Јован Рафаиловић из Церовца код Шапца, поред посла командира у КПЗ Богосавац, бави се пољопривредном производњом на породичном имању. Он је трећа генерација Рафаиловића која се бави узгојем поврћа. Од ситних повртара израсли су у домаћине, па из десет пластеника уберу на тоне краставца, паприка и парадајза.
Када заврши посао, Јован се посвећује раду у пластеницима. Унутра је увек преко тридесет степени, а кад напољу упекне, у пластенику не може да се издржи. Ипак, породична традиција и љубав победили су све тешкоће овог посла, па је наставио оно што је породица започела.
-То је љубав. Ја волим да се бави пољопривредом. Подразумева се да сам волео и школу, па сам завршио ДИФ, али и ово је моје. Ту сам на свом имању. Посебно сам поносан јер смо осавременили производњу, што доста олакшава рад – прича.
То је, у ствари, десет потпуно савремених пластеника. Улагали су у заливни систем и добре услове биљака, које су им вратиле одличним родом. У свим је родило баш као што су се надали и улагали. После низа лоших година, када је због увоза цена била лоша, ове године од почетка сезоне па до јесење бербе поврће коначно има добру тржишну вредност.
-Ове године смо презадовољни и ценом, а и родом. Паприка је родила од три до четири килограма по струку, краставци и до 10 килограма, парадајз 5 до 6 килограма. Цене су одличне, парадајз се креће од 180 до 200 динара, краставац и до 130, а паприка од 130 до 160 динара по килограму – прича млади произвођач.
Ова породица обрађује око 30 хектара земље. У штали је у тову 12 бикова, а разноврсна и несигурна производња повећава шансу да зараде. Иза свега стоји тежак рад.
-Одувек се бавимо пољопривредом. То јесте тежак посао, али кад се нешто воли и поштује, онда је и успех загарантован – прича овај млади човек, спреман да љубав према повртарству и пољопривреди пренесе и на своју децу.
Трговински ланци и пијаце у Београду главни су купци ове робе, па Рафаиловићи све што произведу одмах и продају. То је савремена производња, где се поштују каренце, па ова роба може и ван наше земље.
-Све што произведемо једемо и ми, а то је гаранција да могу и други да једу без размишљања и ризика. Због свега тога смо осавременили производњу, а резулат је врло брзо стигао – закључује Јован.
Ова породица, поред једног хектара под пластеницима, има поврће на још 60 ари на отвореном.
