Најкритичнија тачка одбране од поплава маја 2014. године, у близини Шапца био је насип код силоса код старог железничког моста. Тада су овде добровољци из целе Србије ојачавали насип. Ту се водила одсудна битка за град. Наређена је хитна евакуација десет села која се налазе уз обалу Саве, јер је претила велика опасност да насип на Чеврнтији.
Та кула од карата претила је да сва села на овом потесу буду потопљена. У случају да се она покрене, цела Мачва би била потопљена, а водена стихија слила би се у Шабац.
Расквашен насип упијао је воду као сунђер, иако су војска и грађани током ноћи успели да зачепе рупу кроз коју је ишла вода.
Мештани нису напуштали ово место десет дана. Жене и деца доносили су храну а сви су размишљали само о једном, да зауставе ћудљиву реку.
Симболично, на 666 цм, Сава је коначно стала. Одахнули су сви. Стала је и борба. Данас се нерадо сећамо Чеврнтије, водене стихије и борбе са њом. Сећамо се и лекције, коју смо научили, или нисмо?!
Био је то још један од важних датума у историји Чеврнтије, поред оног из септембра 1914. године када је пољу Легету вођена тактички ретка битка.