У Подгорини је одржан 18. Сајам шљива. Манифестација која слави краљицу воћа, поново је доказала да је шљива највећи адут овог краја, а сајам шанса за мештане да продају своје производе и зараде за себе и своје породице.
Оно што уберу и прераде својим рукама, знају да је непроцењивог квалитета.
– Погледајте какав је џем. Шљива чиста, врела, без икаквих адитива. Јео би је болестан – каже један од произвођача.
И то није реклама, веће реалност у Подгорини, која слови за престоницу шљиве. Од „плавог блага“ живе. Кад сирова нема цену, онда је прераде у слатко, ракију или џем.
– Слатко од шљива које правим, џем, имамо пресну шљиву, чачанка родна, стенлејка, шљиване колаче по којима смо познати – показује учесница сајма из овог краја.
Миловановићи су мајстори за шљивани колач и редовно односе награду.
– Оперу се шљиве, поваде се кошпе и ставе да се кувају, морају добро да се скувају. Кад то обавимо, разлије се да стоје на сунцу, обликује се срце или како год хоћете – каже домаћица Миловановић.
Данас је посластица за посетиоце која их враћа у детињство.
– То је била посластица изузетна, не знам са чим да упоредим. Боља од чоколаде. Ако добијеш колач од шљиве, радујеш се целу годину – присећају се гости сајма.
Сајам шљива у Осечини је прилика за мештане Подгорине да нешто продају и зараде.
– Презадовољни само. Како који сајам долази, све ми је бољи и успешнији – истиче један од излагача.
– Продаје се све, слатко, џемови, посластице, али највише ракија домаћа од шљиве – додаје његов колега.
Али и сокови слатко, џемови. Посебно они који су на такмичењу однели победу.
– Мој домаћи џем награђен је пре две године овде на сајму. Печем га у рерни, иде само шљива и мали додатак шећера. А имамо га и без шећера потпуно, само шљива – показују.
Овогодишњи Сајам шљива отворила је министарка културе Маја Гојковић.
– Отварањем Осамнаестог сајма шљиве негујемо традицију и наслеђе. Истовремено, промовишемо и наше потенцијале, јер шљива или како је са правом зовемо „плаво злато“ је један од најзначајнијих српских производа – нагласила је министарка.
Од тог производа у Подгорини се живи, зато је Сајам и основан.
– Подгорци руше мит да ћемо сви стати под једну шљиву. Они су га покорили тако што је свако од нас засадио барем по једну ранку, пожегачу или стенлејку. Раскрчио је запарложену њиву и уместо багрема посадио дрво које рађа. Његов плод претворио је у производ ком надалеко нема равног. Шљива је наше знамење, непресушно благо, и наш изданак. Шљива је најлепши рукопис у разгледници наше лепе Подгорине. Подгорина међу шљивама, баш она која је прехранила српског војника, данас храни Србију – рекао је председник Општине Осечина Никола Томић.
Број теглица сваке године повећавају јер се за овај сајам прочуло.
– Ове године је припремљено око 1500 до сада. Има још дуња да се одради и крећемо са зимницом – представља за изложбеним штандом своје производе вредна домаћица.
Посебан специјалитет су суве шљиве, по којима се овај крај сврстао у највећег извозника. Вруће су најлеше за јело.
На изложби златне руке вредних домаћица показују своје рукотворине и тако чувају традицију.
– Број игала се увек гледа према вуни. Ако је игла мало дебља, ту су игле од 3 до 5 број, а ако се ради неки џемпер, иду округле игле – објашњавају поступак својих рукотворина.
Живко Живановић чува од заборава стари начин израде бачви за ракију али и воду.
– То се лепо ухвати и стави на раме, и носи се вода са бунара. Можда километар-два из шуме негде где је бунар – прича.
И све што се донесу на штандове, овде има купца, нешто за успомену нешто за зиму, по вољи купаца и посетилаца.
Из серијала НАЈБОЉЕ ИЗ ПОДГОРИНЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Осечина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
