Градској организацији инвалида рада у Шапцу додељено је признање „Чувар традиције“ за очување нашег културног наслеђа. Ово признање додељује се традиционално сваке године институцијама, локалним самоуправама, донаторима, домаћим и страним компанијама, које показују највише бриге о традицији и доприносе развоју сектора рукотворина широм Србије. Пројекат је подржала Етно мрежа Србије и Град Шабац, а биће поклон дипломатама са циљем да се упознају са српским културним наслеђем.
Детаљ са прегаче (Фото: Ј. Губелић)
Наше културно благо је, рецимо, прегача коју су носиле најбогатије Мачванке преко свог скута, како би се што боље удале. Она се до сада чувала у депоу Народног музеја у Шапцу, а ускоро ће се, захваљујући овој организацији, наћи на минијутурама или комадима платна, са ознаком географског порекла и биће поклон дипломатама као симбол наше културне баштине.
Чланице организације добиле су уверење за аутентичност златовеза (Фото:Ј. Губелић)
Некада су биле у шкрињама девојака, спремне за мираз или просидбу, а данас те прегаче уз помоћ златних нити оживљавају чланице Градске организације инвалида рада.
Сваки детаљ је важан (Фото: Ј. Губелић)
“Прво мора да се уради лепљиво платно, па српско платно да се натрукује и онда веземо“, каже Миланка Ђурић, једна од чланица организације.
„Јако је компликовано и јако тешко“, објашњава.
Ова техника захтева оштро око и прецизност (Фото: Ј. Губелић)
Њих 11 добило је цертификат за аутентичност златовеза. Искуство у рукотворинама није од велике помоћи, јер је њихов задатак да најлепшу девојачку спрему из мачванских шкриња, попут кецеље, пешкира, столњака који се чувају у шабачком музеју, учине налик оригиналу.
Јарке боје и флорални мотиви обележје српског веза (Фото: Ј. Губелућ)
“Много је сложен посао, захтева много стрпљења, много прецизности, тражи одличан вид и фантастичан убод. Убоди морају да буду тачно један до другог, нема ни за који део милиметра померања. И да се јако добро слаже конац, и уз то има чврстину да се уврће, тако да све то мора добро да се сложи да би лепо изгледало”, истиче Миланка Мићић.
Поклон који има симболичну вредност (Фото: Ј. Губелић)
Најтеже је када преко картона провлаче нити, али је циљ важнији – оригиналност и очување културне баштине. Прецизно и уникатно урађен детаљ, са јасним обележјем порекла, узора и периода по ком је рађен, идеалан је поклон за оне који желе да се упознају са нашим народним обичајима.
Музејски експонати доступни у новом облику (Фото: Ј. Губелић)
“Нама је циљ да то изворно преносимо и у минијатуре, које ће имати поруку. Оне ће имати на предњој страни део флоралног веза са прегаче из 19. или 20. века, а на позадини ће имати декларацију из ког периода је прегача, која је техника веза, и чије је власништво, јер у депоу Музеја имају заштићена имена, чије ћемо елементе и орнаменте овде преносити”, каже Мира Савковић, председница Градске организације инвалида рада.
