Otkriće jadarita pratile su brojne kontroverze — od oduševljenja zbog pronalaska jedinstvenog minerala, što je izazvalo pažnju svetske naučne javnosti i medija, pa do ekoloških protesta širom zemlje. Projekat vredan 2,4 milijarde dolara, prema proceni stručnjaka, zadovoljio bi većinu potražnje Evropske unije za litijumom, osnovnom komponentom u baterijama za električna vozila. Međutim, taj argument našao se nasuprot pitanju da li bi projekat izazvao kontaminaciju životne sredine.

Između ekonomije i ekologije, potreba i realnosti, iskrene borbe za biodiverzitet, egzistencije lokalne zajednice i neiscrpne političke teme, čvrstih garancija i labavih naučnih kompetencija — ili obrnuto — običan čovek iz jadarskog basena ostao je zbunjen, zapanjen, podeljen i posvađan sa sobom, komšijama i familijom.

Ali krenimo redom.

Otkriće stoleća

Kada je 2006. godine Prirodnjački muzej u Londonu zvanično potvrdio da je otkriven dotad nepoznat mineral, bila je to vest svetskih razmera. Do otkrića 2004. godine došla je kompanija Rio Tinto tokom bušenja u dolini reke Jadar, a pošto mineral nije odgovarao nijednom poznatom, poslat je na analizu. Tamo su naučnici, predvođeni Krisom Stenlijem, potvrdili da je u pitanju novi mineral koji je dobio ime po reci Jadar.

Mineral je bio beo, praškast i neradioaktivan, sa hemijskom formulom LiNaSiB₃O₇(OH). Nakon što su geolozi poslali uzorke u Prirodnjački muzej u Londonu, stručnjaci su ga 2006. godine potvrdili kao novu mineralnu vrstu. Dobio je ime „jadarit“ po reci Jadar, gde je pronađen.

Jadarit je privukao svetsku pažnju zbog hemijske sličnosti sa fiktivnim kriptonitom — izmišljenim mineralom iz filmova o Supermenu.

Citat sa sajta Prirodnjačkog muzeja dospeo je na naslovne strane, gde je navedeno da mineral ima neverovatnu sličnost sa hemijskom formulom kriptonita, vanzemaljskog minerala koji iscrpljuje Supermenove moći.

Otkriće jadarita prilikom bušenja na dubinama većim od 300 metara, u kojem su učestvovali geolozi iz Srbije, SAD, Meksika i Turske, ugledni „Time“ i „CNN“ ubrojali su u najznačajnija naučna otkrića 2007. godine.

Istražne bušotine širom Jadra

Od 70 istražnih bušotina koje su od tada otvorene, jedna je bila u njivi tik uz kuću Milinka Filipovića u selu Slatina.

„Bušotina je bila ovde gde ja stojim. Tu je bušeno, onda je zatvoreno, doterana humusna zemlja i posuto odozgo. Ne poznaje se ništa“, priča Milinko.

Tog aprila 2007. godine, kada je u ataru jadarskih sela pronađen jedinstven mineral, vest je odjeknula svetom i kod meštana probudila veliku nadu.

„Slatina, Gornje Nedeljice, Stupnica, Slatinsko Polje… Tu su se bušotine ređale kako su oni određivali i kako su rezultati pokazivali“, kaže meštanin.

Nepoznat mineral, za koji se tvrdi da je po hemijskoj građi sličan magičnom kriptonitu, bio je u fokusu medija, a meštani su bili u čudu.

„Za nas je to bilo novo. Mi nismo ništa znali o tome. Svi su pogledali neki boljitak“, priseća se Milinko.

Ali umesto boljitka, nekoliko godina kasnije najlakši metal na svetu postao je najteži teret za one koji su ga otkrili.

Od nade do razočaranja

Među stručnjacima koji su zaslužni za istraživanja u Jadarskom basenu su i geolozi Vladimir Stojanović, Vladisav Erić i Nenad Grubin. Od stranih stručnjaka izdvajaju se Amerikanci Robert Keli i Vilijem Penel, Meksikanac Rodrigo Kales-Montijo, te Akut Karaka i Atila Omerbeoglu iz Turske.

U studiji Jadarite, LiNaSiB₃O₇(OH), a new mineral species from the Jadar Basin, Serbia, objavljenoj u julu 2007. godine u časopisu European Journal of Mineralogy, navodi se da je jadarit nova mineralna vrsta koja se javlja kao masivni beli agregati debljine nekoliko metara. Kristali retko prelaze 5–10 μm. Povezan je sa kalcitom, dolomitom, K-feldspatom, rutilom, albitom, ilmenitom, piritom i finozrnim muskovitom. Identifikovani su i serlezit, analcim, hlorit i kvarc, sa približno sledećim sadržajem Li₂O ~ 6.8–7.3 % Na₂O ~ 14–15 % SiO₂ ~ 26–27 % B₂O₃ ~ 47 % H₂O (kao OH) ~ 4–4.3 %

Jadarit je providan (neproziran u masama), sa porcelanskim sjajem, belom prugom i krtom strukturom. Pokazuje slabu ružičasto-narandžastu fluorescenciju pod ultraljubičastim zracima. Infracrveni spektar ukazuje da je voda prisutna samo kao (OH)-.

