Na mestu trijumfalna „četiri stuba“ na ulazu u Gradski park nekada je skromna drvena kapija sa natpisom označavala početak najveće zelene gradske površine, zasađene sredinom 19. veka. Oaza prirode u centru grada, kroz vreme menjala je svoj izgled i granice, a već dve godine, nakon rekonstrukcije fontane, bunkera i pristupnih staza ima moderniji izgled. Mada uvek može bolje, Šapčanima je, u svim svojim fazama za vek i po Veliki park, pružio dovoljno.
Ulaz u Gradski park (Izvor: Narodni muzej “Šabac”)
Fotografija snimljena u međuratnom periodu prošlog veka svedoči o potpuno drugačijem izgledu parka. Starije generacije sećaju se nemačke porodice Miler, 60-tih godina zadužene za njegovo uređenje i održavanje. U blizini današnjeg bunkera, živeli su Nemac Flobijan sa suprugom Savetom i sinom Ilijom i veoma posvećeno brinuli o zelenom blagu grada. Za Flobijana, to je bilo njegovo dvorište, a ne neka gradska površina koju je dobio u nadzor, pa je s ljubavlju brinuo o svakoj pojedinačnoj vrsti cveća, drveća i voća, koje je znalački uzgajao i rasađivao.
Omiljeno mesto Šapčana (Foto: privatna arhiva)
U to vreme park je bio manje moderan, sa manje izbetoniranih staza, ali sa više drveća i cveća, stanište brojnih životinjskih vrsta. Stariji Šapčani, odrasli u najlepšoj i najprostranijoj bašti grada, pričaju kako ih je svaki period života na poseban način vezivao za ovaj prostor – kao sasvim mali, oni koji nisu imali priliku da odlaze u selo, ovde su se upoznavali sa bogatim biljnim i životinjskim svetom. U zelenim krošnjama živele su razne vrste ptica: vrapci, kojih je tada bilo nesumnjivo više, golubovi, slavuji, vrane, a bujna priroda gajila je u svom okrilju žabe, zmije belouške, puževe, ježeve, veverice, krtice.
Ulazna kapoija danas (Foto: J. Gubelić)
Dečija graja i školski krosovi smenjivali su se sa javnim časovima književnosti i istorije jer se ovde u hladu kestenova nalaze spomen-biste pripovedača Janka Veselinovića, mladog proleterskog pesnika Koste Abraševića i znamenitog kneza Bijeljinske nahije Ive od Semberije.
U parku se nalaze biste značajnih ličnosti (Foto: J. Gubelić)
A odrasla i sada već ozbiljna deca parka sa igrališta bi prelazila na klupu, uz priču, pesmu i zvuk gitare u večernjim satima. Omiljenu klupu, svoj prvi poljubac, svađu i pijanstvo, Šapčani pamte i u penzionerskim danima.
Fontana kao centralno sastajalište (Foto: J. Gubelić)
Veliki park je danas moderniji, uređeniji, osvetljeniji. Stara kamena fontana prerušena je u kompleks sa muzičkim paviljonom, odnosno koncertnom pozornicom, koja s prvim danima proleća, osim za fotografisanje, uz dnevne i večernje koncerte ispunjava svoju svrhu. Betonski bunker, kog su se roditelji pribojavali, a deca ga maksimalno koristila, zamenio je potpuno bezbedan drveni, mnogo dopadljivijeg izgleda.
Mnogi ovde dolaze da bi uživali u prirodi (Foto: J. Gubelić)
Jedino još stari Planinarski dom, čiji je restoran ne tako davno služio kao odmorište u letnjim mesecima, netaknut ljudskom rukom, ali načet zubom vremena, sa katancem i paučinom na vratima, čeka razrešenje svoje sudbine.
