Ану Поповић, младу сликарку из Шапца, у овом граду многи ће памтити по томе што је ујединила Шапчане да јој помогну да победи ретку врсту тумора. Нажалост, ту битку изгубила је прошле године. У знак сећања, Културни центар и Анини пријатељи – чланови Групе “Импулс” организовали су хуманитарну изложбу “Осећања”, а новац од продаје слика биће опредељен за помоћ једном болесном детету.
Инспирисала је пријатеље да буду хумани (Фото: приватна архива)
Анина борба добила је универзалнији смисао са чињеницом да је инспирисала људе да наставе да раде оно што је она започела. Сликајући ликове сузних, али широм отворених очију, којим се гледа дубље и снажније, маштала је да неким будућим изложбама, у којим би и сама учествовала, допринесе емпатијом и материјално онима, које је она најбоље разумела.
Сликање јој је била највећа љубав (Фото: Младен Лазић)
Пре само годину дана са четкицом у руци сликала је своје снове, верујући да ће од продаје тих слика помоћи неком другом детету да победи болест. Надала се да је то почетак, а никако крај.
– И Ана је тада била убеђена, и практично и све нас убедила, који смо тада са њом разговарали, да је то последњи пут да се за њу сакупља новац, да је она излечена или скоро излечена, и да оно што будемо радили у наредном периоду, дакле, ове и следећих година, радимо за неког другог коме је помоћ потребна – каже Филип Ковачевић из шабачког Културног центра.
И сама је помагала другима, колико је могла (Фото: приватна архива)
Годину дана касније, њени пријатељи удружили су се да наставе њену идеју, тужни што није са њима. Подељених осећања је и Анина мајка Снежана.
– Тужна сам, претужна. Сећам се сваког тренутка од прошле године, али у исто време сам и срећна, што ово иде даље и што је Ана са нама, у ствари, и сви ови њени дивни пријатељи, хвала им пуно – каже Снежана Јовановић, Анина мајка.
Уметност чува сећање на њу (Фото: Младен Лазић)
У Анином маленом универзуму, у ком су била највећа пространства, стао је раскошан таленат. У разводњеним бојама, доминирала су лица сузних очију налик оним која се и боре и моле. За своје пријатеље била је чаробница, и због тога су се на истом месту окупили и ове године.
– Осећам се испуњеном јер је ово нешто што је желела, и наставили смо традицију. Сваке године ће се одржавати хуманитарна изложба за прикупљање новца онима којима је помоћ најпотребнија, а то је у једном тренутку била Ана, каже Марија Манојловић, пријатељица и учесница изложбе.
Идеја је да изложба постане традиционална (Фото: Младен Лазић)
Прикупљена средства, Анина породица определиће за помоћ и лечење дванаестогодишње девојчице Јоване Николић, која се такође бори са тешком болешћу.
– Она је исто боловала од тумора, познавала је Ану. Ана је чак и током свог лечења одвајала део средстава да помогне Јовани, која је била у тешкој материјалној ситуацији, тако да је било прикладно да ова прва изложба буде намењена за некога коме је она помагала док је могла – објашњава Драгана Марковић.
Уметности и хуманост остају после свега (Фото: Младен Лазић)
Њени пријатељи, уметници, желе да ово постане традиција и хумност у једном, да се не заборави траг који је оставила Ана Поповић, иако је њен живот био тужан и кратак.
