Prnjavor mnogi nazivaju „Ćele kula zapadne Srbije“zbog zverstava koja su se dogodila u ovom nekada mirnom mačvanskom selu. Tu se nalazi Spomen-crkva sa kosturnicom, koja svedoči i podseća kako se ovo selo našlo u središtu krvavih zbivanja u Prvom svetskom ratu. To je priča o stradanjima mačvanskih seljaka od austro-ugarske vojske, a zločini koje su oni počinili nad civilima do tada nisu zabeleženi u istoriji. Vlada Republike Srbije je 1962. godine Spomen-crkvu sa kosturnicom proglasila spomenikom kulture od izuzetnog značaja. U ovoj spomen kosturnici, pored crkve Svetog proroka Ilije, pohranjene su kosti 365 mučenika, žrtava austrougarskih zverstava u Prnjavoru u avgustu 1914. godine. Sve je počelo kada je Austro-ugarska vojska prešla Drinu kod Samurovića ade i ušla u Prnjavor. U tim danima počinjen je stravičan pokolj nad meštanima Prnjavora.
Spomen kosturnica (Foto: J. Gubelić)
“Za Prnjavor se može reći da je možda čak selo u Srbiji koje je na najgori mogući način osetilo strahote rata. Sa početkom Austrugarske ofanzive 12. avgusta 1914. godine Prnjavor kao pogranično mesto sa Bosnom i Hercegovinom našlo se prvo na udaru stradanja. Još teže posledice osetio je nakon povlačenja austrougarske vojske sa Cera, posle poraza u Cerskoj bici između 16. i 17. avgusta. Užasne zločine koje je kasnije dr Arčibald Rajs navodio u svojim svedočenjima predstavljaju nezapamćen i nazabeleženi čin koji je vojska jedne civilizovane monarhije u tom period u Evropi učinila nad jednim malim narodom. Pre 1914. godine Prnjavor je imao oko 2400 stanovnika, a broj onih koji je stradao ili nestao tokom Prvog svetskog rata iznosio je do čak 900 ljudi. Najsvirepiji zločini dogodili su se po povratku vojske sa Cera, posle poraza u cerskoj bici. Negde 17. avgusta, jedan veliki broj meštana Prnajvora, uključujući žene, decu, starce i invalide uhvaćeni su i na najbesomučniji način ubijeni na nekoliko lokacija u Pranjavoru i u obližnjoj Lešnici”, objašnjava istoričar Dejan Živanović.
Spiskovi nedužnih žrtava (Foto: J. Gubelić)
Nedužne civile u mirnom Mačvansko selu, ne birajući način smrti, mučki su umorili toga dana.
“Do tada nije bilo takvih stradanja i zločina čak ni tokom petovekovnog ropstva pod Turcima. Naime, posle izgubljene bitke na Ceru oni su izvršili odmazdu nad nezaštićenim stanovništvom, ženama, starcima i odojčadi koji nisu učestvovali na bojnom polju. Oni su prešli na Samurovića adi i učinili neviđena zverstva. Bilo je tu i ranjenika. Oni su upadali u kuće i palili ležaje gde su bili vojnici i oni bi, tako ranjeni i nepokretni, sa krevetom izgoreli. U Milutnovića kući, gde su bile majke sa odojčadima, oni su upali i zapalili kuću. Majke, da bi spasle svoju decu, izbacivale su bebe kroz prozor. Međutim, napolju su ih čekali austrougarski vojnici i nabijali decu na bajonete. Zverstvo koje su učinili u školi je neviđeno – palili su decu i žene koje su bili tamo. Zatim su starce i decu do 14 godina vezali žicom i terali ih da trče i gledaju u avgustovsko sunce. Ko nije mogao da gleda, bio bi streljan na mestu. Ko nije mogao da trči, kad su krenuli prema Lešnici, bio je na putu streljan. Oni koji su stigli, a bilo ih je 109, tako vezani žicom streljani su i pohranjeni u zajedničku raku. Tu su sahranjeni i živi, koji su bili vezani žicom. Jednog Prnjavorca su vezali za konja i tako vukli kroz selo da bi zastrašili narod” priča sveštenik Miroslav Jakovljević.
Unustrašnjost kapele (Foto: J. Gubelić)
Kosturnica u Prnjavoru svojevrstan je spomenik koji podseća na mučenja i stradanja u Prvom svetskom ratu. Kripte svojim modernim izrazom evociraju uspomenu i istovremeno odaju dostojnu poštu palim žrtvama za slobodu Srbije. Spomen – kosturnica u Prnjavoru predstavlja manju građevinu, zidanu 1922. godine u pseudo – vizantijskom stilu. Izgrađena je od kamena u obliku grčkog krsta, sa kupolom na preseku brodova. Portali i fasada kapele ukrašeni su ornamentikom neovizantijskog stila. Ispod poda je grobnica u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci 535 palih ratnika i žrtava austro-ugarske vojske. Unutrašnjost kapele je oslikana sa zidnim slikama Špire Bocarića sa motivima streljanja, mučenja, ubijanja i spaljivanja seljaka.
Ikona Svetih mučenika prnjavorskih (Foto: J. Gubelić)
Crkveni odbor Prnjavor je krajem 2012. godine je dao predlog preko Episkopa Lavrentija, da se mučenici prnjavorski uvrste u diptih Svetih. Na stogodišnjicu od početka Velikog rata, 2014. godine, crkva je kanonizovala Velikomučenike i blagoslovila da se slave 30. decembra.
Božidar Pantović, profesor likovne kulture, naslikao je ikonu Svetih mučenika prnjavorskih i priložio je hramu.
Mesto gde je nekada bila Milutinovića kuća (Foto: J. Gubelić)
Nažalost, nijedno od mesta stradanja nije sačuvano. Na mestu Milutinovića kuće sada je veterinrska ambulanta.
Na inicijativu Prnjavorčana i nesebičnim zalaganjem dr Arčibalda Rajsa i svesrdnoj pomoći kralja Aleksandra, žrtvama Prvog svetskog rata u Prnjavoru podignuta je Spomen-kosturnica. Predsednik pododbora za njeno podizanje bio je Nikola Pašić, a potpredsednik Arčibald Rajs. Spomen-kosturnicu projektovao je Milan Minić jedan od najvećih srpskih arhitekata prve polovine dvadesetog veka. U nju su pohranjene kosti stradalnika iz Prnjavora, a svečano je otkrivena 5. novembra 1922. godine.
Ulaz u kapelu ispod koje su pothranjeni posmrtni ostaci nedužnih žrtava (Foto: J. Gubelić)
Zbog ogromnih žrtava i junačkog otpora neprijatelju, Prnjavor je 9. juna 1934. godine, odlikovan za hrabrost Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima – četvrtog reda. To je jedino selo u Srbiji koje je dobilo ovo odlikovanje. Zločine koje je počinila Austrougarska vojska u Prnjavoru, pred svetsku javnost izneo je dr Arčibald Rajs profesor Lozanskog univerziteta.
