Šapčani Mila i Petar Starčević proputovali su 152 zemlje sveta i obišli sve kontinente. Za četrdeset godina, koliko zajedno putuju, 12 puta su obišli Zemljinu kuglu. Impresije sa tih avantura Mila je pretocila u putopisne reportaže. Objavila je 22 knjige, među kojima su uglavnom putopisi sa fotografijama koje je napravio suprug Petar.
Mila i Para u sobi uspomena ( Foto: J. Gubelić)
Dok nam pokazuje maorski „tongi poljubac“, koji podrazumeva pritiskanje noseva jedan o drugi, Mila Starčević, uči nas da se najlepša iskustva stiču na putovanjima. Želja za duhovnim a ne materijalnim, nju i supruga Petra vodila je od prvog zajedinčkog putovnja u Rim, preko svih kontinenata, pa opet do Malte gde su nedavno proslavili zlatnu svadbu.
„Nemamo kuću, vikendicu, auto, nemamo decu da izdržavamo. Mi smo naš život usmerili ka putovanjima, koja su nas obogatila, oplemenila i donela mnoga saznanja“, objašnjava Pera koji je još kao student medicine počeo da putuje.
Pera je putovanja zavoleo još kao student medicine
Prešli su pola miliona kilometara i upoznali sve zemlje sveta. Obilazak svetskih čuda doneo im je duhovno ispunjenje i bogato iskustvo, pa ih sa razlogom zovu „svetski putnici“. Na Tibetu su se uverili šta je prava zima, u Kambodži uspeli da se izvuku iz miniranog hrama prepunog kobri a na jednom od putovanja saznali kakav je njihov značaj u indijskim plemenima.
Svaki suvenir priča svoju priču
“Da bi se oženio, član plemena u Indiji mora da poljubi kobru. Ako preživi, može da se ženi”, objašnjava Mila.
Pečene skakavce porede sa kokicama. Najduže su putovali po Južnoj Americi, a za sedmodnevni aranžman u Njujorku, u vreme inflacije, koštao ih je kao 10 vrećica deterdženta.
Uspomene je Mile pretočila u knjige
„Kada čovek zaključi da je video 90 odsto svetskih čuda, onda mora biti zadovoljan. Bilo je dosta neverovatnih stvari. Sećam se da smo na Tibetu, na 5.800 metara nadmorske visine, gde nema nigde žive duše, ide kamion i čujete ‘Zdravo, bravo Jugosloveni!’ „, priča Pera.
Soba uspomena puna je suvenira i fotografija. Svaki ima svoju priču, poput kaveza iz Vijetnama.
“Kada sam ušla u avion, stjuardesa mi je rekla da odlučim da li ću da držim kavez, ili ću da uzmem ručak. Odlučila sam se za kavez. Jesti mogu i sutra, ali kavez se jednom nosi sa putovanja”,
Kavez zbog kog je vredelo gladovati
Doživljaje sa putovanaj Mila je pretočila u knjige. Prva knjiga putopisa na „Na ivici oblaka” izašla je 1995. godine i opisala je doživljaje iz Kenije, Tajlanda, Kine, Meksika, Indonezije, Perua i Malezije. Druga, „U carstvu sunca”, prenela je utiske iz Dominikanske Republike, Perua, Čilea, Bolivije, Argentine, Brazila, Indije, Cejlona i Kine. U međuvremenu, putopisne reportaže objavljivala je u nedeljnom dodatku našeg lista „Magazinu”, „Ilustrovanoj Politici”, „Gloriji”, „Književnim novinama”… Misterije rado prepričavaju, poput one iz Meksika kada je Petar snimao Palatu kralja Pakala.
Fotografije koje govore više od reči
“Dok sam snimao Žrtvenik, učinilo mi se da mi neki glas kaže – Šta to radiš? Kada sam se okrenuo, nikoga nije bilo. Međutim, kada smo stigli u hotel i seli da pregledamo materijal koji smo snimili, Žrtvenik se nije video. Jednostavno, na tom mestu traka je bila prekinuta i bio je samo sneg”, objašnjava Pera.
Avanturistički duh vodilo ih je preko Egipta, Indije, Kenije, pa do tibetanskog doktora. Za Milu je upravo Tibet najveća misterija a za Peru civilizacija Maja u Meksiku.
Uvek su okruženi uspomenama
“Moja želja je da bila da upoznam tibetanskog doktora. Znala sam da oni samo na osnovu pulsa uspostavljaju dijagnozu. Pera je bio skeptičan, ali je pristao da ga doktor pregleda. Spustio mu je ruku na zglob i nakon nekoliko minuta saopštio je da Pera ima tri bubrega, što smo mi otkrili neposredno pred putovanje”, priča Mila.
I tako, sa punim koferom uspomena, sa samo nekoliko komada garderobe, pripremaju se u Lisabon, gde su bili na 25 godišnjicu braka. Spremni da nove avanture dožive i sačuvaju od zaborava.
