Kada je Selamavit Kebede Šibeši (31) iz Adis Abebe postala srpska snajka, privlačila je znatiželjne poglede Šapčana. Danas je sa sinom Markom redovno viđaju u crkvi u šabačkom naselju Letnjikovac. Razlike između dve kulture, suprug Miloš Kobas(55) i lepa Etiopljanka premostili su zahvaljujući ljubavi i poštovanju.
Kuvanje kafe u Etiopiji je društveni događaj (Foto: J. Gubelić)
Selamavit je iz Etiopije ponela srce puno ljubavi, kofer i svoju džezvu, da bi i u Srbiji uživala u nezaobilaznoj ceremoniji kuvanja i ispijanja kafe. Ovaj postupak u njenoj zemlji, kolevki kafe, deo je društvenog života i gostoprimstva. Kafa se postavlja na vatru, zatim se peče, ispušta miris, a njena priprema traje i po dva sata, dovoljno da se lepa Etiopljanka i Srbin Miloš prisete kako su započeli svoju romansu.
– Ja ništa nisam znala o Srbiji i o njenom narodu dok nisam upoznala Miloša. Prvo smo se dugo dopisivali. Verovala sam mu i onda sam odlučila da dođem – priseća se Selamavit.
Selamavit sa roditeljima (Foto: privatna arhiva)
Slike koje su razmenjivali preko interneta bile su jedini znak prepoznavanja, pa umalo da dođe do zabune kada je stigla u Srbiju.
– Mene je boleo kuk, pa sam sporije hodao. Međutim, na aerodrom sam poveo dva druga. Jedan od njih je malo stariji i ima 65 godina. Pošto je on nju prepoznao, jer je video slike ranije, krenuo je prema njoj, a ona je stala u čudu misleći da je to neko drugi i prepala se. Tek kad je ugledala mene, shvatila je da nije nikakva prevara – priča Miloš, koji je već boravio u Africi.
Zbog ljubavi i Miloša došla u Srbiju (Foto: privatna arhiva)
Zbog posla elektrovarioca Miloš je proputovao Evropu, a onda je stigao i do Afrike. Nije bio u Etiopiji, ali je Afriku i stanovništvo odmah zavoleo. Međutim, sudbina je učinila da Selamavit upozna preko interneta. Neko vreme trajala je virtuelna komunikacija, a onda ju je pozvao da dođe u Srbiju. Ovde je bila tri meseca i shvatila da želi da ostane.
Ubrzo su odlučili da se venčaju. Slavlje u Adis Abebi trajalo je tri dana, uz mladine običaje. Razlike između dve zemlje udaljene preko 4.000 kilometara, premostila je ljubav.
– Oni su drugačiji od nas. Bučni su kad se vesele. Njeni roditelji su mene odmah prihvatili. Međutim, ona je veoma tiha i skromna. Ništa ne traži. Kada je pitam da li joj treba nešto, odgovor je uvek isti. „Ne treba“. Ne želi luksuz. Razlike postoje i u običajima i u hrani. Oni pripremaju hleb koji se zove indžera. On je kiseo i vlažan i u njenoj zemlji taj hleb obožavaju, međutim, meni se ne sviđa – priča Miloš.
Srećna porodica (Foto: J. Gubelić)
Sporazumevaju se na engleskom, a maternji amaharski jezik priča sa sinom. Na srpskom zna da kaže samo ono što voli.
– Ja volim sarmu – kaže Selamavit, koja je za tri godine probala sva srpska jela. Pasulj joj se ne sviđa, mada je naučila da ga kuva. Miloš je bio glavni učitelj, a deo srpskih jela učila je i od svekrve, koja živi u Banji Koviljači.
Selamavit u Srbiji pravi suvenire (Foto: J. Gubelić)
U sobi nekoliko uspomena podsećaju na njenu zemlju. Preko celog zida je slika Adis Abebe, tako da svakog časa može da vidi zgradu u kojoj je živela. Preko puta gusto naseljenog bloka, jedna uz drugu, zbijene udžerice. Beda. To je slika Afrike, koja ima i lice i naličje.
– Kod njih je to normalno da jedni žive u bogatstvu, a dugi u bedi. Ipak, oni svi deluju srećno. Smeju se i uvek su veseli. To je divan narod – priča Miloš.
Svake nedelje odlazi na službu a kući slave Svetog Nikolu (Foto: J: Gubelić)
Svake nedelje Selamavit odlazi na službu u šabački hram na Letnjikovcu gde su na Svete Trojice krstili sina Marka. Onda se vraća kući inspirisana predelima, pokušavajući da ih prenese na suvenire. Ovih dana na motivima u obliku srca pokušava turistima da dočara Šabac, koji je posle tri godine i ona zavolela.
– U početku je bilo teško, ali sad mi se sviđa. Jedino mi je zima problem. Ovde sam prvi put videla sneg – priča lepa strankinja koja se u svojoj zemlji pre posla turističkog tehničara bavila manekenstvom.
Miloš čini sve da zavoli Šabac (Foto: J. Gubelić)
Kada stigne proleće, sve je drugačije, uz ljubav i sreću koju su Miloš i Selamavit pronašli.
