Šapčanin Aleksandar Stanojlović u nekoliko svojih azila hrani i neguje napuštene pse. Odbačene i ranjene životinje nalazi u selu, gradu, šumi ili pored puta, zbrinjava ih i oporavlja a onda daje na udomljavanje. Informacije o povređenim životinjama dobija i preko društvenih mreža. Za sto pasa, koliko trenutno ima, dnevno samo za hranu izdvaja od dve do tri hiljade dinara, a pomažu mu jedino njegovi prijatelji.
Pruža im pažnju i negu
Aleksandar Stanojlović ne okreće glavu kada u kanalu vidi bačene i napuštene pse. U iznajmljenoj kući, u Klenku, u blizini Šapca, brine o 70-ak štenaca. Još tridesetak udomio je na dve lokacije van grada. Svi oni bili su prepušteni sudbini koja ih je zadesila nebrigom bivših vlasnika.
„To što je pobacano po kanalima šumama i periferiji grada ja donosim. Uglavnom su to mali, nemoćni, ranjeni i nesposobni za život. Oni ne bi preživeli na ulici sigurno. Ja ih pokupim i donesem ovde“, kaže Aleksandar Stanojlović.
Samo za hranu potroši dve do tri hiljade dinara
Njegova misija je da nemoćnim bolesnim, izgladnelim i polomljenim psima pomogne i da ih izleči.
„Kod jednog psa je polomljena karlica i butna kost na dva mesta. Nađen je u Klenku pored puta, i to u kanalu gde je ležao sedam dana. Niko nije hteo da mu pomogne. Kost je počela krivo da zarasta. Sada je operisan a ja skupljam novac da platim operaciju“, priča.
Od odbačenih postaju psi spremni za novi dom
Kada ozdrave, ni tada ih ne prepušta sudbini već pokušava da im pronađe dom.
„Ovo je Lija. Ja sam je tako prozvao jer me podseća na lisicu. Pronašao sam je u Šimanovcima krajem septembra. Dojavili su mi na fejsbuku i kad sam se vraćao iz Beograda ja sam otišao i našao sam bačenih osam štenaca u kutiji. Ona je jedina preživela od svojih braće i sestara i to hraneći je na cuclu“, priča Aleksandar.
Kucao je na mnoga vrata za pomoć, ali osim njegovih prijatelja, sva druga bila su zatvorena.
„Zvao sam sve i molio za pomoć. Međutim, niko nije želeo da pomogne, od običnih ljudi pa do vlasti. Ponekad samo dobijem neku hranu od donacije, ali to je „kap u moru“. Ja dnevno za sto pasa trošim od 25 – 30 kilograma hrane. To je negde od dve do tri hiljade dinara“ objašnjava ovaj humani čovek.
Pomažu mu prijatelji i humani
Ako se naša plemenitost meri odnosom prema životinjama, onda je Aleksandar među plemenitijima. Istina, na tom putu ne može sam, ali ne gubi nadu da ima sličnih entuzijasta spremnih da mu pomognu.
