Zbog onih koji sumnjaju u sastav mleka koje piju, Marko Lukić potrudio se da im pruži kvalitet. On je u Koceljevi otvorio mlekomat u koji stiže mleko sa njegove farme, odmah nakon muže. Savremeni način distrubicije mleka od farme do kupca još jedan je projekat mladića koji se iz Beograda vratio na dedovinu, završio višu školu i nastavio porodičnu tradiciju.
Lukići su želeli da sveže mleko koje proizvedu na svojoj farmi odmah stigne do kupca i zbog toga su postavili ovaj mlekomat, jedinstven u Mačvanskom okrugu.
– Realizovali smo tu ideju da bismo direktno došli do naših potrošača, odnosno zaobišli prerađivače, i da kupci dobiju domaće sirovo mleko po najpovoljnijoj ceni – kaže Marko Lukić, koji je u svoje mesto doneo ovu novinu.
Nesvakidašnja mašina za ove prostore, radi po principu automata za napitke. Procedura je jednostavna, a do punomasnog, neprerađenog mleka dolazi se u samo nekoliko koraka.
– Ubacimo novčanicu u mlekomat, zatim uzimemo flašu, otvorimo vratanca i stavljamo ispod mesta za točenje, spustimo vratanca i pritisnemo koliko hoćemo – na primer 1 litar – objašnjava postupak kupovine mleka u mlekomatu.
Zahvaljujući toj tehnologiji, čim se pomuzu krave, mleko sa farme stiže u ovaj aparat.
– Direktno iz kravljeg vimena, mleko ide kroz prohromske cevi u laktofriz. Tu se hladi na 3 do 3.5 stepena, odatle ide u bure mlekomata, koji takođe održava temperaturu oko 1 do 2-3 stepena, tako da je mleko uvek sveže – ističe mladi farmer.
I proizvedeno je sa čistom ljubavlju, koliko je Marko ima prema selu. On se po završetku srednje škole, iz Beograda vratio na dedovinu, i nastavio ono što su njegovi preci radili.
– Bilo je kolebanja u mlađim, srednjoškolskim danima, ali na kraju sam odlučio da je ovo prava stvar za mene. Tu sam se pronašao, tako da mi poljoprivreda pruža satisfakciju – priča ovaj vredni mladić i dodaje da se nije pokajao, uz mudrost koja se može primeniti na njegov slučaj: „Čovek ukoliko voli ono što radi, neće raditi nijedan dan u životu“.
Danas ima svu mehanizaciju – od setve do žetve. Svojom odlukom usrećio je porodicu, naročito dedu i babu.
– Bili smo najsrećniji na svetu zato što se vratio na imanje. Da nam se kuća ne zatvori – kaže Miljana Lukić, Markova baka.
Ovde je sve savremeno, toliko da dok se domaćini kupaju u znoju, krave se tuširaju svežom vodom.
– Uz ventilatore smo postavili orošavanje, tj. vodu pod pritiskom koja pravi maglu i snižava temperaturu za 10 do 15 stepeni u odnosu na spoljašnju. Snizimo temperaturu da bi krave mogle da uzimaju hranu i da ne bi došlo do pada produktivnosti – kaže Lukić.
Sve je živnulo na farmi koja je osamdesetih godina prošlog veka bila rekorder u proizvodnji mleka. Sudeći po Marku, biće ponovo, a verovatno i više od toga, ako već nije.
