Иако је у селима мања вероватноћа да се вирус шири јер су куће удаљеније и ретка су колективна окупљања, никоме није свеједно. Село Грчић, са око свега 300 становника, налази се на 700 метара надморске висине, у близини Љубовије. Паника из великих градова не утиче на њихове дневне активности и обавезне послове, али нове информације о епидемији која је уздрмала велики део планете, редовно прате.
Јутарњи поглед (Фото: Дистрикт)
Из свог дворишта Дамљановићи прво виде планину, па тек онда комшију, због тога на питање да ли се плаше короне, одговарају.
– Неће корона у село. Сви беже из села – каже домаћица Дамљановића.
Ипак, није баш тако, унуци су одмах стигли у село, а корона је главна тема.
– Само о томе причамо и овде, о вирусу – кажу.
Вести из града прате на ТВ-у (Фото: Дистрикт)
Посао у селу не може да чека, а увече гледају шта се догађа у земљи и свету.
– Људи се крећу, преносе. Најежим се кад гледамо, тако је свугде у свету, друге нам нема – мире се са судбином коју ових дана деле са становницима читаве планете.
Мире се са догађајима у свету (Фото: Дистрикт)
Они не морају да држе одстојање, јер се за то побринула природа. Први комшија овде је тек након километар, два раздаљине. А до њега стижу макадамским путем до 700 метара надморске висине. Надају се да је то довољно да овај вирус не може стићи.
До првог комшије иду колима (Фото: Дистрикт)
Ипак, ником није свеједно.
– Син ми је у Немачкој, не може да се врати. Ћерка ми ради у Убу. Кажем, доведите ми макар унуку на село – прича једна од мештанки.
И док овце чува, Драгана прати вести, јер жели да зна како да се заштити.
– Читам на телефону, пратим вести шта се дешава – прича Драгана.
Вести чита док чува овце (Фото: Дистрикт)
Полицијски час поштовали су и пре увођења јер овде је у пет мрак, а онда се збију у своја домаћинства и моле да све ово што пре прође.
