На Државном такмичењу у пауерлифтингу у Спортском центру „Раковица“ у Београду Јована Арнаутовић освојила је прво место у категорији до 84 килограма суб-јуниори до 18 година. У домеравању снаге учествовало је 80 такмичара, међу њима 20 жена.
Ако је, како многи спортисти тврде, дизање тегова из бенча мерило снаге, онда је Јована Арнаутовић веома снажна девојка. Стидљиво саопштава да у теретани подиже и по 50 килограма док вежба, а у одмеравању снаге са својим вршњакињама, на недавно одржаном такмичењу у Београду, завршила је као победница.
– Прво смо подизале по 30 килограма, па су неке девојке елиминисане. Онда по 35 и на крају 40 килограма, тако да сам ја успела да изборим победу – прича Јована и даље под утиском.
Пошто се у Шапцу нико не бави овим спортом, Јована је наступала за клуб из Трстеника, па се за такмичење припремала преко интернета.
– Ја сам се спремала за Државно првенство у обарању руке, али је мој тренер предложио да покушамо да се такмичимо и у овој дисциплини. Припреме су трајале месец дана и успела сам да изборим победу – прича Јована.
Међутим, ово није њена прва медаља у спорту несвојственом женама. Млада Шапчанка прошле године освојила је треће место у обарању руку на Светском првенству у Констанци у Румунији. Месец дана пре тога ослучила је да се бави тим спортом.
Наизглед стидљива и тиха, али ко се ухвати у коштац са Јованом углавном прође исто, јер ова шеснаестогодишњакиња са пола снаге обара руке цурама, али често и момцима, ако је изазову. Да се такмичи у овој дисциплине кренула је сасвим случајно, када су у школи организовали надметање, а учеснике наградили слободним даном. Од њене деснице тада су изгубиле све шабачке средњошколке, а онда је постала и најјача цура у граду Шапцу.
– Прво је било организовано такмичење међу шабачким школама и ја сам ту освојила прво место. Затим сам се пријавила на такмичење „Шабац стронг” и ту сам такође победила. Онда је било државно такмичење на ком сам заузела треће место – прича Јована, која је тада одлучила да почне да тренира.
Док она ужива у овим спортским изазовима, вршњаци од ње зазиру.
– Њима то делује и необично и смешно. Не могу да верују да се девојка бави таквим спортовима – прича Јована.
Родитељи је подржавају јер је одабрала спорт који јој се свиђа.
– Ми је подржавамо, јер сматрамо да ће моћи увек да се заштити, а и момци ће на њу другачије гледати, тако да је ми подржавамо у томе – прича мајка Вера, која је и вози на такмичења.
У кући и на улици Јована је сасвим обична девојка. Иде у трећи разред средње Економске школе у Шапцу.
Следећи циљ је такмичење у обарању руку, чим се укаже прилика да окуша своју десницу.
