Istorijski izvori o Milošu Obiliću, njegovom viteštvu i junaštvu veoma se razlikuju, a diskusija vodi i do dileme da li je Miloš postojao ili je po sredi izmišljena ličnost. Branitelji njegovog lika su na stanovištu da je junak pod imenom Miloš Obilić postojao, jer, ako nije, onda bi se trebalo zapitati i da li su postojali Jugovići, Milan Toplica, a i sam knez Lazar i Vuk Branković jer je opisivan kao njihov savremenik. U izvorima stoji da je Miloš Obilić, koji je do XVIII veka nazivan Kobilićem ili Kobilovićem, ubio Turskog sultana Murata u vreme Boja na Kosovu, 15. (28.) juna 1389. Kako je to učinio i kada, o tome se istorijski izvori dosta razlikuju.
Miloš Obilić u tumačenju Milorada Petrovića (1865—1928) fotograf M. Jovanović, Beograd
Po jednoj od legendi, on potiče iz pocerskog sela Miloševac. Veruje se da je upravo on, Miloš Obilić, sagradio manastirsku crkvu u Čokešini, posvećenu Rođenju presvete Bogorodice.
“Legenda kaže da je Miloš Obilić iz ovih krajeva, preciznije iz sela Miloševac. Njegova majka je imala posede u ovim krajevima. Miloš je Čokešinu gradio pred Boj na Kosovu. Po legendi se kaže da kupole nisu završene kad je javljeno da je Miloš poginuo na Kosovu. Kad su glasnici došli da jave Miloševoj majci da je Miloš poginuo, gde su se obratili rečima: “Ne čaj ovce Miloševa majko, već ih pusti niz to pusto polje, jer je Miloš poginuo”. Majka tada raspusti stado i poslugu, dolazi ovde kod majstora i obraća im se: “Ni čok više ( misli se na jednu vrstu maltera) jer je Miloš pogunuo”. Tako da se svi radovi zaustavljaju, a manastir je po toj verziji, po “čoku” dobio ime Čokešina”, priča mati Ana, igumanija manastira Čokešina.
Manastir Čokešina, koji se smatra zadužbinom Miloševom (Foto: J. Gubelić)
U jednom od pripovedanja se navodi da je knez Lazar pitao Miloša Obilića (kad je došao da idu na Kosovo): „Kamo ti, Milošu, Mačvani?“ A on mu odgovorio: „Ostali, čestiti kneže, da krče i da siju šenicu“. Onda je Lazar rekao „Eda Bog da, sve krčili, a sve Mačva u trnju ležala; a štogođ stekli, sve Turcima u bijedu dali“.
Miloš Obilić ispred šatora sultana Murata, Foto: Wikipedia
U Pocerini, u tadašnjoj Šabačkoj nahiji, izvori su pisali da ima selo Dvorište i kod njega blizu zidine, koje zovu Miloševa konjušnica. Tu su, navodno bili dvori Miloša Obilića. Zatim, tu je bio jedan stari grob “s velikim kamenom čelo glave”(bukvalan prevod), za koji se smatralo da je to grob Miloševe sestre. U Pocerini ima jedna reka koja se zove Nečaja, a blizu nje polje, koje se zove Pustopolje. Prema predanju, posle Kosovske bitke došao je glasonoša s Kosova i našao Miloševu majku na toj reci kod ovaca, pa joj rekao:
„Što ne čaješ Miloševa majko?
„Odbi ovce u to pusto polje:
Miloš ti je juče poginuo —
I od tada je ostalo Pustopolje i rijeka Nečaja.