Prema pisanju New York Times-a, mineral pronađen u okolini Loznice sadrži litijum za kojim traga oko 60 rudarskih kompanija, spremnih na ulaganje više od milijardu dolara, što jadarski basen čini najbogatijim litijumom u Evropi.

Ipak, jedna kompanija imala je značajnu prednost — Rio Tinto, koja već više od decenije sprovodi istraživanja.

Kako je jadarit podelio komšije

Pojedini meštani sela Gornje Nedeljice prodali su kuće i zemlju kompaniji Rio Tinto, drugi su se zakleli da neće sa svog imanja ni po koju cenu, a treći su postali sumnjičavi prema svakom prolazniku.

„To mene nemojte pitati, ne znam ja to“, odgovara nam žena koju smo nasumično zaustavili.

Tako je jadarit podelio komšije, rodbinu, prijatelje.

„Selo ko selo. Nisu svi istomišljenici — neko je za, neko je protiv. Ništa se još ne zna“, kaže Milinko.

„Tu sam rođen, tu mi je dedovina i očevina. Ne bih dao ni za 20 stanova“, kaže drugi meštanin.

„Jedni krenuli levo, drugi desno… I dan-danas je prisutna netrpeljivost“, zaključuje Milinko.

Građanski protesti širom zemlje

Od priče o otkriću veka, očekivanja i nade, stiglo se do građanskih protesta širom Srbije protiv rudnika litijuma i projekta „Jadar“.

Protivnici su poručivali: „Nećeš kopati.“

Geolozi Erić i Grubin, koji su inicirali istraživanja, danas izbegavaju medije — jer, kako kažu, „ne mogu da veruju šta se dogodilo“.

Protivnici rudnika 2022. godine iznudili su od Vlade Srbije oduzimanje dozvole Rio Tintu. Tu odluku je u julu poništio Ustavni sud, što je izazvalo nove proteste.

Konzerviranje projekta Jadar

U novembru 2025. godine agencija Blumberg objavila je da je međunarodna rudarska kompanija Rio Tinto odložila projekat „Jadar“.

Pozivajući se na interne dokumente, navode da projekat ulazi u status „nege i održavanja“, što praktično znači — zamrzavanje.

U memorandumu se kaže:

„Imajući u vidu odsustvo napretka sa dozvolama, nismo u poziciji da održavamo isti nivo alokacija troškova i resursa.“

Stručnjaci, ipak, veruju da će ovaj kraj u budućnosti ponovo biti privlačan rudarskim kompanijama.

Stručnjaci veruju u rudno blago Podrinja

Ispod stoletnih šuma Boranje, prema rečima geologa Aleksandra Milanovića, nalazi se pravo rudno bogatstvo. Loznica, Krupanj, Mali Zvornik i Ljubovija već imaju dokazane rezerve antimona, cinka, olova i fluorita.

„Područje između Boranje i Cera izuzetno je atraktivno. Utvrđene su rezerve kasiterita, tantala i niobijuma. A jadarit je ruda kakva ne postoji nigde u svetu — litijum i bor na jednom mestu“, kaže Milanović.

Dodaje da Srbija u budućnosti može da proizvodi koncentrate antimona, cinka, olova i fluorita, ako se modernizuju postrojenja za obogaćivanje i topljenje ruda.

Reč „rudarenje“ — izvor novih podela

Za sada se o svemu ovome retko govori u javnosti. U rudnicima nema aktivnosti, ali sama reč rudarenje izaziva nove strahove i podele.

Na ulasku u Brezjak stoji tabla: Selo dobrih domaćina, vrednih žena i srećne dece.

Ali sa njihovih lica može se pročitati jedna reč — nepoverenje.

Kratka retrospektiva: Jadarit od otkrića do danas (2004–2025)

2004 — Prvo otkriće

Kompanija Rio Tinto tokom istražnog bušenja u dolini reke Jadar nailazi na nepoznat mineral koji ne odgovara nijednoj poznatoj mineralnoj vrsti.

2006 — Prirodnjački muzej u Londonu potvrđuje: novi mineral

Posle detaljnih analiza tim Krisa Stenlija zvanično potvrđuje da je reč o novoj mineralnoj vrsti.
Mineral dobija ime jadarit, po reci Jadar.

2007 — Svetska medijska eksplozija

Mineral privlači ogromnu pažnju jer je hemijski sličan „kriptonitu“ iz Supermenovih filmova.
Time, CNN i drugi svetski mediji uvrštavaju otkriće među najznačajnije te godine.
Paralelno, u Jadru se otvaraju desetine novih bušotina.

