Одлазак „краља народне музике“ одјекнуо је снажно попут његових највећих хитова, а мелодије уз које смо плакали и веселили се данас су изазвале најјаче емоције. Иако је из куће у Мали отишао „са намером у велики град“, граду на Сави, увек се враћао песмом – „Ја у Шабац ноћас идем“ и „Хоћемо ли у Шабац на вашар“ певаће се још гласније. Можда баш зато данас није било Шапчанина, без обзира на музичко жанровско опредељење, који на друштвеним мрежама није поделио или у себи запевао неку од Шабанових песама.
Тог 6. септембра 1951. године, када је рођен, кажу да је тако гласно вриснуо да је бабица његовој мајци Илдузи рекла – Овај мали мора да ће једног дана бити певач. Осамнаест година касније тако је и било – дечак из шабачке махале дотакао је звезде.
Никада није заборавио своје порекло
Године 1969. песма „Дајте ми утјеху“ постала је хит тадашње Југославије, а за њом су уследиле „Због неверства једне жене“, „Био сам пијанац“, „Ниси дошла када сам те звао“. Због гласа ком су се сви дивили и песама уз које су се напијали у кафанама, оправдано су га прозвали краљем народне музике. Песме попут „Данима те чекам“, „С намером дођох у велики град“, „Снег је опет Снежана“, „Два галеба бела“ неприкосновени су хитови, а неке од њих сада место проналазе у алтернативним обрадама модерних састава.
Мало је познато да је Шабан имао и друге афинитете. Лоптом је баратао тако да је умало постао фудбалер. Таленат за спорт наследио је од оца Ахмета, који је играо за Мачву, а лопту је, како кажу, дуго носио и на наступе.
– Да није био певач, био би врхунски фудбалер. Шабан је играо за Полет, Борац и Мачву, а кад је престао да игра помагао их је финансијски и поклањао опрему. Толико је волео овај спорт да је на наступе у колима и аутобусу носио и лопту са собом – каже Ајдо Салкић, који је одрастао са Шабаном у улици.
Породична кућа у Авде Карабеговића у којој од смрти мајке нико не живи
Када се пронела вест о Шабановој погибији, у шабачкој махали, делу града где претежно живи становништво муслиманске вероисповести, познатијем као Мала, где је одрастао, нико није могао да поверује. Испред породичне куће у Авде Карабеговића, у којој од смрти Шабанове мајке нико не живи, људи одлазак легенде коментаришу са неверицом и сузама у очима. Дечак који се, како песма каже „дивио кликеру од стакла“ остао је скроман, срдачан и на услузи пријатељима.
– Долазио је са Гоцом и децом, обилазили су кућу, кад су били у могућности. На Курбан Бајрам клали су овна за здравље и делили људима из краја. Чешће је долазио док су му родитељи били живи, помагао је родбини, пријатељима. Није се променио. Седео је са свима, небитно да ли је неко газда или сиромах. Частио, плаћао јело и пиће. Оном да 50, оном 100 евра – прича Ајдо.
Спот снимљен у махали из које је потекао (Извор: PrintScreen YouTube)
Спот за песму „Лепи дани мог детињства“ са албума „Дођи да остаримо заједно“ снимљен је давне 1978. године. Иако је техника снимања на овом подручју тада била на аматерском нивоу, Шабан је свој први спот снимио управо у Мали, где је рођен и одрастао. Песма говори о детињству и лепоти одрастања у шабачкој махали, а осим њега главни актери су деца из тада још увек блатњаве Улице Авде Карабеговића. Тај спот и данас наводи многе да коментаришу оно што је највредније – Шабанов глас.
Улица која најбоље описује Шабаново детињство кроз време (Извор:PrintScreen YouTube)
Чувени шабачки кафеџија Лило Ахметовић, Шабанов је пријатељ из детињства. У Шабанову част у његовом локалу одржано је окупљање, где су се уз тиху песму, кафу и ратлук, како обичаји овде налажу, опростили од свог земљака.
– Моје, Шабаново и Љубино другарство траје откако смо се родили. Разлика међу нама је неколико година. Спајала нас је музика и ова наша кафана. У мојој кафани наступао је безброј пута, овде је практично започео певачку каријеру још као младић. Одавде је отишао да сними прву плочу, а сваки свој долазак у Шабац Шабан је завршавао код мене. Последњи пут у мом локалу био је са Огњеном Амиџићем када су снимали емисију. Био је поносан на своје махалске корене и хтео је да то људи виде. Дуго су седели, окупило се много света, фамилије, пријатеља, свако је желео да га види, да га дотакне – сећа се власник кафане „Код Лиле“.
С почетка каријере у шабачкој Мали (Фото: Приватна архива)
Како Ахметовић каже, Шабан је из ове култне кафане у Београд отишао да сними своју прву плочу. Први сингл „Дајте ми утјеху“, послао је најпре својим земљацима.
– Године 1969. снимио је прву песму „Дајте ми утјеху“, а ми смо је добили међу првима. Емитовао сам је у мом локалу пред много људи и неколико музичких стручњака. Сви смо се сложили: „Ево нове звезде“ – прича.
Дугогодишњи пријатељ познавао је Шабанову душу, нарав и тежњу ка перфекционизму. Његове песме „Дођи да остаримо заједно” и „Два галеба бела” оправдано се сматрају једним од најбољих икад отпеваних народних песама.
Последњи пут у Шапцу, у кафани код Лиле (Фото: приватна архива)
– Тих, миран и ненаметљив, све је песмом говорио. Био је велики уметник, професионалац, бирао је најбоље. Показивао ми је картоне текстова који су писани за њега, а он је чекао. Од сваке стоте песме узме једну – каже Ахметовић и додаје да је Шабан био и одличан имитатор, а као велики Звездаш, највише је уживао у имитирању извештавалаца са утакмица.
Иако годинама није певао у Шапцу, а концерт је више пута одлаган, оно што је оставио родном граду, народу читавог Балкана и музици, вредно је сваког поштовања.
