Lazar Torbica, učenik Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“ iz Šapca osvojio je treće mesto na Internacionalnom takmičenju – Concours International de Piano – „Ville de Gagny„, koje je održano u Parizu. Prestižnu nagradu Lazar je izborio u konkurenciji 22 takmičara iz celog sveta od kojih je šest odustalo pred sam nastup, i tako postao prvi Srbin koji je ikada učestvovao na ovom takmičenju. Od Lazara su bili bolji samo Hejazi Parvis iz Nemačke i Jang Yebin iz Južne Koreje, student u ovoj zemlji.
Lazar na času kod profesorke Helene Davidović
“Presrećan sam što sam uspeo da osvojim ovu nagradu. Ponosan sam i mogu uspravno da hodam znajući da nisam izneverio sve one koji su u mene verovali”, ističe sa ponosom Lazar.
Sa šest godina počeo je da svira klavir i vać tada se mogao naslutiti njegov raskošan talenat. Među prvim u svojoj generaciji naučio je šta znači laureat, a gostujući u jednoj emisiji tada je rekao da je to “najbolji od najboljih”. Da od njega nema boljeg često je potvrđivao i kasnije na takmičenjima. Od samog početka verovala je u njega profesorica Helena Davidović.
“Kada je prvi put spustio ruku na klavir, ja sam znala da pred sobom imam neverovatno nadareno dete”, priča Helena.
Prestižno priznanje osvojeno u Parizu
Za dvanaest godina osvojio je 58 nagrada. Diplome i zahvalnice ne broji. Njegov trud i zalaganje pratila je roditeljska ljubav, briga i neizvesnost.
“Ja sam sigurno majka koja ima najbolje ispeglan veš. Kad on počne da vežba, ja uzmem peglu, peglam i slušam. Jednostavno, uvek sam se trudila da nešto radim jer kad se on muči, zašto ne bih i ja”, priča Jelena Torbica.
Najviše vremena provodi uz klavir
Roditelji su sledili Lazarevu upornost, svesni da nema nazad. Tako je bilo i nedavno kada su u Parizu, gde nikog ne poznaju, tražili klavir da Lazar još jednom provežba pred nastup.
“Taj dan nam je bio potreban klavir da Lazar malo provežba pred nastup. Naravno, nije bilo nigde klavira. Mi smi šetali ulicom i videli jednu školu. Sledeći biblijsku poruku “kucaj i otvoriče ti se”, pokucali smo. Pojavio se profesor koji nas je pustio unutra i Lazar je vežbao dva sata bez ikakve nadoknade”, priča Željko, Lazarev tata.
Još kao dečak pokazivao je talenat za muziku
Toga dana dogodio se i teroristički napad u Parizu.
“Mi smo videli da je neka gužva u metrou, ali nismo imali pojma o čemu se radi. Tek kasnije smo čuli da je bio teroristički napad. Ali, ipak smo mi Srbi, nas ništa ne može da iznenadi”, kaže Željko
Brzo su se vratili lepšoj temi koja potvrđuje da znanje jeste moć i da je i naše ravno svetskom kada nam se ukaže šansa da to i pokažemo.
