Mladunac beloglavog supa, posle oporavka, vraćen je u specijalni rezervat prirode u kanjon reke Trešnjice. Njega su meštani iz Grčića kod Ljubovije spasili, a posle oporavka kod Laza Jovanovića, čuvara rezervata, vraćen je u svoje stanište.
Da bi videli beloglavog supa na steni ili kako gospodari nebeskim visinama, posetioci čekaju satima u rezervatima prirode. Međutim, ovaj mladunac, koji se posle pada oporavljao dvadesetak dana, satima je pozirao pred kamerama i fotoaparatima.
I dok su njegova braća kružila iznad stene, on je mirno širio krila i dopuštao svima da ga maze. Pre samo 20 dana, pronađen je iznemogao u kanjonu Trešnjice, i do danas se oporavljao.
– Njega su pronašle moje komšije i odmah su me pozvale. Bio je iznemogao. Ne znam da li je pao sa stene i kako je dospeo dole do reke. Ja sam ga doneo kući i smestio na sigurno. Prva tri dana nije mogao da jede, pa sam mu zalogaje stavljao u kljun. Međutim, sad se oporavio i čak je dobio kilogram i osamsto grama – priča Lazo Jovanović koji hrani beloglave supove kolonije u Trešnjici.
Lazo ga je pazio i čini se pripitomio, nasuprot njegovoj divljoj prirodi. Samo srećnicima pođe za rukom da ga vide na steni, a nama je ovaj lepotan učinio da budemo bezbrižni u njegovoj blizini. Čak i više od toga.
– Ovo je izgleda jedan od malo mirnijih i pušta da ga češkam po glavi. On sada zna da smo mu mi pomogli, da mu nećemo ništa i zato se ovako pitomo ponaša. Inače, on nije pitoma ptica več iz divljine, zato ga i vraćamo u prirodu – kaže doktor Saša Marinković sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.
Kad raširi svoja moćna krila raspona do 2,8 m, sve ostavlja bez daha. Prodornim pogledom ispituje sredinu, i besprekorno vidi šta se događa na steni udaljenoj nekoliko hiljada metara, gde se njegova kolonija gnezdi.
On je retka i zaštićena vrsta. Ne ubija svoj plen, ali jede sve što se donese na hranilište. Tako čisti prirodu i pomaže meštanima Ljubovije da se reše uginulih životinja.
– Ovo je jedan od načina reciklaže stočnog otpada i zato ovaj primer treba da se primenjuje u drugim delovima Srbije. Mi vraćamo ovu vrstu jer ona je jako korisna pošto čisti prirodu od uginulih životinja i mi ga zovemo čistač prirode – objašnjava Marinković.
Osim toga je i pravi lepotan, car prirode i kralj visina. Za njega kažu da je i glasnik između Bogova i ljudi. Ovaj mladunac odabrao je ljude i proveo ceo dan sa ekipom koja ga je obeležila i vratila u njegovo stanište, u iščekivanju da poleti.
Pre puštanja u prirodu, sup je obeležen, a kako je uobičajeno da dobije i ime, ta čast pripala je našoj ekipi. Dok se DNK analizom ne utvrdi pol, zvaće se Lazar jer po svemu sudeći reč je o mužjaku.
U klisuri Trešnjice trenutno ima 14 parova beloglavog supa, koji su izveli svoje mladunce. Beloglavi supovi u klisuri Trešnjice su najsevernija kontinentalna kolonija u Evropi.
