Дистрикт
Друштво

Mir Božji, Hristos se rodi! Srećan Božić

Božić, dan kada se veruje da je rođen Isus, 7. januara obeležavaju pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. To su Jerusalimska partijaršija, Srpska pravoslavna crkva, ruska, makedonska, gruzijska crkva i Sveta Gora. Zajedno sa Uskrsom i Duhovima (Sveta trojica), Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika.

Mir Božji, Hristos se rodi!

Božićno slavlje u crkvama počinje na Badnji dan, i traje tri dana. Dan posle Božića je spomen Sabora Bogorodice, a zatim sveti arhiđakon Stefan, koji je nekim porodicama i krsna slava. Božić je u Srbiji, zajedno sa Uskrsom, od jula 2001. jednodnevni državni praznik. Budući da se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija. Božić je počeo da se slavi u Rimu 354. godine, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje rimskog božanstva sunca, Sol Invictus. Simboli Božića kod pravoslavnih Srba su badnjak i česnica.  Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Na Badnji dan se na kućnom ognjištu pali hrastovo drvo – badnjak, koji predstavlja simbol svetlosti i toplote koja treba da greje i zbližava ukućane.
Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent staje u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist. Česnica, pogača u koju se stavlja novčić, mesi se i lomi na Božić na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenom Hristu, a veruje se da sreća čeka onog u čijem komadu bude novčić. Božiću u pravoslavlju prethodi četrdesetodnevni post. U pravoslavnim crkvama služe se  povečerja i pale se badnjaci. Ljudi se na Božić pozdravljaju sa „Hristos se rodi“, a odgovor je „Vaistinu se rodi“.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима