Dan međunarodne radničke solidarnosti Prvi maj, jedan je od najrasprostranjenijih praznika na planeti i slavi se u preko 150 zemalja sveta. Nakon 50 godina komunističke vladavine, tokom koje je 1. maj slavljen kao veliki državni praznik u SFRJ, mnogi su skloni da ovaj datum poistovećuju sa nekadašnjim režimom, iako on predstavlja slavljenje prava građana i dostojanstva u, posle porodice, najdominantnijem životnom segmentu, svakog pojedinca – sferi rada.
Proslava Prvog maja u Šapcu 1945. godine (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv)
S obzirom na to da je borba za prava radnika i u ovom trenutku veoma aktuelna u zemljama u našem okruženju, a možda nedovoljno i kod nas, ovo je momenat kada se istovremeno možemo podsetiti ljudi koji su izgubili život boreći se da nam radni dan od 24 časa bude podeljen na 8 sati rada, 8 sati odmora i, vrlo važno, 8 sati kulturnog obrazovanja. Fotografije zabeležene na prvoj proslavi ovog praznika u Šapcu, daleke 1945. godine, pokazuju kakvu je simboličnu vrednost ovaj datum imao za narod.
Hiljade Šapčana na ulicama (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv)
U bivšoj republici Prvi maj je slavljen kao pobeda radničke klase, dan koji mora ostati u sećanju generacija. Prva masovna proslava Prvog maja u Srbiji organizovana je 1905. godine, kada je ulicama Beograda prošetalo 6.000 ljudi, a svake naredne godine uz mirne šetnje obeležavan je sve do Drugog svetskog rata, koji je ukinuo sva ljudska prava.
Građani su u kolonama išli na paradu povodom ovog praznika (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv)
Posleratna euforija donela je izmene i u načinu na koji je Prvi maj dočekivan. Nije bilo nikoga protiv koga bi se protestovalo, pa je odlučeno da, u duhu nove slobode, Prvi maj postane svetkovina proleterijata. Protesti i borbe za radnička prava zamenjeni su svečanostima i paradama u kojima je učestvovala i vojska.
Nekada se slavilo ovako (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv)
Kao širom Srbije, i Šapčani su sa ponosom i uzbuđenjem u velikom broju dočekali prvi značajan masovni praznik nakon oslobođenja od okupatora. Na pamfletima povodom proslave Prvog maja 1945. godine u Šapcu, stajao je sledeći tekst:
„Prvi put u slobodi svečano je proslavljen 1. maj 1945. godine. Na veličanstvenom mitingu učestvovalo je nekoliko desetina hiljada seljaka i građana. Pred Prvi maj obavljeno je širom naše zemlje petnaestodnevno Prvomajsko takmičenje. U našim radionicama, po njivama i kancelarijama nicali su udarnici.
Ljudi su verovali u jedinstvo i solidarnost (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv)
Prvi maj 1945. godine je praznik čijom proslavom smo ušli u period mirne izgradnje i udarničke obnove naše razorene i opustošene zemlje. Taj dan bio je dan probne mobilizacije, snaga radnog naroda na polju privredne obnove, taj dan je bio samo početak sveopšteg udarničkog rada. Proslavljajući ga svečano, mi smo ušli u novu i svetlu budućnost naše zemlje i naših naroda.
Prvi maj 1945. ostaće dugo u uspomeni našeg naroda. Sećajući se velike proslave u Šapcu, mi ćemo i dalje udarnički raditi na potpunoj izgradnji i jačanju naše zemlje, verujući uvek u stvaralačke i borbene snage naših narodnih masa“, pisalo je na poleđini fotografija, koje nakon više od 75 godina svedoče o zajedništvu i pokretačkoj energiji kakva se retko pamtila na ovim prostorima.
Tekst poziva na opštenarodno angažovanje (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv)
Hiljade Šapčana, sa parolama o jedinstvu socijalističke radničke snage u rukama, izašle su na ulice da pozdrave i isprate govornike i organizovane kolone. Svečani i nasmejanih lica, u oslobođenom gradu, građani su preplavili centralne ulice, dok su u pozadini, na građevinama visili simboli socijalizma.
Tako je bilo sve do sedamdesetih godina. Međunarodni dan rada je uglavnom obeležavan različitim kulturnim manifestacijama, a duh kolektivizma i solidarnosti dominirao je proslavom neradnog dana u celoj državi. Oni koji su radili tokom praznika dobijali su za to posebnu naknadu, koja je iznosila i polovinu mesečne plate.
Svečani izgled grada upotpunjen simbolima socijalizma (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv)
Kasnije, ovaj običaj se malo izmenio, svečanosti su počinjale noć pre ovog prvog dana meseca maja, uz logorske vatre i druženje. Tako je nastao prvomajski uranak, doček praznika i zbor radnih ljudi u rano jutro.
Parole sindikata, koji su tada imali veliku vrednost (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv)
Značenje ovog datuma datira od 1886. godine, kada je u Čikagu 50.000 radnika stupilo u štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene parolom „tri osmice“ – po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja. U sukobu s policijom ubijeno je 6 i ranjeno oko 50 radnika. Zatim je godine 1889. u Parizu, na stotu godišnjicu Francuske revolucije, na prvom kongresu Druge radničke internacionale jednoglasno odlučeno da se od 1890. godine prvog maja obeležava čikaški pokolj mirnim povorkama, kao znak civilizacijskog poštovanja radnika, a kao simbol radničkog bunta prihvaćen je crveni karanfil.