2007–2013 — Intenzivna istraživanja u Jadru

Rio Tinto nastavlja geološka istraživanja. Ukupno je izvedeno oko 70 istražnih bušotina.
Potvrđuje se da područje sadrži jedna od najvećih koncentracija litijuma u Evropi.

2014–2018 — Projekat „Jadar“ dobija oblike

Kompanija predstavlja plan o izgradnji rudnika i postrojenja za preradu jadarita.
Prema procenama, investicija je vredna 2,4 milijarde dolara, uz potencijal da Srbija postane jedan od najvećih proizvođača litijuma u Evropi.

2019–2020 — Prvi otpori i sumnje

Lokalno stanovništvo i pojedine ekološke organizacije izražavaju zabrinutost zbog:

• mogućeg zagađenja voda, zemljišta i vazduha
• premeštanja stanovništva
• neprozirnosti procedura i dozvola

Nastaju prve inicijative građana protiv rudnika.

2021–2022 — Masovni ekološki protesti

Tokom 2021. i 2022. godine u Beogradu i širom Srbije održavaju se najmasovniji građanski protesti u novijoj istoriji.
Poruka: „Nećeš kopati!“

U januaru 2022. Vlada Srbije ukida Rio Tintu prostorni plan i oduzima dozvole — de fakto blokirajući projekat.

2023–2024 — Pravna i politička neizvesnost

Kompanija najavljuje da nastavlja da „traži rešenje“ sa državom.
Ustavni sud 2024. poništava odluku Vlade iz 2022, što izaziva novu rundu protesta i polarizacije javnosti.

2025 — Projekat stavljen u stanje „konzervacije“

Blumberg u novembru 2025. objavljuje da Rio Tinto suspenduje aktivni razvoj projekta.
U internom dokumentu stoji da je „Jadar“ prebačen u fazu „care & maintenance“, što znači da se radovi ne nastavljaju, ali se lokacija održava i ne napušta.

Stručnjaci i dalje smatraju da će područje ostati privlačno za svetske rudarske kompanije zbog:

• jedinstvenog mineralnog sastava,
• ogromnih rezervi litijuma i bora,
• statusa „kritičnih sirovina“ u EU.

Sažetak u tri rečenice

Jadarit je od naučnog čuda postao političko i ekološko pitanje, a od regionalne nade — izvor dubokih podela.
Projekat rudnika nije formalno ukinut, ali je zamrznut.
Budućnost Jadra ostaje neizvesna, dok lokalno stanovništvo i dalje živi između obećanja o razvoju i straha od posledica.

Globalne rezerve i nalazišta litijuma — gde se nalazi

Svetske rezerve su koncentrisane u malom broju država — glavni centri su Čile, Avstralija, Argentina, Kina, SAD. To znači da geopolitika, pristup rudnim resursima i kontrola nad preradom imaju veliki značaj.

Glavni aktivni rudnici i regionalni proizvođači

Nekoliko rudnika se izdvajaju kao vodeći:

Napomena: Postoje i mnoga eksperimentalna ili manja nalazišta, kao i rane faze istraživanja širom sveta, međutim ovi navedeni rudnici predstavljaju „verifikovane“ i relativno stabilne izvore.

Potražnja za litijumom i zašto je toliko značajan

• Glavna potrošnja litijuma je u libromskim baterijama — za električna vozila (EV), skladištenje energije, prenosnu elektroniku itd. scienceagri.com+1
• Sa rastom tržišta EV i zelene energije, potražnja za litijumom drastično raste. Neki analitičari predviđaju da će potrebe u narednim godinama višestruko porasti u odnosu na današnje. nasdaq.com+1
• To znači da, iako rezerve postoje, ključno pitanje — da li su resursi dostupni, ekonomični i ekološki prihvatljivi za eksploataciju. world-nuclear.org+1

Izazovi — pristup, etika i održivost

• Nije dovoljno da postoje rezerve — treba ih ekonomski i ekološki izvlačiti. Mnoge zahtevne lokacije nose pitanja zagađenja, potrošnje vode, očuvanja ekosistema (npr. u slučaju slanih depozita). world-nuclear.org+1
• Stabilnost snabdevanja zavisi od geopolitike, investitorskih odluka, cena na tržištu — što čini litijum strategijskom, ali i rizičnom materijom.

Šta ovi podaci znače za Srbiju / Evropu (u kontekstu nalazišta kao što je, na primer, jadarit)

• Svet ima značajne rezerve — ali većina su u nekoliko država. To znači da pristup resursima izgleda kao geostrateško pitanje.
• Rast potražnje zbog tranzicije na „zelena“ goriva i tehnologije baterija može da poveća vrednost litijumskih nalazišta — ali samo ako se eksploatacija obavlja odgovorno.
• Zemlje sa malim rezervama, ali sa političkom ili industrijskom kontrolom, mogu da budu pogođene cenama i nestabilnim tržištem — što zahteva oprez i pažnju na normative, ekologiju i dugoročnu strategiju.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Loznice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?