Bogojavljenska vodica smatra se svetom, posebnom i lekovitom vodom. Nikada se ne kvari. Njena je osobina da godinama ostaje sveža, ukusna, osvećena i lekovita. Ma koliko je dugo čuvali, ona ne gubi svoju osvećujuću blagodat niti postaje podložna kvarenju. Sveta Vodica – Bogojavljenska, čuva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nuždi (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova). Zbog svoje moći naziva se i “Živa i voda od Boga”.
Red za Božju vodicu
Iako su mnogi pokušali da objasne zbog čega se ova voda ne kvari, navodeći da je “glavni krivac” bosiljak koji ima antibakterijsko svojstvo (esencijalna ulja bosiljka (Ocinum basilicum) imaju anti-mikrobno dejstvo, čak i male doze su dovoljne da zaustave razvoj velikog broja gljivica), ili bakarna posuda za koju su Ayurvedski tekstovi preporučuli pijenje vode čuvane u posudama od bakra, jer se veruje da bakar ima antimikrobna, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva, nije otkriven pravi razlog nekvarljivosti. Obe ove teorije nisu našle utemeljenje i ubrzo su “pale u vodu”. Naime, ova voda često se uzima iz plastičnih ili čeličnih cisterni, a ne iz bakarnih u kojima se čuvala pre više od pola veka. Zatim, ne koristi se velika količina bosiljka koja bi mogla da zaštiti tu količinu vode od mikroba. Pa u čemu je onda njena moć, dilema je za mnoge, osim za vernike.
O značaju Bogojavljenske vode, ovako je govorio sveti Nikolaj Velimirović:
“Bogojavljenska voda divna je potvrda pravoslavne vere. Njena je osobina da godinama ostaje sveža, ukusna, osvećena i lekovita. Odavno se čuva običaj da se ova vodica čuva u naročitom sudiću cele godine, jer ona pomaže u svakoj bolesti i kad mala deca imaju strah noću, i kad čoveku naglo pozli i kad mu hrana ne prija i kad ne može da podnosi bolove u bolesti i kad mu se smućuju pomisli i ne zna kako jednu stvar da reši – i uopšte, mnogobrojni su prilike u životu i teškoće kad se Bogojavljenska vodica sa verom upotrebi i stvarno koristi.
Voda koja nema rok trajanja
Na sam dan Bogojavljenja crkva dozvoljava da se tom vodicom krope sve odaje i svaki kutak i da sva čeljad šiju koliko ko hoće. Ali, u svima drugim danima godine, Bogojavljenskom vodicom, ne sme ništa drugim danima u godini da se kropi, sem da se pije u bolesti. A zdravi ako žele, moraju koji dan postiti, pa tu vodicu uzeti ujutru.
Makedoniji i danas mnogi ništa ne jedu prva dva dana Velikog Posta, pa trećeg dana okuse tu vodu u znak velike svetinje. U našem narodu od davnina poštuje se Bogojavljenska vodica. U 14. veku, za vreme cara Dušana i kneza Lazara, onim ljudima kojim nije dozvoljeno da se pričeste zbog nekog velikog greha, dozvoljeno im je da poste i okuse Bogojavljenske vodice.
Svaka kuća, na dan Bogojavljenja, kad sveštenik sveti vodu, treba da uzme u naročit sud i da se čuva preko cele godine.”
