Goradana Šašić iz Bogosavca kod Šapca pre četiri godine započela je sa gajenjem sukulenata, kaktusa bez bodlji. Danas ima tridesetak porodica, u oko 400 saksija. Neke daje za lek, a lepo ukrašene aranžmane prodaje ili poklanja.
Gajenje sukulenata za Gordanu je više od hobija (Foto: Distrikt)
Gotovo da nema mesta u dvorištu i kući Gordane Šašić bez saksije sukulenta. Tu su agava, sedum, aloja, čuvarkuća. Ranije je gajila gladiole, a kada su pre četiri godine nastupili problemi sa kičmom, nije želela da se odrekne biljaka, pa je odabrala sukulente, manje zahtevno ali podjednako lepo cveće. Tada nije ni slutila da će joj uzgoj ovih biljaka biti više od hobija. Danas ima oko 30 porodica, od šezdeset registrovanih, u 400 saksija.
– To me ispunjava. Rad sa cvećem mi mnogo znači, a naročito kada napravim lepe aranžmane. U poslednje vreme mnogi praktikuju da ovim cvećem ukrašavaju svadbene i slavske stolove, a sukulenti veoma lepo deluju i kada se gaje u dvorištu i kući – objašnjava Gordana.
Preko leta menjaju boje (Foto: Distrikt)
Aloja i čuvarkuća koriste se za lek, dok je većina drugih ukras za kuću i vrt. Preporučuje se upotreba svežeg lista koji je bogat jabučnom i mravljom kiselinom, vitaminima A i C, prirodnim šećerima, sluzima i gumom.
– Aloja i čuvarkuća su se od davnina koristile za lek. Čuvarkuća je poznata kao prva pomoć kod infekcija uveta. Kada se svež sok iz lista nakapa u bolno uho, tegobe brzo prestaju. Samlevena čuvarkuća sa medom koristi se protiv bronhitisa. Jedan od lekova koji preporučuju stari travari je 5 listova čuvarkuće da se preliju sa 300 ml hladne vode, pusti se da provri i kuva 5 minuta. Kada se ohladi, tečnost se procedi i koristi za ispiranje bolnog mesta – objašnjava i dodaje da je u narodu uvreženo mišljenje da čuvarkuća štiti kuću od groma i nevolje, pa se često može videti na krovovima seoskih kuća.
Kad su na jakom suncu postaju ljubičasti (Foto: Distrikt)
Sa druge strane, aloja jača imunitet i otpornost organizma, a često se koristi za ublažavanje opekotina, posekotina, uboda, posledica zračenja, kao i za negu lica i tela i drugih dermatoloških problema. Žene je koriste za ulepšavanje, a naročito je, smatraju, delotvorna maska za lice od meda i aloa vere. Za spravljanje je dovoljno 3 kašike gela izvađenog iz unutrašnjosti lista i jedna kašika meda.
Oduševljavaju svojom lepotom (Foto: Distrikt)
Iako većina sukulentnih biljaka vodi poreklo iz pustinja Južne Afrike i Meksika, Gordanino dvorište i kuća su dokaz da se kod nas lako gaje i uspevaju. Ono što im daje posebnu lepotu je sposobnost nekih vrsta da promene boju u zavisnosti od količine svetlosti i godišnjeg doba, od zelene pa do tamno ljubičaste, a boja nekih varira od narandžaste do crvene.
– Leti one dobijaju boju od sunca. Neki su sada zeleni, a leti postaju crveni. Kada se prže na suncu, oni dobijaju sve lepšu i lepšu boju. Ja se svaki put obradujem kad ustanem i vidim moje dvorište i biljke u njemu. Veoma su lepi i kada ucvetaju. Ima i onih koji su pokrivači tla, suzbijaju travu i čine dvorište lepim i urednim – priča Gordana.
Neki se koriste za lek (Foto: Distrikt)
Listovi ovih biljaka sadrže veliki procenat vode, pa zbog opasnosti od smrzavanja, temperatura ne sme da padne niže od 5°C. Tada se obično unose u kuću, zastakljenu terasu ili podrum.
Ovo cveće nije zahtevno za održavanje, ne traži stalno zalivanje, a pažnju vraća svojom lepotom. Najlepši su kada cvetaju, a boje tada variraju od bele, žute i roze do ciklama.
