„Kumov beleg“, spomenik koji već dva veka intrigira, postavlja brojna pitanja ali i opominje da će prevara biti kažnjiva. Makar je tako bilo u vreme Jevrema Obrenovića i Marka Štitarca. Priča o kamenu koji se nalazi na uglu ulica Ante Bogićevića i Vuka Karadžića, svedok je događaja starog dva veka, ali ćuti. Kao kamen. Za nastanak belega koji datira iz 1820. po predanju, postoji nekoliko verzija. Po jednoj, ovo je mesto na kojem je zbog prevare kum ubio kuma, a po drugoj stric sinovca.
Spomenik koji čuva tajnu (Foto: J.Gubelić)
Svojevremeno je Šapčanin Jovica Mihailović, baveći se ovom temom 2005. godine pisao da je da se ovaj kamen dovodi u vezu sa legendom o ljubavi dvoje mladih koji su živeli u Majuru, u blizini šume Kitog.
“Za majursku preslavu Mladu nedelju, siromašni mladić Radovan pozove i roditelje svoje devojke. Prethodne noći je ukrao prase i jagnje, čiji su nestanak komšije prijavile Marku Štitarcu. Ovaj dovitljivi „šef pandura“ je otkrio mesto gde je zakopana koža ukradenog jagnjeta. Videći pandure oko njegove kuće, Radovan se skloni u Kitog gde se „ispe na jedan veliki brest“ da zanoći. U to vreme su i Turci radije zanoćivali u Kitogu nego da u kasne sate prolaze kroz Majur, koji je bio leglo hajduka. Sakriven u krošnji, Radovan je slušao šta pričaju Turci i odluči da ode u Šabac da prizna krađu i da obavesti Marka Štitarca, kako su ovi krenuli da zajedno sa šabačkim Turcima ubiju gospodara Jevrema i da im nose pismo upućeno iz Sarajeva. Marko je o svemu obavestio gospodara Jevrema, koji mu je prepustio da reši slučaj, a „ovaj odluči da Turke ispitaju, da ih zatim odvedu u četiri različita pravca i na mestu gde ih ubiju zakopaju bez ikakvih obeležja“. Ubijanje Turaka Štitarac je poverio svom kumu Živanu, a Radovanu je oprostio krivicu i naredio mu da sve što se desilo drži u tajnosti. Taman kada su se ovi događaji počeli zaboravljati, Gospodar Jevrem primi od turskih vlasti preteće pismo. Odmah je bilo jasno da je neko od učesnika događaja sve ispričao Turcima. Zato je Štitarac pozvao Živana i trojicu odabranih pandura, koji su imali zadatak da pobiju Turke, i tražio od njih da ga na licu mesta uvere da su revnosno obavili zadatak.”
Različite su verzije njegovog nastanka (Foto: J. Gubelić)
Sličnu verziju priča i istoričararka Svetlanka Milutinović, koja navodi da priča počinje iz jedne kafane na Bairu gde je grupa pijanih Turaka ugovarala atentat na Jevrema Obrenovića.
“To je saznao Marko Štitarac, koji je u to vreme bio desna ruka Jevremova i on je svojim momcima, žandarmima, naredio da svaki od njih ubije po jednog Turčina i zakopa ga. Među mladićima koji su bili zaduženi da sprovedu kaznu bio je Markov sinovac. Mlad i neiskusan one se sažali i poklekne “pod molbama” Turčina te ga pusti”, objašnjava Svetlanka.
Ništa se ne bi dogodilo da se posle toga mladi Turčin nije pohvalio da je jedini ostao živ. To je razbeselo Marka Štitarca koji je naredio da se provere grobovi ubijenih.
„Otkopaju oni i nađu kladu. I reče sinovcu: „Sad ćeš umesto ove klade biti ti!“ izvadi pištolj-kuburu i na licu mesta ubije svog rođenog sinovca i zakopa ga na to mesto“, kaže Svetlanka Miutinović, kustos i istoričar Narodnog muzeja u Šapcu.
Spomenik koji privlači poglede (Foto: J. Gubelić)
Kako je u Srba običaj da se u kontekst priče uvek stavi kum, kako bi se dalo na značaju događaja, kamen je zbog toga prozvan „Kumov beleg“. U jednoj od verzija, umesto sinovca pominje se kum, ali je sled događaja sličan.
Spomenik koji Šapčani zovu „Kumov beleg“ penzioner, Ratimir Mića Nikolić, nedavno je očistio i zaštitio. Sada stoji na uglu ulica nem i lep.
