Tragičan kraj života Svete Kupke, muža sestre dr Andre Jovanovića, Danice, vlasnika krojačke radnje, hotela i biskopa Pariz, koji je iz Beograda pre jednog veka dovodio snimatelje da zabeleže život u Šapcu, prekrio je važnu priču o ovoj poznatoj šabačkoj krojačkoj porodici, koja je u istoriju grada i Srbije ušla kupovinom jednog od prvih automobila u državi.
Radnja Karla, tj. Svete Kupke srušena u Prvom svetskom ratu
Naime, direktor i vlasnik Muzeja automobila u Beogradu, Bratislav Petković, u jednom intervjuu NIN-u, govorio je o prvom automobilu koji je 3. aprila 1903. godine, vozom iz Beča, stigao u Srbiju, uz napomenu da automobile u Srbiji nisu uvek kupovali najbogatiji. U Šapcu su, naveo je primer, prve automobile kupili krojač Sveta Kupka i vinarski trgovac Sreten Tucaković. Poznavaoci prilika sa ovog područja znaju da su šabačke zanatlije i trgovci bili bogati, neki i veoma bogati, budući da je Šabac bio grad na granici. Ali, to je mali previd u odnosu na šabačku štampu, koja je objavila da je prvi automobil u Šapcu vozio Karlo Kupka, Svetin otac.
Nakon stravičnih razaranja grada 1914.
„Glas Podrinja“ u januaru 1960. godine piše da je Kupka „došao na čudnu ideju da nabavi automobil“ i 1909. godine na šabačkoj glavnoj ulici napravio „čitavu senzaciju“, koju je ovako opisao:
„Sedeo je visoko uzdignute glave, u kariranom kaputu i kačketu za volanom dugačkog crvenog automobila sa punjenim gumama. Automobil se tresao, izbacivao oblak dima iz auspuha, ali i išao. Čitav se tadašnji Šabac slegao na ulice. Neki su se smejali, neki čudom čudili. Starije žene su se krstile i plašile da zbog đavolskog vozila, Šabac ne potuče grad i ne zadesi ga kakva nesreća. To je bilo prvog dana. A drugog, već se nije niko čudio, već su počeli da niču i šaljivi stihovi na Kupkin račun. Deca i šegrti trčali su za automobilom i vikali:
„Karlo Kupka
trese se do pupka…“
Dokaz da je prvi auto u Šapcu provozao Sveta, a ne njegov otac Karlo
Čeh Karlo Kupka bio je jedan od prvih majstora krojačkog zanata u Šapcu, rodonačelnik porodice koja je i nakon njegove smrti nastavila da se bavi ovim poslom u radnji u centru grada pod njegovim imenom.
Poslednje pominjanje šabačkih Kupki nalazimo u sećanju Danice Grujić, ćerke Koste Todorovića, krojača i poliglote, prevodioca u šabačkoj tvrđavi prilikom turske predaje grada, kog je ljubav zadržala u Šapcu. U Daničinoj izjavi u„Šabačkom glasniku“ iz juna 1937. godine stoji:
„Na mestu gde je danas Dom trgovačke omladine otvorio je krojačku radnju. Njegova je ogromna zasluga za stvaranje krojačkog zanata u Šapcu. U radnji je imao 12 momaka, dovedenih iz Beča. Među ovima bio je i Karlo Kupka, otac poznatog šabačkog krojača Svetislava Kupke koji je onako tragično završio…“
Oglas u Malom žurnalu iz 1896.
Ovde vidimo naznake o zanimljivoj, ali i tragičnoj priči jedne velike i značajne šabačke porodice. Ovo je ujedno bilo i poslednje pominjanje šabačkih Kupki u staroj štampi, a trag im se gubi i sa dokumentima stradalim sa gradom u Prvom i u Drugom svetskom ratu.
U Masarikovoj ulici, na mestu nekadašnje apoteke „Bora Tirić“ nalazila se porodična kuća i krojačka radnja Kupka
Porodica Karla Kupke bila je imućna i cenjena, ali se u javnosti nisu eksponirali pa je tako o njima ostalo veoma malo podataka. Prvi nalazimo u „Liberalu“ od 22. septembra 1894. godine, gde je na prvoj strani objavljena čitulja povodom 40 dana od smrti Karla Kupke. Ovaj podatak jasno ukazuje da prvi auto ulicama Šapca nije provozao Karlo, nego njegov najstariji sin Sveta. Naslednici Karla Kupke nisu menjali ime radnje do njenog zatvaranja 1931. godine, a među prvima su shvatili i značaj reklame. Još 1896. godine, u beogradskom „Malom Žurnalu“, objavljivali su da krojačka radnja u Šapcu za izradu muških odela ima jednog od najboljih krojača iz Berlina, a za ženski kroj „dve najbolje i oprobane snage iz Pariza i Londona“
Reklama iz Šabačkog glasnika 1929.
