Momčilo Ivanović iz Šapca ovih dana bere japanske jabuke iz svoje bašte. Za to vreme, Hadži Mileta Kuzmanović na drugom kraju naselja Čavić pre mraza ubira poslednje plodove kivija. Oni su svedoci da nam se klima menja, pa se pitamo da li ćemo umesto srpskog plavog blaga uskoro gajiti južno voće?!
Kako su kaki jabuke, poznate kao japansko nacionalno voće uspele u Šapcu, pitaju se mnogo koji prolaze predgrađem ovog grada? To se pre dve decenije pitao i Šapčanin Momčilo Ivanović, koji danas preko cele zime jede japanske jabuke uzrele u dvorištu. Ovih dana, kada je opalo lišće, plodovi netipični za Srbiju, savili su rodne grane do zemlje. Liče na pomorandže, u boji su kajsije, oblikom podsećaju na paradajz, pa privlače ljubopitljive poglede prolaznika.
-Pitaju posebno ljudi koji prvi put prolaze. Zanima ih šta je, kakva je ovo voćka. Ja im kažem da je to jabuka, ali japanska – priča Momčilo.
To se pitao i Momčilo kada je sadnice dobio od prijatelja iz Crne Gore, ne sluteći da će se voćka, netipična za ove krajeve primiti.
-Ni ja nisam znao ništa o njima. Posadio sam tri u dvorištu, a dve sam ovaj poklonio prijateljima i evo preko 20 godina one uspevaju u ovom dvorištu i svake godine rađaju – priča vlasnik neobičnog voća za ovo podneblje.
Tako je kaki jabuka preživela sve zime i mrazeve, na očigled prolaznika, koji ponekad posegnu za plodom, ali seta krađa ne završi ukusnim zalogajem.
-Događalo se da ispod drveta nađem plodove u kojima je otisak zuba, ali jako slab, jer su toliko tvrde da nema tih zuba koji mogu da ih zagrizu u trenutku kad su zelene. One i tada po boji deluju da su zrele, jer su narandžaste ali da bi mogle da se jedu, moraju potpuno da budu zrele – objašnjava bivši sportski radnik u penziji koji u dvorištu ima i stablo kineske urme, a posadio je i nar za koji veruju da može da rađa u Srbiji.
U pirinču, pšenici ili na ormaru dobiju tamno narandžastu boju i tek tada mogu da se jedu.
-Tada postaju gnjile a njihov ukus i izgled podseća na najbolje majstorske skuvan džem od kajsija. Ukus je fantastičan. Ima tu svežinu koju od kajsija nema i zaista je neponovljiv. Jede se tako što se pokožica skine, a onda zalogaji uzimaju kašičicom. Kako se primičemo peteljci ukus je opor – objašnjava Zorica Ivanović.
Bere se kad opadne lišće i krenu prvi mrazevi. Baš tada se nalazi i na rafovima piljarnica kao i u super marketima. Na grani se retko može videti u Srbiji, pa ovi plodovi koji sada sazrevaju u predgrađu Šapca i dalje su atrakcija za mnoge prolaznike.
Za to vreme na drugom kraju grada kod Milete Kuzmanovića plodovi su uzreli, pa se on već desetak dana sladi kivijem.
-Kivi je čudna biljka. Rađa svake godine, ali je samo treba lepo orezati Ne traži posebnu negu, zalivanje ni prskanje – priča.
Dovoljno je da se oreže, a sadnice ušuškaju između zidova kuće. Preko leta čine savršen hlad, a kad dođe zima obiluju plodovima koji nisu tipični za naše područje. Za razmnožavanje je potrebno imati „žensku“ i „mušku“ sadnicu.
-Oprašivač je vodeća sorta, jer je kivi biljka koja zahteva oprašivanje. Ako nema i jednog ili drugog, definitivno da neće da rodi – objašnjava Mileta.
Rađa još nešto u ovom dvorištu. Liči na dženarike, a ustvari je limun. I to sibirski. Ima sedam puta više vitamina C, i razgrađuje holesterol, objašnjava naš sagovornik.
-To je sibirski limun. On takođe rađa svake godine. Ovde uspeva bez problema, jer trpi niske temperature – pokazuje Mileta paletu svog voća.
I Momčilo i Mileta su saglasni da nam se klima promenila, pa ovde uspevaju neuobičajene voće vrste iz različitih krajeva sveta. Ipak, i jedan i drugi uverili su se da ništa ne može da zameni srpsko voće.
-Pekli smo rakiju od kivija, ali nema ni ukus ni miris kao naša šljiva. Što se tiče jačine ona može da se postigne, ali nije to kao domaća šljivovica – kaže Mileta.
Ivanovići su pravili džem od kaki jabuka, ali nije bio ni nalik onom od šljiva.
Zato je ovo voće više atrakcija i bez obzira na klimatske uslove koji se očigledno menjaju, daleko od masovne proizvodnje, ali je tu da se zadovolji želja za onim čega kod nas nema.
