Jovana Barović (34), diplomirani ekonomista iz Šapca, pre dve godine odlučila je da napusti posao u osiguravajućoj kući i posveti se onom što voli. Danas pravi unikatni nakit i prodaje na izložbama i preko interneta. Nakit je oduvek volela. Zahvaljujući umetničkom talentu umela je komad koji dobije na poklon da prepravi po svom ukusu i tako ugodi sebi i onom od kog je poklon dobila.
Tako je bilo i sa ogrlicama i minđušama koje je kupovala. Gotovim komadima nakita davala je novi izgled i smisao, a oni su privlačili pažnju njenih prijateljica. Želeći da imaju baš takve, počela je i za njih da pravi i poklanja. A onda je donela odluku da hobi pretvori u posao.
– Radila sam deset godina u osiguravajućoj kući posao koji odgovara mojoj struci. Plata nije bila dovoljna, pa sam počela da radim dodatni posao. Međutim, to je zahtevalo dosta vremena. Onda sam uz podršku supruga odlučila da mi to bude glavni posao. Ni sama ne znam kako sam u tom trenutku imala hrabrosti za taj korak, ali sam donela i odluku za koju se kasnije ispostvilo da je bila dobra – priča Jovana.
Sa sto evra u džepu otišla je u prodavnicu materijala za izradu nakita i kupila sve ono što joj je bilo potrebno za prve unikatne komade minđuša i ogrlica. Onda je krenula da niže perle i drago kamenje. Tada je, seća se, nastala divna muška ogrlica, koja je odmah pronašla kupca.
– Možda je to samo bila sreća, ali to me je motivisalo da nastavim da radim. Posle dva dana ja sam zaradila prve dve stotine evra. Praktično, nadoknadila sam uloženo i još zaradila. Jednostavno, tada sam shvatila da je potrebno samo odvažiti se i krenuti. I ja sam godinu dana pre toga razmišljala da li je to realno, ne sluteći da je sve ostvarivo, ako čovek radi ono što voli – priča Jovana, samostalna umetnica i članica Udruženja „Kreativna industrija Šapca“, preko kog takođe prodaje svoje rukotvorine.
Sama organizuje svoje vreme, koliko će i šta da radi. Ponekad ustane usred noći i napravi skicu ideje, a onda makazama seče bakarne žice i kleštima uvija oko biserne perle ili poludragog kamena od kojih će kasnije nastati unikatni predmeti, kojima žene ne mogu da odole. Ovde nema puno matematike i računa, ali ima kreativnosti koja smiruje i odmara Jovanu dok radi.
– Ranije sam dolazila nervozna sa posla i uzimala klešta u ruke, ili žice na koje sam nizala kamenčiće. Tako sam sebe smirivala posle napornog posla na kom sam zarađivala platu tek nešto veću od minimalca. Danas ne moram sebe da smirujem. Radim ono što volim i zarađujem dovoljno da mogu od toga da živim – priča Jovana, srećna što je spojila te dve važne stvari.
U rukama mlade ekonomistkinje, hirurški čelik olako se savija. Bilo da su od pozlate, nikla i rodijuma, svi komadi su unikatni. Često su asimetrični, poput minđuša kojima žene ne mogu reći ne! Da bi se izdvojila u konkurenciji dama koje prave nakit, materijal nabavlja i iz inostranstva. Često zamoli poznanike da joj slikaju i kupe repromaterijal kada putuju u druge zemlje, da bi svojim rukotvorinama dala poseban pečat.
– Da bi se bavili bilo kojom vrstom dizajna, ono što je najbitnije jeste zapravo ljubav i istrajnost. Naravno, potrebna je i sreća. Moja ideja je bila da sve što zamislim prenesem na materijale i mislim da sam u tome i uspela. Koliko radim, toliki i zaradim. Možda moram više da se borim, ali radim ono što volim i sada zarađujem više neko što sam zarađivala ranije – priča.
U njenim radovima ima primesa strit-panka, posebno kod muškog nakita, koji snažniji pol rado nosi. U komadima se nazire hipi pokret jer Jovanu privlači sloboda duha, pa se i sama tako oseća. Inspiriše je muzika Erike Badu, umetnice koja se i sama bavi izradom nakita.
U trenutku inspiracije, ogrlicu iz više slojeva sklopi za desetak minuta. Nekada to traje i pola dana, ali sa istim uživanjem.
Podjednako plene ona i nakit koji pravi, koliko na njoj toliko i na damama koje uživaju dok ga nose.