Da bi dočarali nekadašnji život u Mačvi, u Crnoj Bari kod Bogatića još od davne 1966. godine održava se takmičenje za izbor harambaše. Momci se tada nadmeću u nekoliko starih disciplina, a pobedniku, pored novčane nagrade pripada i oficirska sablja.
Tradicionalne momačke veštine sastavni su deo Hajdučkih večeri, a vrhunac je takmičenje za izbor harambaše. Duže od pet decenija momci se nadmeću za titulu najjačeg i to je takmičenje koje privlači veliku pažnju posetilaca. A ko je najjači na kraju pokaže sirova snaga. Takmiče se ko će dalje skočiti i više preskočiti. Tu je preskakanje panja, bacanje kamena s ramena, nadvlačenje klipka, skok u dalj, borba na brvnu i penjanje uz drvo.
Ocenjuje se brzina, veština, snaga. Spretni i okretni penju se na najviše drvo u Vasinom šibu, tik uz reku Drinu gde se takmičenje decenijama odigrava.
– Mi smo tu tradiciju nasledili. Nekada smo se ovde pripremali danima. Spavali smo u šatorima, po petnaestak dana, pripremajući se za finalno veče. Već tada smo otprilike znali ko će biti pobednik, ali publika je sa nestrpljenjem čekala da gleda takmičenje – priča Rajko Arnautović iz Badovinaca.
Da drvo uz koje se penju neverovatnom brzinom može da priča, bila bi to saga nalik Jankovoj u romanu Hajduk Stanko, čije motive su Mačvani uneli u ovaj jedinstven događaj. Za titulu harambaše takmiče se u neprolaznim disciplinama od davne 1966, da bi dočarali život predaka, starih običaja i nekadašnjeg života u Mačvi.
– Sve je počelo 16. jula 1966. godine i održavano je u porti crkve u Crnoj Bari, a tri godine nakon toga, premešteno je ovde u Vasin šib u Crnoj Bari. Najveći broj uspeha imaju takmičari iz Salaša Crnobarskog. Živomir Žika Drezgić iz Dublja ima šest pobeda kao i Mladen Ostojić iz Salaša Crnobarskog. Smatra se da je najveća poseta bila 1972. godine, kada je prodato 5.000 ulaznica za automobile, a procenjuje se da je prisustvovalo 20.000 ljudi – kaže istoričar Siniša Blagojević.
Tradicija se očuvala do danas, uz najatraktivnije discipline, među koje se svakako ubraja borba na brvnu. I dok se takmičari pripremaju, publika ih bodri, a njihovi najveći navijači psihički podržavaju kao boksere u ringu. Okupi se narod, baš kao nekad, da navija za svoje miljenike iščekujući najinteresantnije takmičarske discipline.
-Od svih disciplina najviše mi se sviđa bacanje kamena s ramena. Ta disciplina postojala je i za vreme hajduka i uskoka – kaže Siniša Erić, profesor istorije.
Najsrećniji su oni iz čijeg sela momak odnese pobedu i ponese prestižnu titulu harambaše. To je nekada bio najhrabriji, najmudriji, najsuroviji i slušao se bez pogovora. Biran je demokratski među članovima družine. Roditelji, sestre, braća, ali i devojke sastavni su deo ovog događaja.
– Ja sam ovde došla iz Malog Zvornika da podržim mog momka Aleksandra Krajišnika – kaže Kristina Spasenović.
Da li zbog te podrške ili temeljnih priprema, snage i veštine, baš on je odneo pobedu. Bila je to šesta titula harambaše u čije ruke je i ovog puta otišla oficirska sablja.
– Ja sam se pripremao za ovo takmičenje. Imam predispozicije, volim da se takmičim, a i lepe su nagrade, tako da sam spojio lepo i korisno – kaže Aleksandar Krajišnik.
U stopu ge je pratio Dušan Pajičić koji je osvojio drugo mesto.
– Mene je tata ranije dovodio da gledam takmičenje. Nekako sam se ugledao na njih i zamišljao sebe, tako da sam odlučio i da se okušam – kaže Dušan Pajičić. Treće mesto pripalo je Nikoli Ostojiću koji je neposredno pred ovaj događaj pobedio u Guči. Za publiku svi su pobednici, jer čuvaju tradiciju na harambaše koji su nekada predvodili hajduke.
Iz serijala MAČVANI BEZ PREMCA. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
