Guslar Filip Višnjić, pevajući u slavu Čupićevu, uzvikuje:
Od kako je gavran pocrnio,
Nije zmiju guja dočekala
Kano Čupić Memed-Kapetana
U široku polju salaškomu;
Ako li tko verovati neće,
Neka ide te očima vidi:
Znati će se turska kosturnica
Dokle teče sunca i Salaša!
Stojan Čupić i Filip Višnjić, Etnozdanje „Zmaj od noćaja“ (Foto: J. Gubelić)
I ne čude ovakve reči, znajući o kakvom junaku je reč.
Stojan Čupić, neobičan junak i vešt vojskovođa, ponos srpski i strah turski, istakao se naročito u bojevima na Mišaru i Crnobarskom Salašu. U prvom je pogubio Musu Sarajliju, a u drugom je slomio čuvenog Mehmed-Kapetana. Slavu je počeo sticati i pre ustanka, kada se pročuo kao poznati megdandžija, narodni vođa i junak. Po izbijanju bune svrstao se među viđenijim ustanicima u Mačvi, a najviše se pročuo posle boja na Salašu, kada je primenom vojničkog lukavstva, sa malim brojem drugova, pobedio znatno jaču tursku vojsku.
Stojan Čupić
“Stojan Čupić, jedan od najznačajnijih ljudi ustaničke Srbije, opevan u narodnim pesmama, poznatiji kao Zmaj od Noćaja, svakako je jedan od značajnih ljudi koji su oblikovali istoriju Srbije s početka XIX veka. Rodio se u Pivi, u Hercegovini, oko 1765. godine. Ostao je rano bez roditelja, i sa tri sestre doselio se u Srbiju, u Salaš Noćajski, u Mačvi. Njegove kvalitete prvi je uvideo, u to doba imućni Strahinja Čupić, koji ga je ubrzo i usvojio. Tokom izbijanja Prvog srpskog ustanka, on se pridružuje ustanicima i ubrzo pokazuje ratne i diplomatske veštine, tako da je postao omiljeni Karađorđu”, priča Dejan Živanović, istoričar.
Spomenik Stojanu u Salašu Noćajskom ( Foto: J. Gubelič)
Jedan od najznačajnijih vojvoda Prvog srpskog ustanka, bio je veoma rečit. Na skupštinama je govorio duge i veoma smišljene besede, tečno i zanimljivo, a u borbama se odlikovao neustrašivošću.
“Stojan Čupić, moj predak, bio je veliki srpski vojvoda i junak. Njega 1804. godina zatiče kao trgovca stokom. Pre toga, on se sastao sa Karađorđem u Valjevskoj nahiji, gde je otišao da “luči” svinje. Nakon toga on počinje da kupi ljude iz Mačve, one hrabrije, koji su imali smelosti da se uključe. Kasnije učestvuje u svim bojevima i naročito se ističe u borbama svojom hrabrošću i mudrošću”, priča Svetislav Čupić, potomak slavnog vojvode.
Poznati „zmajevi“ iz istorije
Nadimak “Zmaj od Noćaja” Stojan Čupić nije slučajno dobio.
“Ako se vratimo u prošlost, videćemo da se u nadimcima pojedinih srpskih junaka javlja reč “zmaj”. Po predanju, njihovi očevi bili su zmajevi. Oni su imali nadljudske sposobnosti. U srednjem veku treba pomenuti Marka Kraljevića, Relju Krilaticu i Stefana Lazarevića, koji je odistinski bio iz “reda zmaja”, objašnjava Nebojša Cvejić, istoričar.
Etnozdanje „Zmaj od Noćaja“ u Salašu Noćajskom ( Foto: J. Gubelić)
O Stojanu Čupiću, srpskom vojvodi iz Prvog ustanka, pričale su se bajke još za života. U pesmi „Miloš Stoičević i Meho Orugić” pominje se kao treći po redu među srpskim velikašima. Istakao su u bojevima na Salašu i Mišaru, gde je izazvao i pobedio turskog junaka Musu Sarajliju. U borbi na Glavici, preko Drine, spasao je Cincar Janka, a njegovo ime zapamtila je i epska narodna poezija u pesmi „Zmaj od Noćaja”.
“Osim junaštva, pamti se i kao vrsni vojskovođa i još bolji govornik. Ostale su zapamćene reči vožda Karađorđa: „Ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera (Petar Nikolajević Moler), može od mene iskati šta god hoće” , priča potomak Čupić.
