Историјски извори о Милошу Обилићу, његовом витештву и јунаштву веома се разликују, а дискусија води и до дилеме да ли је Милош постојао или је по среди измишљена личност. Бранитељи његовог лика су на становишту да је јунак под именом Милош Обилић постојао, јер, ако није, онда би се требало запитати и да ли су постојали Југовићи, Милан Топлица, а и сам кнез Лазар и Вук Бранковић јер је описиван као њихов савременик. У изворима стоји да је Милош Обилић, који је до XВИИИ века називан Кобилићем или Кобиловићем, убио Турског султана Мурата у време Боја на Косову, 15. (28.) јуна 1389. године. Како је то учинио и када, о томе се историјски извори доста разликују.
Милош Обилић у тумачењу Милорада Петровића (1865—1928) фотограф М. Јовановић, Београд
По једној од легенди, он потиче из поцерског села Милошевац. Верује се да је управо он, Милош Обилић, саградио манастирску цркву у Чокешини, посвећену Рођењу пресвете Богородице.
“Легенда каже да је Милош Обилић из ових крајева, прецизније из села Милошевац. Његова мајка је имала поседе у овим крајевима. Милош је Чокешину градио пред Бој на Косову. По легенди се каже да куполе нису завршене кад је јављено да је Милош погинуо на Косову. Кад су гласници дошли да јаве Милошевој мајци да је Милош погинуо, где су се обратили речима: “Не чај овце Милошева мајко, већ их пусти низ то пусто поље, јер је Милош погинуо”. Мајка тада распусти стадо и послугу, долази овде код мајстора и обраћа им се: “Ни чок више ( мисли се на једну врсту малтера) јер је Милош погунуо”. Тако да се сви радови заустављају, а манастир је по тој верзији, по “чоку” добио име Чокешина”, испричала је за Дистрикт мати Ана, игуманија манастира Чокешина.
Манастир Чокешина, који се сматра задужбином Милошевом (Фото: Ј. Губелић)У једном од приповедања се наводи да је кнез Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти, Милошу, Мачвани?“ А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу“. Онда је Лазар рекао „Еда Бог да, све крчили, а све Мачва у трњу лежала; а штогођ стекли, све Турцима у биједу дали“.
Милош Обилић испред шатора султана Мурата, Фото: Wикипедиа
У Поцерини, у тадашњој Шабачкој нахији, извори су писали да има село Двориште и код њега близу зидине, које зову Милошева коњушница. Ту су, наводно били двори Милоша Обилића. Затим, ту је био један стари гроб “с великим каменом чело главе”(буквалан превод), за који се сматрало да је то гроб Милошеве сестре. У Поцерини има једна река која се зове Нечаја, а близу ње поље, које се зове Пустопоље. Према предању, после Косовске битке дошао је гласоноша с Косова и нашао Милошеву мајку на тој реци код оваца, па јој рекао:
„Што не чајеш Милошева мајко?
„Одби овце у то пусто поље:
Милош ти је јуче погинуо —
И од тада је остало Пустопоље и ријека Нечаја.
