi, bili slušaniji nego prenosi utakmica fudbalske reprezentacije Kraljevine Jugoslavije.

Sa ćerkom Mariolom (Foto: Distrikt, izvor: Banja Koviljača, Vladimir Vulović)

Njeno prijateljstvo sa čuvenom pevačicom i plesačicom Žozefinom Beker bilo je nadaleko poznato, a zajedno su se bavile humanitarnim radom.
– Zamislite dete koje ima 8 godina, i deda mi običnom olovkom crta ženu ufrćkane kose i njenu suknju od bananica. Onda mi je objasnio da je ona crnkinja koja se družila sa Sofkom, da je nosila suknju od banane i volela je mnogo mog dedu. Pričao je da su sarađivale i organizovale humanitarne akcije – priča unuka.

Bavila se i humanitarnim radom (Foto: privatna arhiva)

Posebno je bila vezana za Banju Koviljaču, pa i kada su njene gramofonske ploče dostizale milionske tiraže, rado se vraćala ovde i nastupala u prepunim salama „Kur salona“. „Sofka u kafani Jadar“, „Sofka u hotel Podrinju“, „Sofka sa družinom u Banji Koviljači“, bili su najčešći natpisi u dnevnim listovima u kojima se predstavljala ponuda banjskog ugostiteljstva.

Oduševljavala banjske goste (Foto: Distrikt, izvor: Banja Koviljača, Vladimir Vulović)

Sofkin glas je iznenada utihnuo na samom vrhuncu slave, u njenoj 33. godini. Dok je pesmom uveseljavala posetioce Banje Koviljače, njena ćerka Mariola se u banjskom sanatorijumu borila za život, i nažalost, tu borbu izgubila u sedamnaestoj godini, kada je preminula od tuberkuloze. Polako prestaje da peva, osim retkih zvaničnih snimanja, a pred Drugi svetski rat se povlači u Bijeljinu. Kolika je bila njena tuga za detetom svedoči podatak da kupuje kuću preko puta groblja Pučile, kako bi bila blizu ćerkine grobnice. Povremeno se vraćala u Beograd, ali poznavaoci njenog života tvrde da to nije bila stara Sofka.
– Imala sam 21. godinu kada sam je upoznala, to je bilo 1976. godine. Majka i ja ulazimo u jedno dvorište sa puno cveća, tu je jedna mala kućica i u njoj moja baka Sofka. U odnosu na ono što sam čitala, slušala i zamišljala o njoj, teško mi je bilo to da povežem. Pred sobom vidim samo jednu staricu, skrhanu bolom, koja nema više snage. Pričala mi je svoje dogodovštine, ali i to da ju je najviše bolelo što je izgubila dete. To joj je i bilo stalo da sa nama podeli, sve ostalo, sjaj i beda tog njenog života, nije bilo zanimljivo tada. Ništa je više nije interesovalo. Ono što je podelila sa nama je tuga – seća se Sofkina imenjakinja dragocenih susreta.

Uprkos bogatstvu, živela je skromnim životom u Bijeljini (Foto: privatna arhiva)

Poslednje godine života po sopstvenoj želji je provela upravo u banjskom sanatorijumu, a zatim u jednoj privatnoj kući u Banji Koviljači.
– Kada je bila u bolnici u Tuzli, direktor bolnice zvao je supruga i mene da dođemo u bilo koje vreme, oduševljen jer je ona izabrala baš njihovu bolnicu da se leči. Viđali smo se često u njenim poslednjim godinama. Ti susreti su se pretvarali u duge razgovore – s moje strane u obožavanje, a s njene radost što postoji neko ko nosi njeno ime. Završila sam fakultet, počela da radim, ona se ponosila time – priča ova Šapčanka.

Unuka i imenjakinja Sofka Vasiljković (Foto: privatna arhiva)

Umrla je 1982. godine u Banji Koviljači, na istom mestu gde i kćerka Mariola. Sahranjena je u Bijeljini, u zajedničkoj grobnici.
Iza žene koja je glasom oduševljavala Evropu ostale su samo pesme i ulica u Bijeljini, koja nosi njeno ime. U gradskom muzeju čuvaju se Sofkine dragocene ploče, a na jednoj zgradi nedavno je urađen i mural sa likom slavne pevačice. U Šapcu se pak slabo spominje njena priča.
– Gostovala sam na Radio Beogradu kod voditelja Nenada Kamidžorca i dva sata sam sedela u studiju jer su se javljali sagovornici iz cele Srbije i inostranstva. Bila sam iznenađena što se toliko ljudi javilo sa šireg područja, a tako malo se u Šapcu o njoj zna – kaže unuka.
A Sofka je muziku svog kraja odnela daleko.

Iz serijala “Znamenitih trag”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?