Miomir Mija Maštrapović iz Banovog Polja kod Bogatića, poznat širom Srbije jer je na svadbama ispekao preko stotinu volova, konačno je dočekao da u svom domu „okrene“ vola. Povod je bilo venčanje sina i krštenje unuka, pa se na ražnju našao najveći bik odgajen u selima Mačve, težak preko 700 kilograma. Godinama je na svadbama i slavljima usavršavao ovaj zanat, a volove, kao od šale okretao kad god i gde god domaćini zatraže, za različite prilike i povode.
Sada je punog srca pod šatorom usred Mačve ugostio hiljadu ljudi, a veselje pripremio po starim mačvanskim običajima.
– Ja sam se godinama pripremao za ovaj dan. Hteo da sam da to bude kao što su naši dedovi radili. Tradiciju smo ispoštovali od početka do kraja, a nadam se da su i gosti bili zadovoljni – priča Mija, koga u ovom kraju zovu Ludorija, jer stalno zbija šale na svoj i tuđi račun.
Svakog gosta pozivao je čuturom, starim narodnim običajem, odlazeći od vrata do vrata, i nazdravljajući drvenom posudom napunjenom rakijom za zdravlje i berićet.
Čuturom umotanom u vunenu torbicu, okićenu cvećem, danima je pozivao na svadbeno veselje.
U svatove se kod Mije stizalo fijakerima. Okićeni cvećem, trobojkama i vezenim ćilimima, konji koji u Mačvi predstavljaju tradiciju, ljubav prestiž, jezdili su mačvanskim sokacima do seoskog parohijskog doma gde su Anastasija i Darko izgovorili sudbonosno da.
– Meni je ovo prelepo. Podseća me na moju mladost. Mija je želeo da se ispoštuje tradicija, a mi, komšije i meštani, potrudili smo se da sve bude kako treba. Oni nisu hteli da iznajme salu, želeli su da sve bude kao nekada, kući pod šatorom, sa fijakerima i starim svadbenim običajima – priča Jelica Rašević, redara i Mijina komšinica.
Tog dana sve je sijalo od beline, poput mladine venčanice. Šator okićen čipkom i svilom, stolovi ukrašeni cvećem i satenom. Gosti veseli, kao i mladenci koji su ispoštovali sve narodne običaje.
– Lepo je ovo videti i podsetiti se. Ja volim da gledam izlazak mlade, kupovinu, bacanje nakončeta, zatim jabuke i sita preko krova kuće. Sve su to stari običaji – priča jedan od gostiju i dodaje da se ovako čuvaju naši običaji koji simbolizuju dobru godinu, zdravlje i berićet.
Gozba je kod Maštrapovića trajala tri dana. Sledećeg jutra krstio je unuka Dimitrija, a onda dočekao povođane, mladine roditelje i rodbinu.
Ali, u Mačvi su ustanovili praznik da se svadba, kakvu je opisao zavičajni pisac Janko Veselinović, nikada ne zaboravi. Svake godine, u okviru manifestacije “Hajdučko veče”, organizuju i Mačvansku svadbu sa članovima Folklornog ansambla “Đido”.
– Mačvanska svadba koja se svake godine organizuje u avgustu ima za cilj da nas podseti na običaje stare duže od jednog veka. Mi i naš Folklorni ansambl “Đido” imamo tu obavezu da pokažemo kako se čuvaju običaji i tradicija Mačve. Svako selo u Srbiji ima neke svoje obrede, pa tako i mi u ovom kraju. Da bismo podsetili na njih i sačuvali ih od zaborava, mi svake godine organizujemo svadbu u Etno parku Sovljak gde su glavni glumci članovi ansambla, a gosti naši meštani koji taj dan uživaju i prisećaju se kako je to nekada bilo – priča Miloš Simić, direktor Kulturno obrazovnog centra Bogatić.
Mlada i mladoženja ove godine bili su Sara Ostojić i Ognjen Vulović. Bilo je godina kada su se na ovaj način venčavali i parovi koji su i zvanično stupali u brak, pa je tako kulturno umetnički događaj imao posebnu draž.
