U selu Badovinci, u opštini Bogatić otvoren je Muzej Mačve i Semberije. Zdanje kulturnog objekta opštini je darivala porodica Pavlović, čuveni graditelji Pavlovića mosta i poznati zadužbinari iz susedne Bjeljine. Ovaj objekat ima i istorijsku vrednost, jer je nekada bio dom Perside i Drage Tufegdžića, ćerke i zeta zavičajnog pisca Janka Veselinovića. Simboličnom otvaranju upriličenom na Dan opštine Bogatić posthumno je ostvarena želja Slobodana Pavlovića, i izgrađen još jedan most između Mačve i Semberije.
Vredno zdanje u centru Badovinaca još jedan je dar koji su Mira i Slobodan Pavlović zaveštali na korist svom narodu. Ovim gestom kod svojih najbližih probudili su najlepše emocije.
-Puno mi je srce – kaže na ivici suza Stajka Jovanović, sestra Slobodana Pavlovića.
Kako i ne bi kada će ime graditelja čuvenog mosta preko Drine, Slobodana Pavlovića, kroz budući muzej nastaviti da živi.
-Srećni smo što možemo da prisustvujemo još jednom dobom delu mog brata, ali smo tužni i pretužni jer on nije sa nama. Toliko često je pričao o svojim planovima, ali i o ovom muzeju, a nije dočekao da ga otvori – setna je sestra Stajka.
Ova kuća, koju je porodica Pavlović poklonila opštini Bogatić, ima i istorijsku vrednost. Nekada je bila dom kćerke zavičajnog pisca Janka Veselinovića, pa su ovde dolazili Miloš Crnjanski, Žanka Stokić i brojni viđeniji ljudi tog vrmena. Biće ponovo, kada u njoj osvane muzej Mačve i Semberije.
-Naša ideja je da bude opremljen eksponatima iz našeg kraja, ali i Republike Srpske. Plan je da to bude muzej koji će prikazivati našu tradiciju i običaje, zajedno sa slikama sa likovnih kolonija i narodnom nošnjom ova dva kraja – objašnjava Ivan Ostojić, pomoćnik predsednika opštine Bogatić.
I ne samo to, čuvaće priču o dobroti i veličini porodice Pavlović. Njen stub, Slobodan Pavlović iz rodnih Popova kod Bijeljine, obreo se u Čikago. Četvrt veka kasnije od kapitala stečenog u Americi počeo je da podiže spomenike i zadužbine u rodnom kraju.
-Pomagao je i kad su mu ljudi došli da zaplaču, da kažu: “Pomozite gospodine Pavloviću, nemam djecu da ishranim.” Kupovao je krave i vozio u planine da majka ima da ishrani djecu. A nama je govorio: “Učinite srećnim nekoga jer i vi ćete se tada osjećati srećnim”. Imao je veliko srce – priseća se sestra za koju je posebno bio vezan.
Ali, o tome govore njegova dela. „Pavlovića ćuprijom“, spojio je Mačvu i Semberiju, postavio temelje grada Slobomira, i oduživao se znamenitima.
-Podigao je spomenik Filipu Višnjiću ispred gradske biblioteke u Bijeljini, i crkvu Hristovog vaskrsenja u Popovima. Uveo je vodovod u manastir Dobrun, i podigao pješački most na rijeci Rzav. U Srebrenici je podigao fontanu mira – i to je, kako kaže njegov zet, Rade Jovanović samo delić onog što je uradio za života.
Nažalost, njegovom pogibijom u saobraćajnoj nesreći u Americi zaustavljen je i put dobročinstva za svoj kraj.
-Poslednji put kad je dolazio, nije znao da mu je to poslednji dolazak, u povratku je odavde uzeo neke dvije tri majice I jednu knjigu. Tada mi je rekao da nema više ništa ponijeti. Kao da je osetio da mu je kraj i tako je otišao – priseća se emotivnog trenutka sestra.
Ovim gestom supruga Mira nastavila je da investira u ovaj kraj, verujući da kroz njihova dobra dela ime i prezime Pavlovića živi.
