Jedan Nemac ovih dana postao je pravoslavac. Mihael Buš (33) iz Tibingena krstio se u šabačkoj crkvi i tako prihvatio pravoslavnu veroispovest. U braku je sa Nemicom, ali nije isključena mogućnost da se venčaju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Odluku da primi pravoslavlje doneo je nakon druženja sa Srbima i interesovanja za srpsku nacionalnu istoriju.
Krštenje u pravoslavnu veroispovest Mihaela Buša (Privatna arhiva)
Svetu tajnu krštenja Nemac Mihael Buš osetio je u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, gde je prvi put ušao pre pet godina sa svojim sadašnjim kumom Milanom Lončarom. Da se krsti u pravoslavnoj crkvi tridesettrogodišnji Nemac Mihael odlučio je posle višegodišnjeg druženja sa Srbima. Tako je postao Mihailo i osvario svoju dugogodišnju želju.
“Ja sam oduševljen Srbima. Srbi su mnogo dobri ljudi. Oni su veoma tradicionalni. Poštuju sebe i svoj narod”, kaže Mihael.
Mihael sa kumom Milanom koji mu je izabrao ime (Foto: privatna arhiva)
Početak novog duhovnog života za mladog Nemca samo je nastavak onog o čemu je čitao poslednjih godina. Dosta toga osetio je kroz druženje sa Milanom Lončarom, svojim kumom, i Sašom Pureševićem, kod kog radi kao poslovođa u Nemačkoj.
“On je dolazio kod mene na slavu. To je bilo pre pet godina. Bio je oduševljen našim običajima. Kasnije je dolazio za Božić. Sa mnom je išao u crkvu i upoznao se sa našim običajima. Sve mu se to veoma dopalo i onda je odlučio da se krsti u našoj crkvi. Sećam se kada mi je rekao da mu je to želja, to veče smo se napili ”, priseća se Milan Lončar.
Krštenje u prisustvu najbližih (Foto. privatna arhiva)
Brojanicu i krst nosi sa sobom. Uvek naglašava da je njegova vera i ljubav prem Srbima iskrena i čista.
„Oni su me vezali za sebe i ja sam jedne večeri odlučio da budem njihov brat. Najveće poštovanje i ljubav osetio sam među Srbima”, priča oduševljeno.
Mihael sa prijateljima Srbima (Foto. J. Gubelić)
Njih trojica upoznali su se u Tibingenu u Nemačkoj kada je mladi Nemac sa dvedeset godina došao da radi kod Saše Pureševića u frmi koja se bavi prodajom i održavanjem automobila. Malo po malo druženje je preraslo u pravo prijateljsvo koje je krunisano činom krštenja.
“Za mene je to nešto neverovatno. Jednostavno, oduševljen sam. Zamislite kako se oseća neko kada mu stranac saopšti da želi da postane deo vaše zajednice. Ponosan sam zbog toga”, priča oduševljeno Saša Purešević.
Ispred hrama Svetih apostola Petra i Pavla (Foto. J. Gubelić)
Sveštenik Vojislav Petrović koji je i krstio Mihaila kaže da su ovakvi slučajevi veoma retki i da im treba pridavati veliki značaj, budući da Srpska pravoslvna crkva nikog i nikada ne primorava da se prekrsti.
“To je velika radost za pravoslavnu crkvu jer je to čin dobre volje. Naša crkva, za razliku od drugih, nikada kroz istoriju nije vršila pritisak da se pređe u našu veru. Druge su to činile čak i pod pretnjama što je za posledncu imalo i gubitak nacionalnog identiteta”, objašnjava sveštenik Vojislav Petrović.
Nemac oduševljen Srbima i njihovim nacionalnim identitetom (Foto: privatna arhiva)
Mihail je u braku sa scojim zemljakinjom koja ga takođe podržava, a kako kaže, nije isključena mogućnost da se i sa njom venča u pravoslavnoj crkvi.
