Градској организацији инвалида рада у Шапцу додељено је признање „Чувар традиције“ за очување нашег културног наслеђа. Ово признање додељује се традиционално сваке године институцијама, локалним самоуправама, донаторима, домаћим и страним компанијама, које показују највише бриге о традицији и доприносе развоју сектора рукотворина широм Србије. Пројекат је подржала Етно мрежа Србије и Град Шабац, а биће поклон дипломатама са циљем да се упознају са српским културним наслеђем.
Наше културно благо је, рецимо, прегача коју су носиле најбогатије Мачванке преко свог скута, како би се што боље удале. Она се до сада чувала у депоу Народног музеја у Шапцу, а ускоро ће се, захваљујући овој организацији, наћи на минијутурама или комадима платна, са ознаком географског порекла и биће поклон дипломатама као симбол наше културне баштине.
Некада су биле у шкрињама девојака, спремне за мираз или просидбу, а данас те прегаче уз помоћ златних нити оживљавају чланице Градске организације инвалида рада.
“Прво мора да се уради лепљиво платно, па српско платно да се натрукује и онда веземо“, каже Миланка Ђурић, једна од чланица организације.
„Јако је компликовано и јако тешко“, објашњава.
Њих 11 добило је цертификат за аутентичност златовеза. Искуство у рукотворинама није од велике помоћи, јер је њихов задатак да најлепшу девојачку спрему из мачванских шкриња, попут кецеље, пешкира, столњака који се чувају у шабачком музеју, учине налик оригиналу.
“Много је сложен посао, захтева много стрпљења, много прецизности, тражи одличан вид и фантастичан убод. Убоди морају да буду тачно један до другог, нема ни за који део милиметра померања. И да се јако добро слаже конац, и уз то има чврстину да се уврће, тако да све то мора добро да се сложи да би лепо изгледало”, истиче Миланка Мићић.
Најтеже је када преко картона провлаче нити, али је циљ важнији – оригиналност и очување културне баштине. Прецизно и уникатно урађен детаљ, са јасним обележјем порекла, узора и периода по ком је рађен, идеалан је поклон за оне који желе да се упознају са нашим народним обичајима.
“Нама је циљ да то изворно преносимо и у минијатуре, које ће имати поруку. Оне ће имати на предњој страни део флоралног веза са прегаче из 19. или 20. века, а на позадини ће имати декларацију из ког периода је прегача, која је техника веза, и чије је власништво, јер у депоу Музеја имају заштићена имена, чије ћемо елементе и орнаменте овде преносити”, каже Мира Савковић, председница Градске организације инвалида рада.