Prema školskoj dokumentaciji, Kupka je imao petoro dece – najstariji je bio Svetislav, Vojislav, Danica, Zorka i najmlađi Dragutin. Radnju sa ugledom i imenom oca u Šapcu nasledio je Svetislav, a Dragutin je karijeru gradio u Beogradu. On je u međuratnom periodu bio glavni među krojačima koji su diktirali mušku modu u prestonici: „Glavni predstavnik engleske elegancije bio je Dragutin Kupka, vlasnik salona u Dobračinoj ulici br. 9, a kasnije u ulici kneginje Ljubice br. 2. Kod njega su išli otmeniji Beograđani i stranci koji su tu živeli.“
Hotel „Pariz“ bio je centar društvenih zbivanja u gradu
Velika vest iz 1926. godine u „Šabačkom glasniku“ 11. marta glasi: „G. Sveta Kupka krojač kupio je od g. Alekse Bajića, trgovca iz Beograda, hotel ‚Pariz’ u Šapcu sa svima prostorijama za 800.000 din.“ Posle tri nedelje renoviranja „Pariz“ je otpočeo rad, a tri dana kasnije piše: „G. Kupka, vlasnik Bioskopa ‚Pariz’ na V. Petak dovodi kino aparatera, koji će Šabac i Šapčane tada snimati za Bioskop. Snimak će biti sa korza i kod crkve.“ I zaista 1926. godine Sveta Kupka dovodi snimatelje iz Beograda, koji snimaju građane po ulicama. Tako je nastao film „Kroz Šabac“.
Štampa je pisala o nesrećnom događaju – „Vreme“ 1926.
Svetislav Kupka bio je oženjen Danicom Jovanović, sestrom dr Andre Jovanovića, sa kojom je u februaru 1923. godine proslavio srebrnu svadbu. Oglasom u „Radikalu“ pozvao je prijatelje na slavlje u svom domu povodom „25-to godišnjice bračnog života“. Ovaj par nije imao decu, a koliko je brak uistinu bio srećan pokazaće događaji koji su se približavali.
Mesto gde su se održavale filmske projekcije (Izvor: Vikipedija)
Dopisnik „Politike“ iz Šapca, 22. oktobra, poslao je svom listu sledeći izveštaj: „Jutros se u Šapcu dogodila jedna krvava bračna tragedija, koja je uzrujala celu varoš.
„Oko 7 sati istrčala je iz kućnog dvorišta Svete Kupke trgovca jedna starija žena, koja je iz sveg glasa vikala: U pomoć! U pomoć! Gazdarica ubi gazdu! To je bilo dovoljno da svak pojuri da vidi u čemu je stvar. U spavaćoj sobi na gornjem spratu, na jednom krevetu ležao je sav u krvi Sveta Kupka, a na drugom krevetu njegova žena koja se previjala od bolova, jer je ispila veću količinu sublimata.
Kako se tačno odigrala ova tragedija niko ne može da objasni. Ipak je najviše obaveštenja o događaju dala služavka Kupkina. Ona priča da je bila na bunaru po vodu kada je iz kuće odjeknuo pucanj. Kada je ona potrčala u kuću primetila je gospođu kako stoji na vratima sa revolverom u ruci. Uzrujana gospođa Kupka dovikula joj je: ‚Ja ubih gazdu!’
Kada su ubrzo zatim dotrčali momci iz radnje, gospođa Kupka je ispijala čašu sa rastvorenim sublimatom i odmah se stropoštala na krevet izgubivši svest. Međutim, Kupka iako teško ranjen u glavu, više leve obrve mogao je da govori. On je izjavio da je sam pucao na sebe.
Njegovo je stanje beznadežno, dok stanje gospođe Kupke još nije očajno sem, ako ne nastupe kakve komplikacije.
Ima izgleda da je uzrok ovoj bračnoj tragediji ljubomora…“
Politika je pisala o ovom događaju kao posledici bračne ljubomore
U arhivi Šabačke oblasne bolnice iz 1926. godine čuva se karton o lečenju Svetislava Kupke, ali ne i Danice koja je isto veče u najvećim mukama umrla u šabačkoj bolnici. Sveta Kupka donet je u bolnicu na nosilima, dva dana bolovao i umro 24. oktobra. Sahranjen je 12. oktobra na Topolskom (Kamičkom) groblju. Danica je sahranjena uz svoje roditelje Milicu i Jevrema Jovanovića, na Kamičkom groblju.
Račun za bolničke troškove donosi podatak da je ostavinska rasprava završena 1927. godine, a juna 1928. u „Šabačkom glasniku“ Dragutin Kupka „izveštava poštovano građanstvo grada Šapca i Podrinskog okruga“ da je svoju krojačku radnju iz Beograda preselio u Šabac „u sopstvenu kuću Masarikova ul. br. 6 preko puta crkve“. U daljem tekstu Dragutin piše: „Vodiću radnju pod firmom Karlo Kupka“.
Svetina žena Danica, sestra dr Andre Jovanovića sahranjena je na Kamičkom groblju
Poslednji Kupka nije dugo ostao u Šapcu. Šabačka izvozna banka kupila je imanje Dragutina Kupke sa namerom da podigne „dvospratnu zgradu za svoju upotrebu“, a već u julu srušena je kuća u Masarikovoj broj 6.
Bile su to poslednje vesti o porodici Kupka. O drugoj deci nema podataka. Na Kamičkom groblju, uz roditelje, počiva Sveta Kupka, ali grobovi nisu evidentirani niti pronađeni. Ćutanje o Kupkama posle Svetine smrti i ime radnje koju nije menjao, često su pravili zbrku u sećanjima starih Šapčana koji su te priče opet čuli od nekih starijih sugrađana.
Izvor:
Stana Munjić – Nesrećni bogataši – Glas Podrinja
Vikipedija
