U Mačvi poljoprivrednici ne idu u njivu dok se ne čuju sa Đorđem Dukićem iz sela Ravnje. Ovaj mladić, zaljubljenik u prirodu i svoje selo, još od jedanaeste godine interesuje se za meteorologiju. Sam je nabavio meteorološku opremu i počeo da prognozira. Ovaj posao radi isključivo iz ljubavi i bez ikakve novčane nadoknade.
Kad se navuče sivi oblak nad selo Ravnje, kod Đorđa non-stop zvoni telefon. Zovu komšije da pitaju da li da kreću na njivu, hoće li kiša ili grad?! Na svaki poziv Đorđe odgovara detaljno i stručno, i tako pomaže svom selu.
Pokraj kapije postavio je instrumente na kojima danonoćno prati vremenska kretanja, a onda obaveštava meštane šta se napolju sprema.
– Đorđe nam je broj jedan – priča Nenad Bančević, koji zadovoljno hvali predusretljivost svog komšije.
I to je ovom mladom čoveku dovoljno, jer sve radi iz čiste ljubavi prema meteorologiji, svom selu i meštanima, ne tražeći ništa zauzvrat.
– Ni interesa, ni koristi nemam, ovo je sve prosto moja ljubav. To volim, puni mi baterije i čini me pozitivnim – objašnjava Đorđe Dukić koliko mu znači ovaj nesvakidašnji hobi.
Tako je bilo od detinjstva, a onda je od rođaka iz inostranstva dobio dugo očekivani poklon. Bio je to prvi aparat kojim je mogao da prikuplja meteorološke podatke.
-Ujak u Beču mu je kupio tu spravu i onda je počeo otada to da radi. Zvoni stalno telefon, nekad se ja javim kad on nije tu, komšije pitaju kakvo je vreme da li da kupe detelinu, da li da kupe seno. I on kad im kaže da moraju kupiti, oni odmah kupe. Kako on to zna, ja nemam pojma – čudi se baka Vera Dukić.
Sve kreće od glavnog senzora, uz pomoć kog ovaj mladić prati vazdušni pritisak, temperaturu, vetar, i na osnovu tih parametara prognozira vreme za Ravnje i susedna sela. Iz nevelike improvizovane meteorološke kućice pruža se splet žica i kablova, umreženih u jedinstveni sistem koji prikuplja impulse iz atmosfere.
– Tu merimo temperaturu i vazdušni pritisak, iz njega je povezan gore senzor za vetar, koji mora biti na deset metara visine. Senzor za temperaturu, vetar, kišu, sve to mora biti razdvojeno, da bi se pravilno moglo meriti – objašnjava mladić.
Još nekoliko instrumenata nalazi se u dvorištu i to mu pomaže za preciznije podatke. Ručnim i digitalnim kišometrom meri količinu padavina po metru kvadratnom. Na krovu senzor za vetar meri smer, udare i brzinu vetra. Sve mere tehnikom stižu na maleni ekran u Đorđevoj dnevnoj sobi. Podatke kasnije obrađuje i postavlja putem interneta, kako bi meštani mogli da vide njegovu prognozu.
– Stanica šalje signal na glavni senzor, preko koga se dalje podaci učitavaju na laptop, odakle ih postavljam na sajtove na internetu – pokazuje.
I tu nema greške, kažu meštani koji na dnevnom nivou prate izveštaje na mrežama i sajtovima.
– Na osnovu njegove prognoze znamo da li treba da grejemo plastenike, da li treba da ih otvaramo više u toku dana, sve zavisi od njega – priča Nikolina Belovuković.
Završio je lovstvo i ribarstvo, ali je sve vreme sam učio meteorologiju. Još kao dečak, 2006. godine, počeo je da vodi meteorološki dnevnik. Svaki dan je beležio dnevne temperature, kretanje vetra i nepogode. Dečjim rukopisom, tek naviknutim na mastilo, ovekovečio je svaki vremenski trenutak tokom dve decenije. Uz ilustracije tokom sunčanih i snežnih dana, utkao je ljubav prema svom hobiju.
-Baš mi je zanimljivo bilo, s obzirom da nisam imao ni instrumente, nisam ništa imao, da barem nešto bude dokumentovano, pažnju sam posvećivao posebno tim ekstremnim vremenskim nepogodama, kao na primer mećave ili ekstremne temperature – seća se Đorđe.
Kada su stigle savremene mogućnosti, počeo je da pravi elektronsku bazu meteoroloških podataka. Znanje je uglavnom sticao na internetu, na forumu meteorologa amatera i od stručnijih kolega.
– Gledao sam kako oni tumače karte koje su inače veoma teške za tumačenje. Temperatura, na primer, može da ima po nekoliko različitih simulacija – kaže.
Zanimalo ga je šta se krije iza oblaka, kako udaraju munje i gromovi, zašto nastaje duga. Pojave na nebu počeo je i da snima, a posebno mu se dopalo hvatanje munja.
– Na biciklu, dok smo bežali od oluje, snimao sam munje, i jedna je udarila baš blizu nas, i baš je bilo strašno. Treba imati hrabrosti i izaći u oluju, obično se ljudi sklanjaju u kuću, a ja jedva čekam da vidim hoće li nešto novo biti u oblacima, da slikam – priča o svojoj profesionalnoj strasti, koja je veća i od groma i munje.
Tada je posebno srećan jer živi ono što voli, i sve iz čiste ljubavi prema prirodi i svom selu.
Iz serijala „OSOBENOST MAČVANSKE RAVNICE“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
