U Mačvi i Šapcu ljubav prema konjima postoji oduvek. Prve trke organizovane su davne 1820. godine, u vreme Jevrema Obrenovića, gospodara Šabačke nahije. Od tada do danas mnogo toga se promenilo, ali topot galopera je ostao isti. Zbog ljubitelja konja u Šapcu se održava najveći broj trkačkih dana u Srbiji, a ovde se za trke priprema dve trećine registrovanih srpskih galopera.
Graciozni su na stazi, ali i dok leže u svom boksu u štali (Foto: J. Gubelić)
Graciozni su na stazi u galopu, ali i dok leže u svom boksu u štali. Prema arapskoj poslovici oni su „Božji dar čoveku“, a njihovim vlasnicima više od tog dara.
– Oni su na prvom mestu, a onda sve ostalo – kaže Dejan Vujičić, koji svaki trenutak koristi da dođe u štalu Šabačkog hipodroma i provede par sati sa svojim ljubimcima.
Dejan Vujičić sa svojim ljubimcem (Foto: J. Gubelić)
Trenutno ima deset galopera. Ljubav prema konjima gaji iz detinjstva kada je kod bake i deke u selu spoznao koliko su ovo plemenite životinje. Poseban je osećaj kada ih gleda dok trče na stazi, a još lepši kada uzvraćaju ljubav.
– Kad uđem u štalu i viknem: „Gde ste magarci?“ Oni tada svi promole glavu kroz ove rešetke. To je neopisiva ljubav– priča ovaj ljubitelj konja.
Pripreme za sezonu (Foto: J. Gubelić)
Ta neopisiva ljubav u Mačvi se podrazumeva. Ona na trke dovodi na hiljade gledalaca, a organizatori im uzvraćaju najvećim brojem trka u Srbiji.
Poslednjih godina Šabac je grad u kom se organizuje najveći broj trkačkih dana. Tako će biti i ove godine. Od aprila do oktobra biće organizovano ukupno 9 trkačkih dana. Do starta sezone ostalo je dvadesetak dana, a prvi trkački dan startovaće 7. aprila – kaže Aleksandar Dragojević, direktor Šabačkog hipodroma.
I dalje u samom vrhu po broju trkačkih dana (Foto: J. Gubelić)
U štalama Šabačkog hipodroma sezonu čeka dve trećine srpskih galopera, a većina njih vode poreklo iz Engleske, Francuske i Nemačke. Neki od njih napraviće prve takmičarske korake ove sezone, uz vrsne trenere koji ovde provode više vremena nego kod kuće.
– Ja kod kuće samo provedem veče i prespavam. Ovde ponekad moram da dođem i u četiri ujutru. Na primer, tako je petkom i nedeljom, a vraćam se kući u osam uveče. Moj najlepši motor je konj, moj najlepši auto je konj, moje bavljenje trenerskim poslom od malih nogu kreće i to je ljubav koja traje– priča Bojan Šendeković.
