BIBLIOTEKA I MUZEJ DANAS
Zgrada Velike škole u Koceljevi, podignuta 1901. godine, danas je hram knjige sa više od 30.000 naslova. Ovo vremešno zdanje, zajedno sa zgradom Male škole — u kojoj se nalazi Zavičajni muzej — i crkvom, spada u najstarije očuvane objekte u varošici i čini njen osmišljeni urbanistički centar sa arhitektonski vrednim objektima. Proglašena je nepokretnim kulturnim dobrom i spomenikom kulture od izuzetnog značaja.
Dobrodržeće dame stare više od jednog veka, usred tamnavske ravnice, verni su čuvari kulture ovog kraja. U njima je sabrano nasleđe Koceljeve — od svoje prvobitne namene, kada su, svaka na svoj način, negovale čitanu i pisanu reč.
Velika škola, zajedno sa zgradom Male škole i crkvom, ubraja se u najstarije sačuvane građevine ovog mesta, čineći urbanistički osmišljenu celinu Koceljeve.
„Sama zgrada je podignuta 1903/1904. godine i imala je jednu, osnovnu i prevashodnu namenu — da u njoj bude koceljevačka škola. Zgrada odmah do nje, u kojoj se danas nalazi Zavičajni muzej, postala je neuslovna kako za đake, tako i za učitelje toga vremena. Zato su Koceljevci podigli novu školsku zgradu koja je radila sve do 1955. godine, kada je iza crkve izgrađena nova škola. Početkom šezdesetih godina prošlog veka u ovu zgradu uselila se Biblioteka, gde se i danas nalazi“, kaže Zoran A. Živanović, viši kustos Zavičajnog muzeja Koceljeva.
Tokom prve dve godine Prvog svetskog rata, školska zgrada služila je kao prihvatilište za ranjenike. Za vreme Austrougarske okupacije imala je vojnu namenu, da bi joj po oslobođenju bila vraćena predratna funkcija. U Drugom svetskom ratu oštećena je usled nemačkog bombardovanja, kao i crkva u neposrednoj blizini. Njena najveća vrednost jeste što decenijama predstavlja istinski hram knjige.
„Biblioteka postoji više od 90 godina, kroz različite nazive i oblike delovanja. Nećemo sada ulaziti u celu istoriju. Ovde je jako dugo. Ovo je nekadašnja osnovna škola, takozvana Mala škola. Kada je škola premeštena, zgrada je osposobljena za biblioteku. Uslovi su takvi kakvi jesu, malo prilagođeni, ali svakako — vreme nas je pregazilo. Što se tiče i prostora i kadra, žudimo za većim mogućnostima, ali se ne žalimo, jer smo biblioteka sa dušom. Svako ko je došao sa strane bio je oduševljen atmosferom, prizorom i našim pristupom. Jednostavno, ponašaju se kao da su u hramu knjige, gde su zaista dobrodošli“, objašnjava Bosiljka Paunović, samostalni knjižičar u Biblioteci „Janko Veselinović“.
Biblioteka „Janko Veselinović“ u Koceljevi danas u svom fondu ima oko 30.000 knjiga za decu i odrasle.
„Biblioteka je na početku svog postojanja i dugi niz godina bila školska biblioteka — fond je bio namenjen osnovnoj i srednjoj školi. Danas je situacija drugačija. Biblioteke u školama se razvijaju, nabavljaju nove knjige, pa nam lektirski program više nije prioritet. Imamo ga u dovoljnom broju, ali naš glavni prioritet su građani, jer smo pre svega narodna biblioteka. Trudimo se da ispoštujemo sve njihove želje i potrebe. Biblioteka poseduje preko 25.000 naslova, a pre nekoliko godina odvojili smo dečje odeljenje, gde postoji više od 8.000 naslova za sve uzraste. Lektirski deo za osnovnu školu smešten je tamo, dok se u ovim prostorijama nalazi lektira za srednju školu. Trudimo se da pratimo nove trendove, ali nedostatak prostora, kadra i opšta situacija govore da kultura vapi za više pažnje. Ovo je posao koji se voli — ako nisi spreman da ga voliš, bez obzira na uslove, onda bolje nemoj da ga radiš“, kaže Paunović.
