Tradicionalno, uveče Petrovdana, u Belotiću, rodnom mestu slikara Milića Stankovića, održava se manifestacija „Mačvanska lila“, sa raznovrsnim programom koji je ove godine trajao dva dana. U dvorištu Radovan kule, ateljea Milića od Mačve, okupila su se deca iz ovog ali i okolnih sela da obeleže praznik kom se najmlađi najviše raduju.
Tradicionalno paljenje lile u dvorištu Radovan kule
Kutak za sve maštare i sanjalice, građen u duhu drevnog narodnog neimarstva za sve samouke umetnike ovog kraja, okupio je mališane iz cela Mačve. Najsjajnijim plamenom u dvorištu najslavnijeg Mačvanina, Milića od Mačve, gorele su lile, koje su najmlađi pripremili radujući se i iščekujući praznik, čija se simbolika vezuje za završetak žetve i svojevrsni obred. Miris nagorele divlje trešnje razlegao se mačvanskom ravnicom, a vriska i radost ispunili su dvorište jedinstveno uređenog kompleksa.
– To je tradicija koja se posebno neguje u Mačvi. Moja braća i ja svake godine slavimo i mnogo se radujemo ovom prazniku – kaže Milica Gajić.
Nagrađene najlepše lile. Žirijem predsedavala Simonida, kćerka Milićeva
Užarene lopte poput Milićeve inspiracije po kojoj je bio prepoznatljiv, obasjale su Radovan kulu, čija gradnja je započeta 1968. godine. Ubrzo, ovde se okupljala ondašnja kulturna elita, kao i učesnici prvog Festa sa Kirkom Daglasom na čelu. Milovan Vitezović u Belotiću je provodio mesece i pomagao u zidanju, a slavnom slikaru bili su bliski Dragiša Penjin, Vasko Popa, svaki seljak iz ovog mesta, a dočekivao je Sofiju Loren i brojne obične i visoke zvanice.
Etno ambijent za druženje i uživanje
U dvorištu Radovan kule običaj koji se u Mačvi neguje od davnina obnovljen je pred kamerama američke ABC televizije 1992. godine. Tradicija paljenja lile trajala je sve do Milićeve smrti, 2000. godine. Dvanaest godina kasnije, Nenad Stanković, slikar i bratanac Milića od Mačve, ponovo je obnovio tradiciju, čime je manifestacija „Mačvanska lila“ponovo zaživela.
– Lila je bio i ostao praznik dece. Ovo su naši prastari običaji, slavljenje ovozemaljskog života na jedan dostojanstven i pravi način. Svi naši veliki praznici imaju simboliku, značenje i težinu, pa se tako ovaj slavi u čast završetka žetve. Obnavljanje je krenulo sasvim spontano. Ja sam sa svojim prijateljima došao na Drinu da se okupam, svratio sam ovde i malo pospremio dvorište i to je krenulo uz jednu harmoniku i decu. Onda smo shvatili da to može da bude jedna jako lepa priča i da tu priču treba i nastaviti – priča Nenad Stanković, bratanac Milića od Mačve.
Mačvansku lilu ulepšao kulturno umetnički program
Pesmu koja se peva uoči Ivanjdana dočarala je Simonida Stanković, kćerka Milića od Mačve, podsećajući na običaj bacanja venčića u reku i preskakanja vatre zaljubljenih parova koji su se zakleli na ljubav. Vidno uzbuđena što je u prostoru za koji je emotivno vezana, još više je rešena da se nasleđe Milićevo sačuva.
– Ja retko dolazim jer je za mene ovo samo po sebi duboko mistično mesto, ne zato što je to moj otac gradio, ali Milić je tu napravio nešto što je veoma duhovno. Moja želja je da se ovo obnovi, jer sva tri Milićeva objekta nisu obična, to su kultna mesta i moraju da se unesu u Nacionalni registar materijalne i nematerijalne kulturne baštine Srbije, a kasnije da se nominuju za UNESK-o. Ono što je Milić ostavio, i materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe, to je živo jer je duh nemoguće uništiti, a upravo ovo je dokaz, i radićemo na tome da se pronađu sredstva da se obnovi prvo mačvanska kula, a onda Zlatibor i Zvezdara – kaže Simonida Stanković.
Cela Mačva pratila je paljenje lile
Brojni posetioci uživali su u prigodnom kulturno-umetničkom programu, u kom su nastupili izvođači iz KUD-a “Milić od Mačve”, UA “Čivija” i KUD-a “Mačvanka”, kao io tradicionalna ulična trka od najmlađih, pa do osnovaca iz ovog kraja. Ovogodišnja manifestacija „Mačvanska lila“ održana je u organizaciji Mesne zajednice Belotić i Turističke organizacije Opštine Bogatić, a pod pokroviteljstvom Skupštine Opštine Bogatić.