Stojanove čakšire, Narodni muzej Šabac (Foto: J. Gubelić)
Nažalost, način na koji su ga Turci uhvatili, kao i sama smrt Stojana Čupića ima nekoliko verzija. Po Vuku Stefanoviću Karadžiću, njegovom savremeniku, Čupića su izdali mačvanski kmetovi koji nisu bili radi da ponovo zapodenu rat s Turcima. Uspeli su da ga nagovore da pređe Drinu i s bijeljinskim starešinom ugovori mir. Ne sluteći ništa, a želeći da kupi vreme do dolaska Miloševe vojske, Stojan je u pratnji kmetova pošao samo sa desetak svojih momaka. Da je reč o izdaji, shvatio je tek kada je upao u tursku zasedu. Kada su ga zarobili, preko Drine su ga preveli Rušić-paši, a zatim dalje ka Zvorniku, gde je pogubljen i bačen na đubrište.
Vojvode, mapa se nalazi u Etnozdanju (Foto: J. Gubelić)
Međutim, Vuk je propustio da zabeleži i drugu verziju ovog događaja. A ona kaže da ga je Turcima predao budući knez Srbije, Miloš Obrenović. Po rečima akademika Radovana Samardžića, ovakve priče su Vuku, svakako, bile poznate, jer je Čupić tada smatran jednim od najozbiljnijih pretendenata na kneževski presto, a s takvima Miloš nije imao milosti. Uostalom, surovo se obračunao s većinom nekadašnjih vojvoda, pa je, osim Karađorđa, naložio i ubistvo Petra Nikolajevića Molera, Pavla Cukića, Mladena Milovanovića.
Skoro kao smrt, dugo je bila i misterija gde se nalaze posmrtni ostaci Stojana Čupića. Još je interesantnije kako su vraćeni u Mačvu.
“Prolazeći autobusom kroz Šabac, tada sedamdesetogodišnji Safet Hamzić iz Zvornika video je tablu sa imenom ulice ovog proslavljenog junaka. Znajući o kome je reč i čudeći se da posleratnim komunističkim vlastima nije smetalo njegovo ime, odlučio je da nadležne službe obavesti o nečemu što se u njegovoj porodici dugo čuvalo kao svojevrstan amanet.
Bista u dvorištu Stojanove zadužbine, u Salašu Noćajskom (Foto: J. Gubelić)
Naime, u dvorištu njegove porodične kuće u Zvorniku, samo desetak metara od ulaznih vrata, prekriven cvećem i bosiljkom, krio se i grob srpskog vojvode. U istom pismu šabačkim vlastima Hamzić je opisao i kako je njegova porodica došla u ovaj neobičan posed. Dakle, kada se i poslednji Srbin iselio iz Velikog Zvornika, Srpska pravoslavna opština prodala je svu imovinu, pa čak i imanje na kojem su bili crkva i groblje. Obaveza novog vlasnika bila je da se stara samo o jednoj humci – grobu Stojana Čupića. Hamzići su amanet ispunili i grob sačuvali, ali su smatrali da bi telo srpskog junaka trebalo preneti u Srbiju, tamo gde je Čupić živeo i za čiju se slobodu borio”, priča Dejan Živanović.
Pogled na muzejsku postavku u Etnozdanju „Zmaj od Noćaja ( Foto: J. Gubelić)
Tako je i bilo. Tri godine kasnije, njegovi zemni ostaci su preneti u Salaš Noćajski i sahranjeni pored crkve velikomučenog Georgija, Čupićeve zadužbine.
U šabačkom muzeju čuvaju se čakšire Stojanove. U Etnozdanju „Zmaja od Noćaja“ mnogo je uspomena na slavnog vojvodu. Kompleks čine tri objekta građena od cigle i drveta, tu je kula nalik srednjovekovnim srpskim utvrđenjima, sagrađena od drveta, sa spomen-sobom srpskim vojvodama, trem na kuli sa stolovima i klupama i nekoliko soba za različite namene, drugi objekat je tipičan mačvanski vajat, opremljen i ukrašen etnomotivima iz Mačve, i treća zgrada, od kombinovanja drveta i cigle, namenjena je za konačište. Trajna uspomena na vojvodu iz Prvog srpskog ustanka, Stojana Čupića, poznatijeg kao Zmaj od Noćaja, biće manastir sagrađen u potesu Kovančine, u Salašu Noćajskom, gde su nekad bili salaši i kolibe porodice Čupić, zadužbina ove porodice.
Iz serijala “Znamenitih trag”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