Bez obzira na nove tehnologije, biblioteka ima svoje poštovaoce i vernu čitalačku publiku. Ima i privilegiju da se nalazi u jednoj od najlepših zgrada u opštini, kao i da nosi ime jednog od najčitanijih srpskih romanopisaca minulog veka.
ZANIMLJIVOSTI
Janko Veselinović zaista je radio u ovoj školi! U zgradi Male škole, podignutoj oko 1880. godine, službovao je veliki pisac Janko Veselinović. Upravo tu je napisao više dela inspirisanih životom u Tamnavi. Kasnije je bio i predsednik opštine Koceljeva.
Tokom Prvog svetskog rata u Velikioj školi bilo je prihvatilište za ranjenike, a lokalno stanovništvo je decenijama prenosilo priče o tajnom sklanjanju školskih knjiga kako bi bile sačuvane od okupacionih vlasti.
CENTAR ZA KULTURU — STOŽER KULTURNOG ŽIVOTA KOCELJEVE
Centar za kulturu „Janko Veselinović“ Koceljeva jedina je institucionalna ustanova kulture na teritoriji opštine. Nalazi se u centru grada, u ulici Nemanjinoj br. 70, i obuhvata tri osnovna segmenta delatnosti:
organizaciono–kulturnu,
muzejsku
bibliotečku delatnost,
Za svaku od ovih delatnosti obezbeđeni su posebni arhitektonski objekti, u zavisnosti od specifičnog načina rada i funkcije.
Koreni današnjeg Centra za kulturu sežu do davne 1933. godine. Tada je, 5. avgusta, u Koceljevi osnovano Kulturno-prosvetno društvo „Zanatlija“, koje je sa velikim uspehom radilo sve do početka Drugog svetskog rata, kada prestaje sa delovanjem. Društvo je obnovilo rad 1955. godine, kroz osnivanje svoje „čitaonice“ smeštene u takozvanu „Malu školu“ iz oko 1880. godine i „Staru školu“ iz 1901. godine.
OD ČITAONICE DO RADNIČKOG UNIVERZITETA
Iz ove čitaonice nastao je 1962. godine „Radnički univerzitet Koceljevo“, koji je delovao kao ustanova „za svestrano, permanentno obrazovanje, vaspitanje i kulturno uzdizanje radnih ljudi i građana“.
Godine 1973. Radnički univerzitet menja ime u Narodni univerzitet „Janko Veselinović“ Koceljeva, sa osnovnim delatnostima:
– kulturno–obrazovnom,
– bibliotečkom i
– zavičajnom muzejskom zbirkom.
U ovoj fazi rada ustanovi je dodeljen novoizgrađeni Dom kulture u ulici Milovana Glišića br. 1.
Narodni univerzitet je 1990. godine, u saradnji sa Narodnim muzejom u Šapcu, osnovao svoju Zavičajnu zbirku muzejske građe, čime Koceljeva dobija prvi lokalni muzej.
NOVE TRANSFORMACIJE I IME KOJE TRAJE
Iste godine, 1990, Narodni univerzitet menja naziv u:
Centar za kulturu i obrazovanje „Janko Veselinović“ Koceljeva,
po slavnom srpskom književniku koji je službovao, pisao i stvarao upravo u Svileuvi i Koceljevi, a jedno vreme bio i predsednik opštine.
Godine 1997. Centar ponovo menja naziv, ovoga puta u:
Biblioteka „Janko Veselinović” Koceljeva,
sa proširenim spektrom delatnosti — bibliotečkom, izdavačkom, muzejsko-galerijskom, scensko-muzičkom i različitim kulturno-umetničkim programima. Dopunske delatnosti obuhvatale su iznajmljivanje prostora, prikazivanje filmova, pa čak i rad diskoteka i video-klubova.
POVRATAK STAROM, NAJPRIRODNIJEM IMENU
Skupština opštine Koceljeva pokrenula je inicijativu da se ovoj ustanovi vrati njen najprimereniji i istorijski zasnovan naziv:
Centar za kulturu i obrazovanje „Janko Veselinović“ Koceljeva.
Ovaj predlog simbolično povezuje sve faze njenog postojanja — od čitaonice, preko Radničkog univerziteta, do savremene ustanove kulture — i naglašava značaj Janka Veselinovića kao jedne od ključnih kulturnih ličnosti ovog kraja.
Projekat je sufinansiran iz budžeta opštine Koceljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
